Dok finansijski stručnjaci u svetu raspravljaju da li će Bazel 3 učiniti banke otpornijim na poigravanje tuđim novcem ili ih vratiti bar sto godina unazad, indijska UCO banka pred sobom ima daleko veći izazov, nazapamćen u bankarskoj praksi: uplitanje božanske intervencije u upravljanje rizicima. Njena filijala u selu Šani Šingnapur u indijskoj državi Maharashtra posluje „širom otvorenih vrata“, odnosno bez vrata, čiju ugradnju zabranjuje božanstvo Šani.
Isti je slučaj sa osnovnom školom, gimnazijom, poštom, prodavnicama, hramovima i, naravno, kućama u selu, u kome živi oko pet hiljada stanovnika. Čak ni javni toaleti nisu pošteđeni ove neuobičajene prakse „širokih vidika“, izuzev onih koje dele muškarci i žene, ali ni tamo nema vrata, već samo tanka zavesa koja više otkriva nego što skriva.
Ako ste džangrizavi čitalac kome je u u celoj ovoj priči baš zapeo za oko detalj šta će toliki javni toaleti u selu, evo odmah objašnjenja. Interes za njihovo podizanje je isti kao i interes UCO banke da pre nekoliko godina otvori filijalu baš u tom mestu: 30.000 do 45.000 turista, i to dnevno! Svi oni dolaze zbog crnog kamena, visokog 1,6 metara, koji predstavlja boga Šanija, gospodara planete Saturn.
Kamen se, kaže predanje, pre mnogo hiljada godina pojavio u selu, a iste noći Šani se ukazao najpobožnijem pastiru u snu sa porukom da je kamen njegovo otelotvorenje kome seljani moraju da ukazuju počasti. Sujetno božanstvo je zapretilo da mu ne grade hram kao ostalim, drugorazrednim bogovima, jer je celo nebo njegov krov, a da bi obezbedilo monopol nad konkurencijom ponudilo je seljanima da ih zauzvrat štiti od lopova.
Tako je u trgovački ugovor između onog i ovog sveta ušla i klauzula o novom stilu gradnje bez vrata, jer bi zatvorene i zaključane prostorije bile uvreda za sveprisutnog boga zaštitnika. U selu čvrsto veruju da će svakoga ko prekrši ugovor, bilo da ukrade ili jeretički pribegne ugradnji vrata, snaći zajedno sa njegovom porodicom sedam godina teških nesreća, a sujeverje je toliko rasprostranjeno da sve do nedavno, nije zabeležena nijedna pljačka.
Što važi za ostale, važi i za banku, pa su stanovnici sela ostali gluvi na ubeđivanja o nužnoj primeni bankarskih standarda u upravljanju rizicima, uvereni da je božanska zaštita iznad svih ljudi, pa i bankara. Najveći kompromis do koga je uprava banke uspela da dođe u pregovorima sa lokalnim stanovništvom je da novac, zlato i hartije od vrednosti koje drži u nezaključanim kontejnerima, obezbeđuje šest čuvara na ulazu u banku i da se umesto vrata postavi zaštitno staklo bez brave, kojim se upravlja daljinski.
Zbog ovakve situacije, banke iz okolnih gradova odbijaju bilo kakvu saradnju sa nesvakidašnjom filijalom, a ni lokalna policija nije oduševljena činjenicom da ih je zapala banka „na izvolite“ za pljačkaše, i to u situaciji kada dnevno dolazi i do deset puta više stranaca nego što mesto ima stanovnika. Još više ih je ozlojedilo odbijanje bankara da prihvate njihove usluge specijalnog obezbeđenja, uz obrazloženje da je cena „besramno visoka“.
Naznake da će bankari možda ipak odneti pobedu u natezanju sa božanstvom naziru se u sve primetnijem porastu krađa u selu od 2010. godine i najavama nekih od lokalaca da će, s obzirom da je božanstvo počelo da zabušava, razmisliti da se vrate starim dobrim vratima.