Nedavni rast dobiti od evropskih obveznica i jačanje evra učinili su investitore opreznim i podsetile nas da se tržišta koriguju s vremena na vreme (indeks nemačke berze DAX je pao za 10% tokom jednog meseca), ali ipak mnoga evropska tržišta su ostvarila dobit više od 15% u odnosu na prošlu godinu.
U tom smislu, investitori bi mogli da se zapitaju da li su evropske akcije dostigle najbolji nivo za ovu godinu, i da li je vreme za proporcionalno smanjenje rizika. Simon Fasdal, direktor sektora za trgovanje fiksnim prihodima (Head of Fixed Income Trading) u Sakso Banci ne veruje u to i predviđa nepromenjenu investicionu klimu u Evropi do kraja 2015. godine.
„Hajde da se pre svega osvrnemo na trenutna previranja. Strah od povećanja kamatnih stopa Američkih federalnih rezervi i prilično jasan nedostatak uticaja politike kvantitativnog popuštanja Evropske centralne banke, bili su faktori koji su izazvali rast prihoda koji je prouzrokovao da prihod od nemačkih desetogodišnjih obveznica dospe sa 0 na 1%. Ako pažljivo analiziramo, ovo je značajan potez, a u širem kontekstu, samo je brzina rasta bila zapanjujuća“, smatra Fasdal.
On dalje kaže da je jači evro predstavljao mnogo veći problem evropskim akcijama, jer to je ono što kvantitativno popuštanje zapravo radi, jača privredu (i akcije) sa slabom valutom. Dakle, u isto vreme veći prihodi i jači evro predstavljaju početne negativne faktore za evropske akcije. Ali, ako zagrebemo dublje ispod površine, vidimo da se temelji zapravo poboljšavaju, privredna klima je sve bolja i od juna sve ovo je ponovo počelo da iznenađuje očekivanja tržišta (indeks iznenađenja raste). Dakle, sve u svemu, prihodi rastu u pozitivnom smislu pa možemo da očekujemo da ćemo u nekom trenutku videti samoodrživ evropski rast.
„Podstrek daljim poboljšanjima treba da dođe od niže cene nafte, kojoj je potrebno poprilično vremena da radi u korist evropske i globalne ekonomije, ali i od reaktiviranja Evropske centralne banke. Politika kvantitativnog popuštanja će raditi samo ako ne bude reverzibilna, što po mom mišljenju znači da će oni učiniti više napora u pojačavanju mogućnosti kvantitativnog popuštanja, uglavnom pomoću tržišta obveznica kao katalizatora slabijeg evra i potencijalno jačih akcija. Mogli bismo se zapitati da li to može da dovede do preterane stimulacije, što bi naravno predstavljalo problem. Pre 6 meseci strašan scenario uključivao je depresijaciju Evrozone u začarani krug deflacije slično kao i u Japanu, što se srećom nije dogodilo. Sumirajući ovu situaciju, evropske akcije bi lako mogle lako da otplove u pravcu veće dobiti do kraja 2015. godine“, objašnjava Fasdal.
Osvrćući se na Grčku, on dodaje da je pokušaj grčkog tržišta kapitala da oživi 2015. godinu bio zaustavljen, i što je važnije, i ako uporedimo sa periodom pre evropske krize (pre 2011. godine), indeks atinske berze (ASE) danas iznosi polovinu te vrednosti. Ako pogledamo Španiju i Portugaliju, njihovo tržište kapitala se dokopalo čvrstog tla, portugalski indeks berze (PSI) je blizu istog nivoa koji je imao početkom 2011. godine, dok je obim trgovanja u Španiji skoro 6% procenata veći u odnosu na nivo pre krize. Posmatrano u veoma oportunističkom i pragmatičnom svetlu, moglo bi se reći da je potencijal rasta ogroman, ako grčke akcije u nekom trenutku premoste jaz. Ovo bi moglo da zahteva održivo rešenje za trenutnu situaciju, uključujući tu i reforme javnog sektora. Ali jedan preduslov već postoji, grčka konkurentnost u privatnom sektoru je poboljšana poslednjih par godina zbog prilično teškog , ali možda neophodnog, smanjenja zaduženosti koje se dogodilo na početku krize. Tako da, ukoliko se sprovedu neophodne reforme, grčke akcije bi mogle da postanu jedne od najboljih prilika u Evropi gledano srednjoročno ili dugoročno.