Nakon prošle reči nedelje koja je bila jedna od dosad najbolje propraćenih u domaćim medijima otkad postoji naša rubrika, ovonedeljni pojam nametnuo se kao logičan nastavak. Grexit, popularna skraćenica za eventualni grčki izlazak iz evrozone, naime, u poslednje vreme je veoma čest izraz u američkim i zapadnoevropskim medijima koji prate ekonomske (ne)prilike ove južnoevropske države.
Pošto su građani Grčke na referendumu izglasali „NE“ predloženim merama štednje kreditorske trojke, premijer Cipras je nedelju dana kasnije napravio preokret, zanemario glas naroda i iste te mere prihvatio.
Međutim, zapadni ekonomski analitičari smatraju da time nije prevaziđena i mogućnost grčkog napuštanja evrozone. U anketi američkog Blumberga 71 odsto ispitanih ekonomista izjavilo je da očekuje da će „Grčka do kraja 2016. biti naterana da izađe iz evrozone“.
Janus Varufakis je, odlazeći sa pozicije grčkog ministra finansija, izjavio da Nemačka želi da se dogodi Grexit. „Nakon ekonomske krize 2008. godine, Evropa nije znala šta da radi. Treba li da pripremi temelje za bar jedno izbacivanje kako bi osnažili finansijsku disciplinu? Treba li pripremiti temelje za federaciju? Do sad, nije učinjeno ni jedno. Nakon meseci pregovora, potpuno sam uveren da nemački ministar finansija Volfgang Šojble želi izbacivanje Grčke iz evrozone kako bi Francuzi prihvatili njegov model disciplinovane evrozone“, napisao je Varufakis za britanski Gardijan.
Mnogobrojna su i veoma raznolika predviđanja o tome šta bi, zapravo, bile realne posledice Grexita-a, ukoliko se on zaista i ostvari. Od toga da će Grčka relativno bezbolno, po ostale članice, izaći iz zone evra, do katastrofalnih scenarija, koji podrazumevaju ekonomski slom već nestabilnih država u regionu, pa i čitave Evropske unije. Moguće scenarije, naravno, razmatraju i u središtu same EU, pa smo tako, preko grčkog lista Katimerinija, saznali i da je Evropska komisija još krajem prošlog meseca napravila tajni izveštaj o posledicama Grexit-a, u kome se nabraja „200 problema koje bi trebalo rešiti ukoliko se to dogodi“.
U međuvremenu, veliki kapital boga ne moli, pa je tako američki milijarder Voren Bafet, zajedno sa italijanskim milionerom Alesandrom Protom, pre nekoliko dana kupio grčko ostrvo Agios Tomas (Sveti Toma) za tričavih 15 miliona evra. Džoni Dep je za 4,2 miliona, barem, kupio nenastanjeno ostrvo. Veoma prikladno, nemački Bild je sastavio listu ostrva, zgrada (čak 2.500 njih), stadiona i plaža koje bi Grci mogli da stave na „akciju“. Rasprodaja je, dakle, počela.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.