Atmosfera na finansijskim tržištima je upravo ista kao što je to bilo pre nego što banka Liman braders nije ispunila svoje obaveze. Sećam se kako sam skoro bio usamljen u razmišljanju da će Liman potonuti, a tržište i Federalne rezerve su tražili spasonosna rešenja u poslednjem trenutku. Izbor je i sada sličan. Liman je tada doživljavan kao suviše „težak“ za spasavanje; u stvari, veoma mali broj ljudi je želeo da im pomogne, i ne zaboravite: Liman je isplatio značajnu premiju za finansiranje +100/200 bps (baznih poena) u jednoj nedelji depozita mnogo pre 2008. godine, navodi u svom najnovijem analitičkom tekstu povodom trenutne situacije u Grčkoj glavni ekonomista Sakso Banke Stin Jakobsen (Steen Jakobsen).
Liman je bio zadužen 30/35x po svom završnom računu, a grčki dug je bio/jeste sličan. Rizik je takođe sličan i potiče od sistema mišljenja kojim se uvek nastoji da se kupi još malo vremena, a on nikada ne daje rezultate, smatra Jakobsen.
Plan američkih federalnih rezervi u vezi sa Liman braders je bio: pod A kupiti još vremena, a plan pod B je bio „štap i šargarepa“. Kada je sve to propalo, plan C je bila panika i odsustvo plana. Liman nije imao plan, kao ni Grčka, navodi Jakobsen i dodaje: – Nemati plan ne može da bude plan, kao što to možemo sada da vidimo.
Sada postoje teškoće sa nelinearnim kretanjima na tržištu, stoga ostaje da se nadamo i verujemo. Ali ipak stručnjak Sakso Banke naglašava da je najveći rizik naduvana rizičnost vrednosti i dodaje da će to prouzokovati neželjene posledice kao što se to juče već desilo sa bugarskim i rumunskim obveznicama, a Portoriko najverovatnije neće platiti svoje prispele obaveze, kao i viša vrednosti evra.
Tržište je u potrazi za „dobrom zaštitom od rizika“ koja u stvari ne postoji, smatra Jakobsen i navodi da je tokom svoje karijere dok je vodio poslove sa rizikom u više navrata shvatio da ne postoji dovoljno dobra zaštita od rizika – već da samo postoji situacija da se ne nađete u lošoj poziciji.
Nemogućnost postizanja dogovora u poslednjem trenutku bi mogla da izazove pad Dax indeksa za dodatnih 3-5% i eksploziju rizika u novim zemljama članicama evrozone kao što su Mađarska, Hrvatska, Bugarska i Rumunija. Čak bi i Poljska mogla da oseti posledice, navodi u svom analitičkom tekstu glavni ekonomista Sakso Banke.
Navodeći da bi sada investitorima odmor od nekih šest meseci možda i bio dobar savet, Jakobsen kaže da tržište u Šangaju, gde se trenutno nalazi, deluje nervozno uoči otvaranja, jer su indeksi pali za 22% u odnosu na špic iz ove godine! U međuvremenu, kao što je to ilustrovano u ovom članku Blumberg mreže, on zaključuje da Siriza nastavlja da igra igre, čak i u situaciji kada se nalazimo na ivici građanskih nemira i nestašica goriva, evra i hrane.