U svojoj najnovijoj analizi situacije na kineskom tržištu, specijalista za trgovanje terminskim ugovorima Ole Slot Hansen iz Sakso banke (Saxo Bank) navodi da je dugo postojala skepsa u pogledu potencijala kineske ekonomije, što se reflektovalo i na predviđanja rasta. Usred trenutnog haosa u Kini, jedna stvar koja se čini sasvim jasnom je da kineska ekonomija mora da preraste u sistem zasnovan na tražnji, koji u većoj meri nalikuje na zapadni, jer se više ne može oslanjati na rast koji je zasnovan na investicijama.
Povraćaj investicije u Kini je jednostavno previše pao i potrebno je sve veće zaduživanje, privatno i javno, kako bi se održao rast koji odgovara zvaničnim ciljevima. Hansen ističe da je osnovni razlog za zabrinutost za kinesku privredu da se taj prelazak na ekonomiju koja se u većoj meri zasniva na potrošnji odvija previše sporo. Iako je to u kratkom roku manje bolno, jer se ekonomija može u većoj meri osloniti na investicije, time se „sudnji dan“ samo odlaže, dok se osnovni problem sve više pogoršava.
Čini se da je najnovija intervencija kineske centralne banke, kojom se smanjuje procenat obaveznih rezervi komercijalnih banaka ukoliko one dostignu određene standarde kreditiranja i smanjuje referentna kamatna stopa za 25 baznih poena, prilično nepravilna, imajući u vidu najnovije stabilne ekonomske pokazatelje. To je posebno čudno, imajući u vidu zabrinutost za investicije na tržištu kapitala koje se zasnivaju na kreditima.
Posledica ovakvih investicija je stvaranje balona na tržištu kapitala, što se sada oseća na dramatičan način, i to ne samo u Kini, u kojoj milioni investitora sada očajnički pokušavaju da prodajom akcija minimizuju gubitke. Masovna prodaja, koja se pretvorila u stampedo nakon neuspelog pokušaja državne intervencije tokom prošlog vikenda je tokom samo tri nedelje rezultirala padom indeksa Šangajske berze od 33%.
Kako sada više od 80 miliona kineskih investitora oseća neposredne posledice ove dramatične korekcije, implikacije na ostatak sveta postaju jasnije. Grčka je problem za Evropsku uniju, gde je osnovni problem rizik „zaraze“, to jest da Grčka postane primer za izlazak drugih perifernih zemalja, možda Italije, koja je sledeća najnesigurnija članica, iako će se u Španiji najpre održati parlamentarni izbori u decembru.
Kineski rizici se na nešto neposredniji način odnose na Australiju i druge privrede koje izvoze robe u Kinu, pa bi se rizici kineske finansijske stabilnosti mogli daleko brže osetiti, čak i povrh već viđenog u smislu pada cena berzanskih roba. Cena rude gvožđa, koja je naročito zavisna od kineskog rasta, je pala za 10% i dostigla najniži nivo od 2009. godine i verovatno najveći pad cene u jednom danu u novijoj istoriji. Tokom prošle nedelje, cena ove rude je pala za 25%.
Osim što regionalne berze osećaju teret slabosti u Kini, sektor berzanskih roba je takođe u velikoj meri pogođen. Blumbergov indeks roba koji prati 22 sirovine, pao je za 7% od početka ove godine, a u protekla tri dana je pao za 4,2%, što je najveći pad od 2011. godine. Nafta, čija je cena već desetkovana globalnim viškom ponude i pokušajem Saudijske Arabije da istisne proizvođače nafte iz škriljaca, prekjuče je doživela najveći pad u poslednjih pet meseci.
U stvari, postoje pritisci na cenu nafte na nekoliko frontova, a uzdrmanost kineskog tržišta kapitala, mogućnost da Iran ponovo uđe na tržište i niska likvidnost u zbiru čine do poslednjih granica prenapregnuto okruženje. Cena nafte mora uspostaviti svoj novi opseg kretanja, pri čemu bi najniža cena WTI indeksa sirove nafte bila oko 50 dolara, a najviša oko 58 dolara.
Hansen konstatuje da se kineski ekonomski pokazatelji stabilizuju posle određenih slabosti na početku 2015. godine i da potezi kineske centralne banke zapravo deluju kao reakcija na slabosti tržišta kapitala. Po njemu, malo je reći da kineska centralna banka do sada nije bila uspešna u svojim pokušajima. Zato se očekuje da će biti dodatnih pokušaja da se smiri situacija na tržištu kapitala pre nego što ovo finansijsko pitanje postane politički problem za vlasti u Pekingu.