Direktor sektora Strategije na deviznom tržištu u Sakso banci, Džon Hardi u svojoj najnovijoj analizi ističe da bi izglasavanje dogovora o izbavljenju Grčke trebalo da otvori novi period povećane trgovine između evra i dolara.
Obnovljeni entuzijazam za prodaju evra bi se mogao vratiti nakon opreza i neizvesnosti koje je izazvala nedavna epizoda grčke krize, a dodatna injekcija likvidnosti koju obezbeđuje predusretljiva Evropska centralna banka će omogućiti da se fokus vrati na znatne razlike u politikama centralnih banaka i na težak put američkih Federalnih rezervi ka prvom povećanju referentne kamatne stope. Ukoliko američka ekonomija bude „radila na dovoljnom broju cilindara“, moguće je da će doći do povećanja kamatnih stopa na sastanku Komisije Federalnih rezervi za otvoreno tržište (FOMC) u oktobru ili u decembru. Još jedna pozitivna tendencija za dolar je retka politička saglasnost obeju partija o načinu oporezivanja dobiti američkih korporacija ostvarenoj u stranim zemljama, što će dovesti do talasa repatrijacije. Kombinacija slabosti evra i ponovnog oživljavanja dolara bi mogla da dovede do izjednačenja kursa evra u odnosu na dolar u narednih nekoliko meseci.
Grčki parlament je velikom većinom potvrdio dogovor o izbavljenju pa se sada fokus premešta na obezbeđivanje kratkoročne likvidnosti kako bi se pokrenula grčka privreda i njen finansijski sistem, uz pretpostavku da će parlamenti drugih zemalja članica EU (najpre Nemačka) izglasati sporazum pre ovog vikenda. Zanimljivo je imati u vidu izjavu MMF-a da je grčko kreditno opterećenje neodrživo, što znači da ova institucija više neće moći da pruži dalju pomoć. Osim toga, politička previranja u Grčkoj nisu okončana i podele u okviru Sirize oko sporazuma će otežati Ciprasovu vladavinu. Uprkos tome, iako se neki budući Gregzit ne može u potpunosti isključiti ukoliko se u dogledno vreme Grčkoj ne omogući znatnije umanjenje dugova, ovo poglavlje grčke krize se ubrzano zatvara. Osećaj olakšanja će omogućiti evropskim investitorima da se ponovo zagledaju u inostranstvo u potrazi za prilikama za investiranje koje pružaju veće prinose.
Iako je Izveštaj o maloprodaji za jun, koji je ove nedelje objavljen u SAD, veoma razočaravajući, izlaganje predsednice Federalnih rezervi Dženet Jelen pred kongresnom komisijom je u velikoj meri bilo u skladu sa očekivanjima, jer je ona zadržala optimističan ton i potvrdila očekivanja da se može očekivati rast kamatnih stopa „tokom ove godine“ ukoliko osnovni privredni pokazatelji to budu omogućili. Tržište je i dalje skeptično u odnosu na optimističke prognoze Jelenove, jer su se tržišna očekivanja jedva pomerila u odnosu na njeno izlaganje, iako je dolar ostvario rast.
Hardi smatra da je moguće je da tržište pre veruje osnovnim pokazateljima nego preporukama Fed-a. Jelenova je pokušala da naglasi da je trenutak kada će se kamatne stope povećati daleko manje važan od tempa smanjenja kvantitativnog olakšanja, iako je izvesno da će se tržište sigurno iznenaditi i morati da se prilagodi ukoliko pokazatelji za juli i avgust ukažu na rast američke privrede, naročito ako se ubrza rast dobiti, a stopa nezaposlenosti padne bliže nivou od 5,0%. Treba imati u vidu da je nezaposlenost smanjena sa 5,5% u maju na 5,3% u junu ove godine, kao i da je Fed nedavno revidirao prognozu nezaposlenosti za kraj 2015. godine na opseg od 5,2% do 5,3%, pa je već ostvarena gornja vrednost opsega iako se očekuju podaci za još šest meseci do kraja ove godine. Do kraja sledeće nedelje se ne očekuje objavljivanje značajnih pokazatelja, pa bi kurs dolara mogao biti vođen pukim osećajem tržišta dok 29. jula ne bude objavljen stav FOMC o monetarnoj politici, a onda i naredne nedelje ključni privredni pokazatelji za jul.
Još jedan potencijalni izvor snage za američki dolar, koji je dugo bio uspavan, je pitanje repatrijacije dobiti američkih korporacija. Dobit američkih korporacija, koja iznosi više od dva biliona dolara, nalazi se u inostranstvu jer američki poreski sistem zahteva oporezivanje već oporezovane dobiti ostvarene u inostranstvu, što znači da se repatrijacija dobiti neće izvršiti ukoliko se specijalnim umanjenjem poreza kompanije ne podstaknu da ovaj novac vrate u zemlju. Izgleda da je sada postignuta politička saglasnost u Kongresu SAD oko mogućnosti da se uspostavi trajno niska poreska stopa na repatrijaciju dobiti. Ta odluka bi svakako osnažila dolar znatno više od mogućih ishoda monetarne politike Federalnih rezervi. Treba se setiti Zakona o domaćim investicijama iz 2005. godine, koji je tokom cele godine omogućio jak dolar uz ogromnu repatrijaciju dobiti.