Posle 19 dana iscrpljujućih pregovora, postignut je sporazum između Irana i svetskih sila koji će ovoj zemlji doneti ukidanje sankcija a svetu mirniji san uz saznanje o ograničavanju proizvodnje nuklearnog naoružanja.
Naime, ovaj dogovor je produžio vreme koje je potrebno Iranu da u svojim objektima proizvede dovoljno obogaćenog uranijuma za pravljenje atomske bombe sa sadašnjih 2-3 meseca na godinu dana. Toliko će odsad Teheranu navodno trebati da raskine postavljene zabrane, ponovo stavi u pogon svoja postrojenja i započne proizvodnju oružja za masovno uništenje.
Iran će dakle sada moći da se bavi obogaćivanjem i istraživanjem uranijuma, ali samo u civilne svrhe.
Sporazumu su se obradovale mnoge zemlje, pa čak i Rusija, koja bi od njega mogla imati ekonomsku štetu. Naime, postizanje sporazuma je prvobitno dovelo do pada cena nafte, budući da su tržišni igrači strahovali da će, u svetlu ukidanja sankcija, iranska nafta preplaviti tržišta.
Uprkos strahu od pada cene nafte, zvanična Moskva je istupila u javnost sa ocenom da će dobit njene ekonomije od ukidanja sankcija Iranu biti mnogo veća od gubitaka. O tome su se vodile polemike u javnosti, ali međutim, situacija se vrlo brzo preokrenula.
Naime, vrlo brzo je postalo jasno da će biti potrebno dosta vremena da Iran poveća izvoz nafte. Tada su cene ovog energenta počele da rastu.
Cena lake nafte za isporuku u avgustu, koja je znatno pala od početka meseca, porasla je danas za 26 centi, na 53,29 dolara, a prethodno je skočila 84 centa juče u Njujorku. Cena barela brenta iz Severnog mora za isporuku u avgustu porasla je za 10 centi na 58,61 dolar, posle rasta od 66 centi juče u Londonu.