Domaći mediji su ushićeno preneli vest da Uber, američka kompanija koja obezbeđuje jeftiniji prevoz od taksija, dolazi u Srbiju.
Reč je o specifičnom tipu prevoza u kojem korisnici vozilo naručuju putem aplikacije, a vozači nisu taksisti već obični ljudi koji žele da za određeni procenat prevoze ljude po svetskim metropolama.
Dok se čeka da Uber stigne u Srbiju, kompanije Cammeo i CAR:GO počele su da građanima u našoj zemlji nude slične uslove i pristupačne cene kao čuvena svetska kompanija.
Korisnici društvenih medija su većinom oduševljeni dolaskom Ubera i pojavom sličnih kompanija, pre svega zbog pojeftinjenja usluga prevoza.
Uber radi tako što se potencijalni vozač („taksista“) sa vozilom prijavi na sajt kompanije, i onda ona proverava da li vozilo i vozač odgovaraju standardima. S druge strane je korisnik, koji preko aplikacije na svom mobilnom telefonu određuje odakle dokle se vozi, kojim vozilom (ili vozačem), a aplikacija mu sa računa (platne kartice) onlajn skida iznos vožnje.
Cena vožnje nije fiksna, zavisi od raznih parametara – brzine vožnje, udaljenosti, vremena provedenog u vozilu, doba dana ili godine (skuplje je u špicu, za praznike, kada je vanredna situacija…). Od tog iznosa 20 do 35 odsto ide Uberu, a ostatak vozaču.
Uglavnom, u normalnim uslovima, vožnja Uberom je oko 25 odsto jeftinija od vožnje taksijem za istu udaljenost, međutim neki kažu da može biti i upola jeftinija. To je, mnogi pretpostavljaju, zbog neplaćanja poreza državi u kojoj ova firma posluje. Korisnicima Uberovih usluga međutim nije važno zbog čega je ovaj prevoz jefitniji, dokle god manje novca izdvajaju za njega. Ali da li je to uvek tako?
Tokom talačke krize u Sindijeu krajem prošle godine pokazalo se i da je princip Uberove cenovne politike rastegljiv u zavinosti od situacije. Tada je naime cena vožnje Uberom naglo poskupela baš u okolini mesta odakle su ljudi pokušali da se evakuišu pred bombašem.
Inovacija ili eksploatacija?
Iako na prvu loptu izgleda da se radi o još jednoj simpatičnoj tehnološko-poslovnoj inovaciji pomoću koje se u ova teška krizna vremena može zaraditi dodatni novac, a da te pritom niko ne nadgleda i da možeš raditi koliko želiš, radi se zapravo o poslovnom modelu čija je osnovna namena zaobilaženje radnog zakonodavstva i intenziviranje eksploatacije, piše Bilten.
Uber može u svakom trenutku da otkaže ugovor o partnerstvu ili u samom ugovoru da snizi cene, saznajemo iz ovog medija. Vozači su pritom zaduženi za održavanje vozila i svih popratnih troškova. Odnosno, Uber posluje kao taksi-kompanija koja je lišena ulaganja u logistiku i infrastrukturu, kao i izdvajanja za radnike, poput penzionog ili zdravstvenog koji jamči ugovor o radu, a kamoli o redovnoj plati. U slučaju Ubera se ne radi o tome da svako postaje mali preduzetnik koji se snalazi na tržištu sa svojim voznim i ljudskim kapitalom, već o potpunoj proletarizaciji radnika čiji je pristup sredstvima za preživljavanje diktiran surovim tržišnim uslovima bez ikakvog oblika zaštite koji pružaju ugovor o radu i od njega zavisni servisi socijalne države.
Reakcije na Uber
To čini implementaciju Uberovog poslovnog modela često problematičnom, prvenstveno s obzirom na taksi konkurenciju, jer se prilično ruši cena usluga koju Uber može da kompenzuje manjkom svih navedenih standardnih troškova. Takođe, iako funkcioniše u 56 država i 200 gradova, često je njihov poslovni model na rubu legalnosti. U evropskom kontekstu su najuspešniji u zemljama Istočne Evrope u kojima se zakonski okviri prilagođavaju kako bi vlasti mogle lažno da promovišu rast radnih mesta Uberovim ulaskom na tržište. No, ponekad dođe i do pokušaja eliminacije Ubera sa tržišta, kao što je bio nedavno slučaj u Rumuniji. Usled lobističkog nagovaranja taksi konkurencije u tamošnjem parlamentu je izmenjen zakon o licenciranju taksi vozača, odnosno ukinuta je opcija po kojoj kompanija sa taksi licencom, u ovom slučaju Uber, može vozaču dati licencu bez da mu je izda nadležna javna institucija. Formalno je razlog za to bio propust po kojem se u slučaju saobraćajnog prekršaja vozaču ne može oduzeti licenca i on može da nastavi dalje da vozi. No, osnovna motivacija bila je u micanju “nelojalne” konkurencije.
U Zapadnoj Evropi su takođe poslednjih meseci eskalirali problemi sa Uberom i buntom konkurencije. Francuski taksi vozači su prilikom protesta protiv Ubera demolirali i zapalili oko 70 automobila i napadali vozače koji imaju ugovor sa Uberom. Inače se uglavnom u Zapadnoj Evropi radi o imigrantima i ljudima sa dna socijalne lestvice. Nedugo nakon protesta francuske vlasti su uhapsile vodeće ljude evropskog i francuskog Ubera zbog nepoštovanja zakona. Nekoliko meseci su im slali kazne za ilegalan rad koje je Uber redovno plaćao, bilo im je isplativo s obzirom na zaradu, da bi ih potom uhapsili. Nedvojbeno se sprema reakcija i hrvatske taksi konkurencije. U tom pogledu je važno navesti prvu reakciju vlasnika Cammeo Taksija Vladimira Minovskog koji je izjavio da Uber predstavlja nelojalnu konkurenciju. Nelojalnu zato jer putem tehnološkog novuma uspeva da nadmaši nivo eksploatacije i zaobilaženje procedura koju je upravo Cammeo uveo na tržište taksi usluga poslednjih par godina.