Konditorska industrija u Srbiji je u 2014. godini povećala proizvodnju slatkiša, pokazuju poslednji podaci Privredne komore Srbije (PKS). Proizvodnja prehrambenih proizvoda ostvarila je rast u 2014. godini od 4,4% u odnosu na 2013. godinu. Konditorska industrija, kao deo prehrambene industrije, takođe je imala rast u prethodnoj godini i to od 7,4%.
„U prošloj godini prodato je oko 140.000 tona konditorskih proizvoda, od čega 95.000 tona ili 68% na domaćem tržištu, a trećina, odnosno 45.000 tona je plasirano na strana tržišta“, kaže za „eKapiju“ Saška Biorčević, savetnik u Grupaciji proizvođača konditorskih proizvoda PKS-a i dodaje da smo prošle godine izvezli 45.011 tona konditora u vrednosti 143,8 mil USD, dok je uvoz iznosio 31.151 tonu ili 139,1 mil USD.
Izvoz konditorskih proizvoda u odnosu na 2013. godinu beleži pad od 6,1%. Najveći deo naše konditorske proizvodnje izvezen je u BiH (41%), Crnu Goru (18%), Makedoniju (17%), Hrvatsku (6%), Sloveniju (3%), Francusku (2%) i ostale zemlje (13%).
Domaći proizvođači konditorskih proizvoda imaju dobru tehnologiju, kvalitetne kadrove i kvalitetne proizvode, međutim još ne uspevaju da budu konkurentni na stranim tržištima, kaže za „eKapiju“ Miroljub Aleksić, vlasnik „Alco grupe“ u okviru koje su, između ostalih, kompanije „Pionir“ iz Subotice sa 4 fabrike i „Hissar“ iz Prokuplja.
„Tačno je da je tehnologija dobra, da tu ima brendova i znanja, ali konditori u Srbiji plaćaju, za razliku od svih proizvođača u EU i okruženju, carine i prelevmane na sirovine koje uvoze, kao i na šećer i mleko u prahu koje kod nas kupuju. Tako da su u startu nekonkurentni i skuplji od svih drugih proizvođača za oko 15%“, ističe Aleksić dodajući da nekonkurentnost domaćih proizvoda na stranim tržištima možemo prevazići tako što bismo ujednačili carinske i ostale zakone sa EU.
I u PKS-u su saglasni da je konkurentnost domaćih konditorskih proizvoda ozbiljno ugrožena kako na domaćem, tako i na izvoznim tržištima, pre svega zbog cena osnovnih domaćih sirovina koje ova industrija koristi (šećer, mleko u prahu, maslac, specifične biljne masti…), a koje su značajno iznad cena sirovina koje plaćaju konkurentske konditorske kompanije iz zemalja EU, Turske, ali i okruženja.
Sve veći uvoz konditora iz EU
Konditorska industrija godinama beleži spoljnotrgovinski suficit, ali je posle liberalizacije našeg tržišta (od 1. januara 2013. godine) došlo do značajnog rasta uvoza konditora u Srbiju. Izuzetak čini samo uvoz bombonskih proizvoda, gde je carina 10%. Uvoz konditorskih proizvoda na domaće tržište je u 2014. godini bio oko 50% iz zemalja EU.
„Strani proizvođači na bazi Sporazume sa EU i zemljama CEFTA-e uvoze robu u Srbiju bez carine, ako tome dodate da je trgovinski sektor prepušten strancima koji definišu uslove ulistavanja, donose svoju robu i pl-ove, plaćaju u različitim valutama i niko ne poštuje zakonsku obavezu od 60 dana, jer je u praksi rok plaćanja preko 150 dana“, objašnjava Aleksić.
Skupe sirovine
Ministarstvo poljoprivrede je nedavno donelo odluku o uvođenju prelevmana na uvoz mleka i kiselomlečnih proizvoda kako bi zaštitila domaću proizvodnju od prekomernog uvoza. Međutim, ta odluka se ne odnosi na mleko u prahu, kondenzovano mleko i maslac, jer su to bitne sirovine za proizvodnju konditora, pa bi se povećanjem uvozne zaštite za njih povećali troškovi proizvodnje konditorskoj industriji.
S obzirom na to da je prosečni godišnji izvoz konditorskih proizvoda oko 115 mil EUR i da je prosečni godišnji suficit u trgovini ovim proizvodima oko 40 mil EUR, ne bi bilo racionalno uvodite mere na maslac i mleko u prahu, kažu u Ministarstvu poljoprivrede.
Da prelevmani i carine postoje, a da je ovo dodatno povećanje radi zaštite domaćih proizvoača mleka, dobra mera saglasan je i Miroljub Aleksić.
„Sasvim je u redu i pokušaj da se konditori izuzmu i da oni preko Republičkih robnih rezervi kupuju tržišne viškove mleka u prahu po evropskim cenama. Međutim, tu imate problem, jer ne možete da izvozite proizvode koji ne sadrže evropski sertifikat o kvalitetu mleka u prahu, a njega domaći proizvođači nemaju“, smatra prvi čovek „Alco grupe“.
Resetovanje celog sistema
Izlaz iz trenutne situacije Aleksić vidi u resetovanju celog sistema i izgradnji jedne nove državne strategije i novog zakonskog okvira, koji je u interesu Srbije i njenog razvoja.
„To bi doprinelo mnogo bržem razvoju u oblasti agroindustrije gde kao zemlja imamo najveći potencijal, zatim razvoju saobraćaja, turizma, sektoru usluga, IT sektora i proizvodnji električne energije. Neophodno je stvoriti privlačan i primamljiv ekonomski ambijent i svest kako bi se svi, od proizvođača do političara ujedinili ka istom cilju, a to je stvaranje bogatog društva“, zaključuje sagovornik „eKapije“.
Inače, Srbija je u 2014. godini izvezla proizvode agrara u vrednosti od 3.066,9 mil USD od čega proizvodi konditorske industrije čine petinu.
Izvor: Irina Milošević, eKapija