Javna rasprava o Zakonu o poljoprivrednom zemljištu zavšena je sa brojnim zamerkama i primedbama, kao i sa zahtevom da se nacrt ovog dokumenta povuče iz procedure. Naime, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu i Savez poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije (SPITS) uputili su Ministarstvu poljoprivrede i Upravi za zemljište zahtev za povlačenje i doradu zakona.
Većina kritičara ovog zakona ističe da bi on našoj zemlji mogao da nanese ogromnu, “istorijsku”, štetu. Iz SPITS-a za Dnevnik kažu da je “javna tajna da je Nacrt zakona u funkciji omogućavanja ispunjenja obećanja jednom inostranom investitoru, uz koga će se učiniti korisna usluga možda i pojedinim domaćim agrobiznis kompanijama”.
Oni dodaju i da je u javnosti prisutno neosnovano iznošenje podataka o navodno značajnim površinama nekorišćenog državnog poljoprivrednog zemljišta. A objašnjenje je, po SPITS-u, da najveći deo državnog poljoprivrednog zemljišta koje se do sada nije izdavalo u zakup čine utrine, pašnjaci i devastirane livade nepogodne za obradu.
Ekonomski novinar Mijat Lakićević je za Radio televiziju Vojvodine takođe komentarisao nedavno objavljene podatke da je u Vojvodini neobrađeno 37 odsto državnog zemljišta, a u centralnoj Srbiji čak 87 odsto. On se pita da li je Vlada Srbije uopšte preduzela nešto da ono bude obrađeno, pokušala da ga izda u zakup i slično? Takođe, pita se i o kakvom zemljištu je reč, i konstatuje da je velika verovatnoća da se radi o pašnjacima, livadama, utrinama, slatinama…
Samim tim, argument ministarke poljoprivrede da se u novom zakonu o poljoprivrednom zemljištu baš zbog neiskorišćenosti obradivih površina prednost daje velikim zakupcima, pada u vodu. Jer, ti veliki kupci neće ulagati u slatine, već u najbolje zemljište.
Novi zakon o poljoprivrednom zemljištu je okrenut ka velikim inostranim investitorima a zanemaruje domaće, i tako više služi političkom marketingu nego potrebama građana Srbije. On će možda i dovući nekog velikog investitora, ali će zato rasterati hiljade drugih, zaključuje Lakićević.
Sličnog su mišljenja i predstavnici NVO Vojvođanski klub, koji tvrde da novi zakon otvara prostor za tajkune da prigrabe najplodnije poljoprivredno zemljište, a poljoprivrednike u Vojvodini načine “nezaposlenim nadničarima”.
Oni pojašnjavaju da se kroz uvođenje instituta “prava prvenstva zakupa” pokušava omogućiti povlašćeni tridesetogodišnji zakup najbolje državne zemlje bez konkursa, čak i bez javnog poziva, s tim da pravo takvog zakupa neće imati poljoprivredna domaćinstva, već samo domaće i strane firme.
Ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković odgovorila je na ove kritike tvrdnjom da poljoprivrednici koji se bune protiv zakona “nisu dobro razumeli naše planove i želje”. Ona je rekla da će se privlačenjem velikih investitora, koji će biti u obavezi da ulože ne samo u poljoprivredu, već i u preradu, pakovanje, marketing i plasman poljoprivrednih proizvoda, pomoći i malim poljoprivrednicima da kroz kooperaciju dođu do novca za zasnivanje proizvodnje, a takođe i do garantovanog plasmana proizvoda.
Da sumiramo, oko predloga pomenutog zakona digla se velika buka. Njegovi kritičari kažu da zakon pogoduje poslovanju velikih firmi na uštrb fizičkih lica i da lišava lokalne samouprave značajnih prihoda. Po pokrajinskom sekretaru za poljoprivredu Branislavu Bogaroškom, najspornija ideja u nacrtu zakona je ona da se do 30% zemljišta u svakoj lokalnoj samoupravi izdaje isključivo pravnim licima, bez jasnih i propisanih kriterijuma. A 77% zakupaca državnog zemljišta su fizička lica, koja na ovaj način mogu u velikom broju izgubiti zemlju.
Još uvek se ne zna šta će se na kraju desiti sa ovim zakonom odnosno da li će Vlada imati više sluha za vapaj malih poljoprivrednih proizvođača ili za želje velikih korporacija. Dosadašnje iskustva nas uče da će pre biti ovo drugo.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.