Diversifikacija po svaku cenu se još uvek smatra magičnim rešenjem za ukrajinsku energetsku bezbednost. Na zavisnost zemlje od Gasproma se gleda kao na ključni izazov u obezbeđivanju nacionalne bezbednosti zemlje. Međutim, nedostatak efikasnosti, selektivna primena paketa reformi i rat u istočnoj oblasti predstavljaju najveće pretnje za Ukrajinu.
Ukrajinska zavisnost od stranog snabdevanja energentima je predmet glavne brige trenutne Vlade i posmatra se kao ključna pretnja nacionalnoj bezbednosti zemlje. Ukrajina je već nekoliko puta pokušala da pronađe alternativne izvore snabdevanja izgradnjom interkonektora za obrnuti protok sa Slovačkom, razmatrala opciju terminala za regasifikaciju i čak istraživala nove alternativne trase gasovoda.
Međutim, do sada su samo opcije obrnutog protoka iz EU do Ukrajine bile dostupne i operativne. Prema podacima Ukrtransgaz-a, isporuke obrnutog protoka činile su 2,13 milijardi kubnih metara (bcm) isporučenog gasa u 2013. godini i 5,1 bcm u 2014. godini. Suficitarnost prirodnog gasa u Evropi dovela je do konkurentnih cena za isporuke gasa putem obrnutog protoka. Ali pad cena nafte je promenio dinamiku cena za širu Evropu – Gaspromova cena za Ukrajinu pala je na $247/1000 kubnih metara u drugom kvartalu 2015. godine. Ova cifra predstavlja prednost u odnosu na cenu isporuke gasa iz EU putem obrnutog protoka.
Na domaćem frontu, politička previranja, ekonomska kriza i oružani sukob doveli su do značajnog pada u potrošnji primarnih energenata i prirodnog gasa u Ukrajini. U 2014. godini, potrošnja prirodnog gasa u Ukrajini je pala sa 50,3 bcm na 42,6 bcm, uvoz se smanjio sa 27,8 bcm u 2013. godini na 19,6 bcm u 2014. godini, dok je uvoz ruskog gasa pao na 14,5 bcm (2014). Račun Ukrajine za uvoz prirodnog gasa takođe je pao sa 12 milijardi dolara u 2013. na 8,8 milijardi dolara u 2014. godini.
Oštar pad uvoza energenata/domaće potrošnje gasa i niže cene trebalo je da smanje deficit nacionalne energetske kompanije Naftogas. Ali u stvarnosti, gubici kompanije su se povećali sa 2 milijarde dolara u 2013. na 7,59 milijardi dolara u 2014. godini. Iako su neplaćanja i devalvacija nacionalne valute doprineli manjku Naftogasa, to ipak ne objašnjava trostruko povećanje deficita kompanije.
Dok su lideri Ukrajine preduzeli neke korake da pokažu svoju posvećenost energetskim reformama kao što je usvajanje zakona u skladu sa Trećim energetskim paketom, što je prekinulo monopol Naftogasa, ispred Kijeva je još uvek dug put. Međutim, dalji koraci ka reformi trebalo bi da budu u skladu sa generalnom fiskalnom i energetskom politikom.
Novi zakoni treba da budu efikasni i u praksi, a ne samo na papiru. Na primer, nov fiskalni režim jasno favorizuje vlasnike licenci velikih polja (kao npr. Naftogas) u odnosu na manje privatne kompanije i time rizikuje da ugrozi rast „nezavisnih“, kao i liberalizaciju ukrajinskog tržišta gasa. Novi porezi bi mogli da ubiju zlatnu koku i ugroze izglede domaće proizvodnje prirodnog gasa.
Stabilan i konkurentant regulatorni režim, zajedno sa unutrašnjom političkom stabilnošću, mogu utrti put ekspanziji trajnog i stabilnog energetskog snabdevanja Ukrajine. Ipak, energetske reforme nisu samo rezultat relevantnih političkih mera – one takođe zavise od unutrašnjeg mira i stabilnosti u Ukrajini. Samo mirno rešenje unutrašnjih tenzija, uzimajući u obzir interese svih regiona i strana, može pomoći oporavku ukrajinske ekonomije i njenog energetskog sektora.
Iz čisto komercijalne perspektive, energetska saradnja između Rusije i Ukrajine u potpunosti ima smisla, naročito kada se uzme u obzir ostala ekonomska međuzavisnost ove dve zemlje. Sa druge strane, budućnost gasne saradnje mnogo zavisi od pozicije Vlade Ukrajine.
Iz čisto racionalnog ekonomskog ugla, saradnja sa Gaspromom – naročito u vreme niskih cena – je komercijalno isplativa i konkurentnija je od svih drugih dostupnih ili planiranih opcija diversifikacije. Međutim, politika se ovih dana u Ukrajini meša u biznis i to ne uvek na pozitivan način. Lideri ukrajinskog privatnog sektora i civilnog društva trebalo bi da spreče političare da pođu putem raznih scenarija pretnji koje će ih samo odvesti u „ćorsokak“, a da se usredsrede na depolitizovani energetski dijalog između dve zemlje na tehničkom i poslovnom nivou.
Danila Bočkarev, viši saradnik na East-West Institutu u Briselu