“Nomen est omen” govorili su stari Rimljani. U prevodu “Ime je znak (predznak)” ili čak i “Ime je sudbina”. Kakvo vam je ime, takva vas sudbina čeka u životu. Mnogi se ne bi složili sa tom izrekom. Ime niste birali vi (kad postanete punoletni), već su vam ga dali roditelji, u skladu sa njihovim ukusom, porodičnom tradicijom, “modnim” trendovima (vrhunski sportisti, glumci, političari). Niko vas ništa nije pitao, prihvatili ste ime, kakvo god da je, i sa njim živite. U školi ste verovatno “pokupili” i nadimak – koji vas je možda bolje opisao (kako vas vide drugi) i koji je verovatno još više uticao na ono što vam se događa.
U poslovnim aktivnostima vi odlučujete o imenu firme koju pokrećete, događaja koji organizujete, novog proizvoda ili usluge…. Svakako ćete pomisliti da je i u tom slučaju najvažnije kakav je kvalitet proizvoda ili usluga koje nudite, zvali ih kako bilo. Ako su vam proizvod ili usluga nekonkurentni, nikakvo atraktivno, moderno (pomodno) ime vas na dužu stazu neće učiniti omiljenim među vašim korisnicima.
Kako stoje stvari na Internetu? U doba u kome je prvi utisak veoma važan, jer se pažnja internet korisnika koju ćete možda dobiti meri sekundama, odabir imena vaše firme, proizvoda, događaja koji organizujete, je od vrhunskog značaja. Ako niste osmislili novi proizvod ili uslugu, bazirane isključivo na internet uslugama, već želite da na Internetu predstavite postojeći proizvod/uslugu, najverovatnije ćete početi od toga da ime vašeg internet domena bude isto kao ime vaše firme/proizvoda/usluge/događaja. Tu možete da naiđete na prvi problem – ime je već registrovano. Kako je to moguće? Ko je mogao da registruje vaše ime? Ako naziv domena nije registrovan, on je slobodan za registraciju. Jedino ako je ime koje želite zaštićeno na odgovarajući način[ref]1[/ref] , mogli bi ste da u procesu arbitraže[ref]2[/ref] realizujete svoje pravo.
Koje su onda vaše mogućnosti? Možete da registrujete slično ime (hm, nije to to), ili da svoje jedino željeno ime potražite u drugom domenskom prostoru. Ako ste izabrali neki od nacionalnih, .rs ili .srb, domena imaćete znatne prednosti u lokalnom pretraživanju[ref]3[/ref] – jer Gugl, kada pretražujete iz Srbije:
• u 97% svih pretraga prikazuje rezultate sa sajtovima namenjenim lokalnom, srpskom tržištu;
• ravnopravno tretira pojmove na ćirilici i latinici, bez obzira na to kojim pismom je upisan traženi pojam;
• u rezultatima pretrage daje prednost sajtovima na lokalnim, nacionalnim internet domenima, kao što su naši .RS i .SRB.
Kako odabrati domenski prostor?
Obratite pažnju na namenu svakog od domenskih prostora[ref]4[/ref]. Ako su zauzeti, vama odgovarajući, .rs i .co.rs, možete da registrujete i .in.rs, naravno samo kao fizičko lice. Da li će sadržaj veb sajta biti komercijalni nastup vaše firme, nema nužno veze sa time da li je vlasnik naziva domena fizičko ili pravno lice. Ipak, imajte na umu da će se posetilac sajta sigurno zamisliti nad činjenicom da je domen namenjen fizičkim licima, a da je na odgovarajućem veb sajtu sadržaj koji predstavlja komercijalnu delatnost firme. Poruka koju želite da pošaljete u vašem nastupu na Internetu bi trebalo da bude jedinstvena i nedvosmislena. Svaka neusaglašenost vam sigurno ne ide na ruku. Ime domena nije samo tekst koji se nalazi levo od tačke – ceo naziv domena ima svoje značenje za svakog posetioca, a to znači i domenski prostor koji ste odabrali.
Izbor nacionalnog domena upućuje posetioca na geografsko poreklo, pripadnost određenoj državi, a prema tome i određenom pravnom sistemu. Samom registracijom u nacionalnom domenskom prostoru prihvatili ste pravila[ref]5[/ref] koja korisnicima sadržaja na vašem domenu pružaju viši nivo sigurnosti u pogledu validnosti podataka o registrantu.
Koji su još domenski prostori na raspolaganju? Pored široko poznatih .com, .net, .org., .biz, .info., .name itd. domena najvišeg nivoa, u poslednje vreme se pojavljuje stotine novih – koji predstavljaju ili užu geografsku odrednicu (gradovi, kao što je .berlin, .moskva, .barcelona, .moscow, .paris) ili određene oblasti ljudskih aktivnosti (.tattoo, .beauty, .accountant, .agency, .lawyer, .translations, .deti). Da li možete sami da registrujete svoj domenski prostor najvišeg nivoa? Za početak pripremite 185.000 američkih dolara i pažljivo pročitajte sve ostale uslove koje morate da zadovoljite[ref]6[/ref]. Ako ste ipak ustuknuli pred ovim uslovima – koliko će koštati domeni u ovim domenskim prostorima za “obične” registrante? To zavisi od cenovne politike svakog od novih registara. Neki su u prvoj godini davali domene besplatno – kao npr. .berlin, koji je na taj način u prvoj godini registrovao 140.000 domena. Uobičajene cene se kreću od nekoliko do nekoliko desetina dolara godišnje, ali ima i specijalnih cena koje se mere hiljadama dolara u prvoj godini.
Objaviti ili zaštiti podatke o vlasniku domena?
Prilikom registracije domena imate mogućnost da, uz dodatnu godišnju naknadu, zaštite privatnost vaših podataka kao vlasnika domena. Naravno, vaši podaci su i dalje poznati registru kod koga ste izvršili registraciju domena, ali neće biti javno dostupni preko WHOIS servisa, koji je na raspolaganju na ovoj adresi[ref]7[/ref], za .rs i .srb domenski prostor. Ako vam je cilj da se za vas čuje i pročuje širom Interneta, trudićete se da iskoristite svaku priliku da vaši kontakt podaci budu dostupni potencijalnim klijentima, pa i kad proveravaju ko je vlasnik domena preko kojeg dolaze do vašeg veb sajta. Ako ste već navikli da proveravate identitet potencijalnih poslovnih partnera na sajtu Agencije za privredne registre, nije na odmet da uzmete u obzir da uvek možete da proverite i ko je vlasnik odgovarajućeg naziva domena. Najčešće se vlasnik domena podudara sa vlasnikom kompanije, ali šta ako nije tako, šta ako je neko drugi vlasnik? A šta ako su podaci skriveni od javnog uvida? Da li je to odmah znak za uzbunu? Stara poslovica kaže “Mož’ da bidne, ne mora da znači”. Postoji veliki broj razloga zbog kojih je vlasnik domena odlučio da detaljni adresni podaci o njemu ne budu javno objavljeni. Možda se na sajtu objavljuju politički stavovi, satirički tekstovi, ili neke druge diskutabilne teme, koje bi navele nekog da potraži vlasnika na navedenoj adresi, radi nastavka diskusije u fizičkom kontaktu. Ako se radi o komercijalnom veb sajtu, na kome je isto tako neki preduzetnik, kao i vi, koji nastoji da se za njega čuje i pročuje, zašto bi želeo da njegov identitet ostane tajna. Pogotovu ako su već na sajtu navedeni kontakt podaci? Ovo je pitanje oko koga se “lome koplja” već duže vreme. Postoje i sasvim legitimni razlozi zbog kojih vlasnici domena i veb sajtova ne žele da njihovi kontakt podaci budu javno dostupni. Uz sve poštovanje prema takvim argumentima, nemojte se iznenaditi ako potencijalni kupci budu rezervisani kada na red dođe finansijska transakcija u kojoj je strana koja prima novac maskirana.
Da li vam je potreban još jedan domen, ili više njih?
Godinama uspešno koristite vaš domen naziv-firme.com. Svi vaši partneri ga dobro poznaju, kao i klijenti. Dobro ste pozicionirani u pretraživačima. Tim koji dobija ne treba menjati, zar ne? Da li ste registrovani i u nacionalnim domenima, npr. .rs i .co.rs? Ne, zašto bi kad sve dobro radi, uostalom ko će sada da menja sve email adrese! Da li ste zaštitili naziv (firme, brenda) u Zavodu za zaštitu inteletualne svojine? Ne, zašto je to bitno? Da li se situacija na tržištu promenila u poslednjih desetak godina? Da li ste iz situacije tržišnog lidera dospeli u situaciju da je tržište preplavljeno ponuđačima koji (na prvi pogled) identičan proizvod nude po 2-3 puta nižoj ceni? Naravno, daleko je taj proizvod od vašeg po kvalitetu, ali kupac (koji najčešće odlučuje impulsivno) verovatno neće imati vremena (volje) da detaljno analizira sve one razlike koje vaš proizvod čine suštinski kvalitetnijim. A pogotovu neće uzeti u obzir sve troškove koje ste vi imali prilikom razvoja vašeg proizvoda, za razliku od proizvođača jeftinijih kopija. Da li ste pomislili da bi neko od tih ponuđača mogao da registruje “vaš” domen sa istim imenom firme naziv-firme.rs. i naziv-firme.co.rs. Pošto niste zaštitili ime vaše firme, male su šanse da u postupku arbitraže dođete do tih domena. Vremenom u rezlutatima pretraživanja taj veb sajt postaje bolje rangiran i od vašeg. Tržišni udeo počne da vam pada još brže, a naknadno vajkanje ne pomaže. Šta uraditi? Ono što je najjednostavnije – registrujete željene domene blagovremeno. Ali kako sada da menjamo sve email adrese, štampane prospekte, natpis na ciradi kamiona? Nema potrebe da to uopšte radite, osim ako nemate jake tržišne razloge da menjate postojeću poziciju vašeg brenda. Nastavljate posao po starom, koristite postojeći domen i sve servise bazirane na njemu, a novoregistrovane domene možete da usmerite tako da pokazuju na vaš postojeći veb sajt. Za multinacionalne korporacije ovo je već standardna procedura- kad god se pojavi neki novi domenski prostor (nacionalni domeni, ili novi generički domeni najvišeg nivoa), prvo što urade je da registruju sve moguće nazive domena za koje smatraju da su im bitni – ponekad se radi i o hiljadama domena. Naravno, koliko ćete takvih domena registrovati zavisi od vaše tržišne procene – koji su to domeni za koje vam ne bi odgovaralo da se pojave na internetu i na taj način unose “zabunu” među vaše postojeće i potencijalne klijente. Ovo je pitanje koje postavljate onima koji se u vašoj organizaciji bave analizom tržišnog nastupa (najverovatnije marketing). Isto važi i ako ste mikro-preduzeće sa nekoliko zaposlenih. Onda ste najverovatnije upravo vi ta osoba. Ako se ne snalazite među svim raspoloživim domenima, pitajte nekog ko se time bavi (ne “dečko” koji održava kompjutere). U svakom slučaju konačna odluka je vaša i samo vaša.
Vaše ime na društvenim mrežama?
Raširena upotreba društvenih mreža nameće pitanje blagovremenog zauzimanja odgovarajućih korisničkih imena na svakoj od društvenih mreža za koje smatrate da su vam korisne sada ili će to biti u nekom budućem periodu. Ako mislite da je odabir domena već dovoljno komplikovan stalno rastućom razuđenošću domenskih prostora, odabir jednog imena u društvenim mrežama je još zahtevniji zadatak. Da li je baš neophodno da u svim društvenim mrežama, sa često veoma odvojenim grupama korisnika, uvek imate isto ime? Ako želite da vašim korisnicima, ma odakle da dolaze, uvek pružite jedinstveno korisničko iskustvo, sigurno je od velike pomoći ako ime pod kojim se predstavljate uvek bude isto, ili barem što sličnije onom za koje želite da predstavlja osnovu vašeg digitalnog identiteta.
Na ovim adresama možete lako da proverite da li je željeno ime zauzeto na većini popularnih društvenih mreža, kao i u domenskim prostorima:
• http://www.namecheck.com
• https://namechk.com
• https://www.namecheckr.com
Za proveru dostupnosti vašeg željenog domena u svim našim nacionalnim domenskim prostorima (.rs i .srb) preporučujem vam ovu adresu[ref]8[/ref].
Da li je ime ipak vaša sudbina?
U tzv. “ekonomiji pažnje”, u kojoj se trudite da vas internet korisnik uoči (nadate se i zapamti) u nekoliko sekundi koje (možda) imate na raspolaganju, pitanje kvaliteta vašeg imena jeste od vrhunske važnosti. Poželjno je da vaše ime (naziv domena, korisničko ime na društvenoj mreži) bude razumljivo, lako za izgovaranje i pamćenje. Vaše ime bi trebalo da sadrži asocijaciju na ono što smatrate vašom tržišnom prednošću – suštinskom kvalitetu koji vas izdvaja od konkurencije. Mislim na asocijaciju za posetioce vašeg virtualnog prostora, ne obavezno i za vas. Zato je potrebno poznavati životne vrednosti, kao i nove tehnološke navike, onih kojima se obraćate.
Preporučujemo seriju članaka o temi “Šta je u imenu”[ref]9[/ref]. Naročito je poučna ova priča o odabiru korisničkog imena[ref]10[/ref] na društvenoj mreži.
————————
1. http://www.zis.gov.rs/pocetna.1.html
2. http://www.rnids.rs/cir/решавање-доменских-спорова
3. http://www.domen.rs/iz-ugla-gugla-o-nacionalnim-domenima
4. http://www.domen.rs/izbor-nacionalnog-domena
5. http://www.rnids.rs/cir/регистранти
6. https://newgtlds.icann.org/en/applicants/customer-service/faqs/faqs-en
7. http://www.rnids.rs/cir/whois-%D1%83%D0%BF%D0%B8%D1%82
8. http://www.domen.rs/proveri-da-li-je-slobodan/?lang=cir
9. https://pando.com/tag/whatsinaname
10. https://pando.com/2014/10/29/whats-in-a-name-pandolive-is-not-to-be-confused-with-pan-dolive
Preuzeto sa bloga Vojislava Rodića