Ako mislite da je predbračni ugovor izum modernih bogataša za odbijanje partnera koji više vole njihov imetak nego njih, prevarili ste se. Zidove Instituta za orijentalistiku Univerziteta u Čikagu krasi 2.480 godina star predbračni ugovor koji se prostire na skoro 2,5 metra, ukrašen kaligrafijom.
Ovaj ugovor je napisan skraćenicama od hijeroglifa a njegov cilj je da materijalno obezbedi suprugu u slučaju da brak ne uspe. Ako bi došlo do razvoda ona bi dobijala srebrnjake i 36 vreća žita svake godine do kraja svog života.
Naime, žene su u starom Egiptu imale, bar pravno gledano, ista prava kao muškarci. One su mogle da budu potpisnici ugovora, da tuže i budu tužene, da budu u poroti isl. Mogle su takođe da budu vlasnici imovine – 10% popisanog zemljišta i nekretnina bilo je u vlasništvu žena. Udate žene imale su pravo da traže razvod ali i da dobiju alimentaciju, u slučaju da na primer imaju dokument poput pomenutog predbračnog ugovora.
Cilj ovakvih ugovora bio je da se osigura opstanak razvedenih žena, mada su nekad i one same morale da ulože svoj novac u taj brak, tako da je u tim slučajevima to moglo da bude okarakterisano i kao vraćanje “miraza”. Takođe, u nekim egipatskim gradovima pre stupanja u brak je popisivana sva imovina koju žena unosi u tu zajednicu, kako bi joj posle razvoda ista bila isplaćena.
No, i u starom Egiptu se, kao i danas, zakon dosta razlikovao od realnog života. A žene su u stvarnosti često bile u podređenom položaju – muškarci su dobijali mesto u hijerarhiji na osnovu svoje profesije a žene, pošto su često bile domaćice, prema poslu kojim se bavi njihov muž ili otac. Drugim rečima, retko koja je mogla da sama razvija svoj položaj u društvu.