U svojoj najnovijoj analizi kretanja na tržištu berzanskih roba, Ole Slot Hansen, direktor sektora strategije trgovine berzanskim robama, iznosi smelu pretpostavku da se cena nafte na svetskom tržištu neće vratiti na nivo od 100 USD po barelu do 2020 godine.
Način na koji se tržište nafte razvijalo u poslednjih šest meseci do godinu dana ukazuje na to da će cene ostati na niskom nivou na duži rok. Predviđa se da će se srednja cena nafte od oko 45 USD po barelu, nivo na kome se cena ove sirovine već nalazi, zadržati sve do kraja 2016. godine. Iako se predviđa značajna volatilnost na tržištu, to ipak znači da će srednja cena nafte ostati ista u narednih osamnaest meseci. Još uvek postoji rizik da će, ukoliko ne dođe do značajnijeg smanjenja proizvodnje nafte, na tržištu nestati kapaciteta za skladištenje zaliha koje se gomilaju, što bi moglo dovesti do još većeg pada cene.
Hansen, međutim, smatra da je trenutno taj rizik dosta ograničen jer se već iz nedelje u nedelju vidi sve veće smanjenje proizvodnje u SAD, koje je posledica niskog nivoa na kome se cena nafte trenutno nalazi. Ukoliko se trend smanjenja proizvodnje u SAD nastavi, stvoriće se dovoljan prostor na strani ponude za očekivani povratak iranske nafte na svetsko tržište početkom 2016. godine.
Po Hansenu, to ne znači da će tada cene nafte ponovo rasti na tržištu jer bi svako naglo povećanje cene ponovo podstaklo proizvođače na povećanje ponude. Zato je potrebno da se cena stabilizuje ispod 50 dolara po barelu još dugo vremena. Tek bi 2018. ili 2019. godine trebalo očekivati da će početi da se oseća nedostatak ponude nafte kao posledica procesa smanjenja nivoa proizvodnje koji je otpočeo i očekuje se u budućnosti. Tada se može očekivati znatnije povećanje cena. Hansen očekuje da će se u kratkom roku cena WTI nafte kretati između 43 i 47 USD po barelu, a Brent oko 50 dolara po barelu.
Kako se približava kraj žetve, cene žitarica pokazuju značajnu volatilnost. Pre mesec dana je objavljen izveštaj američke vlade o proceni globalne ponude i tražnje za poljoprivrednim proizvodima (WASDE), koji je izazvao pravi vatromet na tržištu. Cena kukuruza se kretala u rasponu od 10%, soje u rasponu od 8%, a cena pšenice od 6%. Očekuju se rezultati istog izveštaja za ovaj mesec, ali je sada već prošlo izvesno vreme i žetva je pri kraju, tako da je lakše predvideti koji će ishod biti. Hansen ne očekuje značajne promene, ali je to izveštaj koji će tržište pomno pratiti, pa bi potencijalno mogao da izazove još volatilnosti.
Kretanja na tržištu zlata su takođe zanimljiva. Beleži se veća aktivnost učesnika koji očekuju da će cena zlata u narednom periodu padati usled zabrinutosti da bi Federalne rezerve SAD mogle da na sastanku sledeće nedelje povećaju referentnu kamatnu stopu. Ono što Hansena brine je neizvesnost koja je pre svega vezana za to da se ovo povećanje ne dogodi. Ukoliko se povećanje kamatnih stopa dogodi, Hansen pretpostavlja da će uslediti umirujuće izjave jer spoljni svet ne radi na „svim cilindrima“, što bi moglo da pogoduje investitorima u zlato. U kratkom roku, Hansen predviđa da bi se cena zlata mogla kretati između 1.100 i 1.118 USD po finoj unci.
Bakar i drvena građa su berzanske robe čije su cene najviše rasle na svetskim tržištima tokom protekle nedelje. Hansen smatra da je cena bakra blizu maksimalnog potencijala za rast i investitorima preporučuje uspostavljanje kratkih pozicija sa bakrom ukoliko cena dostigne nivo od 2,50 do 2,60 USD po funti.