Po obrazovanju inženjer, a po životnom opredeljenju timski igrač – tako sebe opisuje Vladan Živanović, generalni direktor NCR Servisnog operativnog centra u Srbiji u razgovoru o planovima ove tehnološke korporacije na našem tržištu i o tome zašto servisna industrija može doneti Srbiji velike prednosti ako smo sposobni da ih na vreme prepoznamo i iskoristimo.
U jednoj od modernih poslovnih zgradana na Novom Beogradu na prvom spratu, u ovom trenutku se komunicira na 17 svetskih jezika. Reč je o sedištu kompanije NCR Srbija, u kojoj je 75 odsto zaposlenih visoobrazovano, prosečne starosti nešto ispod 28 godina, svako u proseku govori dva svetska jezika, a neki i mnogo više. Pored toga, zaposleni moraju da poseduju i specifična tehnološka znanja za podršku koju pružaju klijentima širom sveta, s obzirom da ova američka korporacija posluje u više od 180 zemalja, kaže Vladan Živanović, generalni direktor NCR Servisnog operativnog centra u Srbiji.
Naš sagovornik podseća de je u pitanju jedna od retkih tehnoloških kompanija koja uspešno posluje više od 130 godina i koja se proslavila prvom registar kasom na tržištu. NCR danas ostvaruje godišnji promet od oko sedam milijardi dolara a značajan deo dolazi od usluga servisa podrške u oblastima finansija, maloprodaje, turizma i telekomunikacija. Ova korporacija ima oko 30.000 zaposlenih, svrstana je u listu Fortune 500 kompanija i poseduje više globalnih pogona, a u domenu usluga obezbeđuje podršku tokom celog toka transakcije, uključujući i rešavanje nepredviđenih događaja koje obavlja tim u Srbiji.
BiF: Kako izgleda taj segment posla u praksi?
Vladan Živanović: Na globalnom nivou, kroz uređaje bazirane na NCR tehnologiji, svakodnevno prođe više od 500 miliona transakcija, što generiše skoro dve stotine milijardi transakcija godišnje. Zahvaljujući velikom iskustvu koje NCR ima, broj grešaka je procentualno mali, ali u apsolutnom iznosu to je na nivou prošle godine oko 22 miliona incidenata. Od toga se više od polovine rešava kroz naše kompjuterske sisteme u roku od nekoliko sekundi, a ostatak se prosleđuje u centre kao što je Beograd, gde naši zaposleni u „prvoj liniji pomoći“ uspevaju da reše deo incidenata „na daljinu“, u roku od nekoliko minuta. Ostali problemi moraju da se otklone na terenu istog dana, najkasnije sutradan. Naš tim za pametno planiranje koji je zadužen za taj segment, daje instrukcije za oko 9.000 inženjera u različitim zemljama kako da na terenu reše problem, odnosno na osnovu prirode kvara procenjuju koji profil inženjera je potreban, ko je među njima najbliži lokaciji na kojoj je potrebna intervencija, i šta treba da ponese od opreme kako bi intervencija bila što efikasnija.
BiF: Koliko je trenutno zaposlenih u kompaniji i kakvi profili stručnjaka su potrebni za ovakve poslove?
V. Živanović: Trenutno imamo oko 900 zaposlenih, koji moraju da vladaju i jezicima i tehnologijom i da se uspešno prilagođavaju različitim nacionalnim i korporativnim kulturama. Zato njihova konstantna edukacija u kompaniji započinje čim počnu da rade. Oni uče da rešavaju veoma složene zadatke u kratkim rokovima i takvo znanje, kakvo ja nisam bio u prilici da steknem u njihovim godinama, je za mlade ljude najveći kapital u razvoju njihove karijere.
BiF: Oni najbolji, sa takvim kapitalom mogu da odu i u neku drugu kompaniju, na šta se često žale upravo tehnološka preduzeća.
V. Živanović: Ljudi nisu toliko spremni da često menjaju kompanije kao što nam se to čini i uveren sam da je, većina, veoma sklona da svoju karijeru razvija tamo gde im se pruža mogućnosti da neprekidno uče i napreduju. Za mladog čoveka je posebno važno da u svom profesionalnom životu sagledava perspektivu i verujem da ćemo, uporedo sa većom vidljivošću rezultata koje NCR ostvaruje u Srbiji, biti u mogućnosti da za naše zaposlene obezbedimo još odgovornije pozicije unutar korporacije. Takve šanse će najbolje iskoristiti oni koji su svesni da neprekidno moraju da ulažu u svoje obrazovanje, kako bi držali korak sa svetom.
BiF: Pre toga kompanija je najavila nova zapošljavanja do kraja godine i dodatna ulaganja na dosadašnjih 6,4 miliona evra. Zašto je NCR za svoj evropski centar izabrao baš Srbiju i koliko su tačne spekulacije da bi ovde mogao da iseli i deo svoje proizvodnje?
V. Živanović: Zbog nesrećnih okolnosti tokom devedesetih, strani investitori su tek od skoro počeli da otkrivaju da su ljudi u Srbiji ne samo podjedanko sposobni kao i u drugim zemljama, već da proporcionalno veličini teritorije imaju veći broj višestruko talentovanih ljudi, koji su informatički veoma pismeni i odlično govore strane jezike. O mogućnostima da NCR iseli i deo proizvodnje u Srbiju još nismo razgovarali unutar kompanije. Kao zemlja, Srbija sigurno ima potencijal da tako nešto ponudi i te šanse se uvećavaju sa revitalizacijom industrije, posebno onih grana u kojima smo tradicionalno bili uspešni. Ono što je sigurno je da ćemo do kraja godine, shodno našim potrebama i dogovoru sa republičkom vladom, u našem Servisnom operativnom centru ukupno zapošljavati više od 1.400 ljudi, prvenstveno mladih.
BiF: Kako komentarišete polemike oko odluke republičke vlade da nastavi sa podsticajima za strane investitore za zapošljavanje novih radnika?
V. Živanović: Pored kvalitetne i talentovane radne snage, dobre infrastrukture i podsticaji su bili važan preduslov za otvaranje NCR Servisnog operativnog centra u Srbiji. Podsticaji su jedan od državnih mehanizama za stvaranje atraktivnijih uslova za investitore koji se koristi i u regionu, pa i u nekim zemljama EU. Sa druge strane, NCR se obavezao da će, uprkos veoma turbulentnim okolnostima na globalnom tržištu, ljude koje zapošljava u Srbiji obavezno zadržati najmanje pet godina, što dovoljno govori o ozbiljnosti sa kojom republička vlada pristupa stvaranju uslova za razvoj poslovanja u Srbiji.
BiF: Zašto se u Srbiji servisna industrija i dalje često izjednačava sa „izrabljivanjem visokobrazovane radne snage“, dok se većina drugih država bore da postanu takvi centri?
V. Živanović: Podsetiću da je ista priča važila i za softversku industriju pre desatak godina kada je Majkrosoft otvarao razvojni centar, a koja se sada u javnosti proglašava za „zlatnu žilu Srbije“. Dolazak takvih kompanija kao što su Majkrosoft i NCR je za nas dobitna kombinacija, jer za njima dolaze i drugi ozbiljni investitori. Plata zaposlenih u NCR-u je iznad republičkog proseka i u mogućnosti su da steknu znanja koja, sami, teško da bi mogli finansijski da priušte, a povrh svega mogu da žive i da se profesionalno razvijaju u svojoj zemlji, umesto da odlaze iz nje.
BiF: Ipak, činjenica je da i strani investitori odlaze kada im se na drugim tržištima ukažu povoljnije prilike. Šta je neophodno da Srbija uradi kako njeni potencijali ne bi postali lako zamenjivi?
V. Živanović: Treba nam kvalitetna i realna nacionalna strategija za podsticanje privrednog rasta, a za kompanije kao što je NCR potrebni su sagovornici u državi šta je dalje potrebno za razvoj saradnje, posebno u oblasti obrazovanja. Znanja se toliko brzo menjaju da zastarevaju već nakon tri godine, i nama su potrebne ozbiljne reforme u formalnom sistemu obrazovanja, kao i njegova intenzivnija saradnja sa privredom. Mi smo vrlo zainteresovani za saradnju sa obrazovnim instituicijama, jer je veoma važno da se dugoročno obezbede kvalitetni kadrovi koji će, nakon završetka školovanja, imati još primenjivija znanja.
BiF: Pre ove, obavljali ste i funkciju generalnog direktora Majkrosofta za Srbiju. Koliko pojedinac može biti kretaivan u globalnim korporacijama i uticati na poslovanje na loklanom nivou?
V. Živanović: Duboko verujem da je kompanijski uspeh pre svega rezultat ozbiljnog timskog rada i moje dosadašnje iskustvo to potvrđuje. Imao sam sreću da mogu vrlo otvoreno da komuniciram sa ljudima na svim hijerarhijskim nivoima i da proverim koliko su neke moje ideje dobre i da li su u tom trenutku realne. NCR je takva kompanija da kada u njenom sastavu imate zastavu Srbije, to vaše ideje čini globalno vidljivim. Ali za mene je, u ovoj fazi karijere, najvažnije da podstičem mlade ljude na kreativnost i inicijativu i da stvorim kvalitetan tim.
broj 118/119, jul/avgust 2015.