Evropski lideri su se sastali da bi ratifikovali sporni sistem kvota za udomljavanje izbeglica širom Evropske unije – dopadalo se to zemljama članicama ili ne.
Obavezujući program za razmeštanje 120.000 izbeglica, usvojen većinom glasova u utorak, podelio je Evropu na istok i zapad, na stare i nove članice.
Diplomate opisuju krizu kao jednu od najtežih sa kojima se Evropa suočila. „Posle dvadeset godina bavljenja evropskim poslovima ne pamatim da smo bili u težoj situaciji“, izjavio je jedan visoki zvaničnik za Rojters.
Protiv plana su glasale četiri istočnoevropske zemlje – Češka, Slovačka, Rumunija i Mađarska. Prethodni pokušaji da se odluka usvoji konsenzusom nisu uspeli. Poljska se početkom sedmice konsultovala sa zemljama koje se protive predlogu, ali je na kraju glasala za. Finska je ostala uzdržana.
Kako suprotstavljene zemlje reaguju na rezultat glasanja?
Komentatori smatraju da je neobično da se o pitanjima koja se tiču nacionalnog suvereniteta članica Evropske unije odluke donose većinom glasova, a ne konsezusom.
To je izazvalo oštre reakcije u zemljama koje su glasale protiv. Premijer slovačke Robert Fico izjavio je da je odluka „nametnuta odozgo“.
Njegov češki kolega, Bohuslav Sobotka, rekao je da je to „loša odluka i da je Češka učinila sve što je bilo u njenoj moći da je blokira“. Češki ministar unutrašnjih poslova Milan Hovanec oglasio se na Tviteru: „Uskoro ćemo otkriti da je car go. Današnja odluka je poraz zdravog razuma.“
Portparol mađarske vlade postavio je pitanje o održivosti kvota: „Mislimo da ljude upućene, na primer, u Slovačku, nije moguće zadržati na određnom mestu, ukoliko oni odluče da odu u Nemačku. Kako ćete ih naterati da ostanu u jednoj zemlji ako oni žele da se pridruže rođacima koji žive u drugoj zemlji EU ili ih privlači veći iznos socijalne pomoći?“
Rumunija, koja treba da primi najveći broj izbeglica, još ranije je objavila da nema mogućnosti za integraciju velikog broja stranaca. Predsednik Klaus Joanis tvrdi da to nije izraz „ksenofobije, autizma ili separatizma“.
Da li će pristati na kvote?
U prvoj grupi od 66.000 izbeglica koji odmah treba da budu raspoređeni u okviru usvojenog paketa, 2.475 se upućuje u Rumuniju – što je za gotovo 700 više od maksimalnog broja koji je Rumunija bila spremna da prihvati.
Češka treba da primi 1.591, Mađarska 1.294, a Slovačka 802 izbeglica.
Mada im je dodeljeno manje od hiljadu ljudi, slovački premijer Fico je rekao da odbija postavljene uslove i da će radije prekršiti nametnutu obavezu nego „prihvatiti diktat većine“.
Mađarski predstavnici su prilično nevoljno potvrdili da će poštovati odluku. Još se ne zna da li će češki i rumunski zvaničnici nastaviti da se opiru ovom planu.
Šta će se dogoditi ako ne pristanu?
Prema sporazumu usvojenom u utorak, kvote su utvrđene na osnovu ekonomske snage, broja stanovnika i prosečnog broja zahteva za azil koji svaka zemlja prima.
Objavljeno je da raspoređivanje prve grupe podnosilaca zahteva treba da bude završeno u roku od dva meseca, pri čemu će prednost imati Sirijci, Eritrejci i Iračani.
Zemlje koje odbijaju da prihvate izbeglice ne mogu se silom naterati da to učine. Umesto toga očekuje ih novčana kazna u iznosu od 0,002 odsto BDP-a – u slučaju Slovačke to bi iznosilo približno 1,8 miliona evra.
Prema pravilima Evropske unije, zemlje koje nisu saglasne sa usvojenom politikom imaju pravo žalbe Evropskom savetu.
Šta sve to znači za EU?
Premijer Mađarske Viktor Orban je izjavio početkom sedmice da je izbeglička kriza pretnja za „čitavu Evropu“.
Braneći odluku svoje zemlje da podigne ogradu od bodljikave žice kojom će sprečiti ulazak izbeglica rekao je da će nas talas migranata „preplaviti“.
Ipak, neposredniju pretnju za EU predstavljaju duboke podele koje je sukob oko kvota proizveo – ili ih bar razotkrio.
Gideon Rahman, vodeći spoljnopolitički komentator Financial Timesa, smatra da kriza preti da „razgradi Evropsku uniju“. „Prvi put posle više decenija ugrožena su neka od temeljnih dostignuća i načela Evropske unije“, rekao je.
U članku objavljenom ranije u septembru, Meri Deževski konstatuje da je izbeglička kriza pokazala da je Evropska unija živela u pogrešnom uverenju da nema razlika između “starih” članica i zemalja primljenih 2004. „Ta privlačna iluzija je srušena“, zaključila je.
Ujedinjene nacije su objavile da smeštanje 120.000 izbeglica, čak i ako bude uspešno obavljeno, nije ni približno dovoljno da se kriza reši.
Posle sastanka nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer je potvrdio da smo daleko od cilja: „Današnji dan je bio važan prvi korak. I ništa više od toga.“