U polemikama oko rešavanja sirijske krize i problema ogromnog priliva izbeglica u evropske države, u pojedinim analizama se već nagoveštava da bi novi okidač za masovnu seobu mogao da bude afrički kontinent, usled vrtoglavog demografskog rasta u sve gorim životnim uslovima.
Afričke zemlje primaju mnogo više migranata nego što ih odlazi sa tog kontinenta, budući da veliki broj Afrikanaca bolji život još uvek traži najpre u nekoj drugoj afričkoj zemlji. Prema postojećim statistikama, nešto ispod dva miliona Afrikanaca godišnje iseljava se na neki drugi kontinent, što je znatno manje u odnosu na ukupan broj migranata u svetu, pogotovo u Evropi.
Međutim, aktuelna situacija sa migrantima, među kojima izbeglice iz Afrike i dalje čine manji deo, pokazuje da u Milenijumskim ciljevima UN i nizu drugih globalnih dokumenata migracijama nije dat odgovarajući značaj, uprkos upozorenjima jednog dela stručne javnosti da će spašavanje golog života, a ne želja za boljim standardom dovesti do nove seobe naroda. U polemikama oko rešavanja sirijske krize i problema ogromnog priliva izbeglica u evropske države, u pojedinim analizama se već nagoveštava da bi novi okidač za masovnu seobu mogao da bude afrički kontinent. U njima se upozorava da Zapad o takvom riziku podjednako površno razmišlja kao što je to činio i prilikom sagledavanja uzroka i ishoda Arapskog proleća, koje je umesto demokratije izručilo milione očajnika na evropska vrata.
Migranti u pokušaju
Naime, demografski stručnjaci prognoziraju da će se broj stanovnika Afrike udvostručiti do 2050. godine, a eksperti Ujedinjenih nacija da će posledice klimatskih promena u istom periodu značajno pogoršati uslove života, posebno u pojedinim delovima kontinenta kao što je podsaharska Afrika gde je već više od 220 miliona gladnih. Jedan od primera je presušivanje slatkovodnog jezera Čad, koje se nalazi u centralnoj Africi između država Čad, Kamerun, Niger i Nigerija. Jezero, od kojeg zavisi snabdevanje pijaćom vodom za preko 20 miliona ljudi, tokom nešto više od tri decenije izgubilo je 95 odsto svojih resursa. Istovremeno, u Južnom Sudanu, Somaliji, CAR, Burundiju, Nigeriji i Eritreji besne građanski ratovi u kojima uveliko učestvuju terorističke islamske grupe, pa se procenjuje da će u novom talasu izbeglištva oko šest milona ljudi sa ovih prostora pokušati da savlada sve prepreke na putu ka Evropi, pre svega ka Nemačkoj, Velikoj Britaniji i skandinavskim zemljama.
Prirodne katastrofe, nedostatak hrane, vode, nezaposlenost i stalni ratni sukobi u ovom regionu već primoravaju brojne očajnike da iz godine u godinu krenu na opasno putovanje Atlantikom, u nesigurnim drvenim barkama, ili kopnom, kroz Saharu, minska polja i puteve pune razbojnika. Za mnoge to putovanje znači smrt. Druge, pošto su reskirali život i platili mukotrpno ušteđenu godišnju zaradu, ukoliko ih uhapse evropske ili afričke vlasti, deportuju natrag u zemlje porekla. One koji ne stignu na željeno odredište, u domovini uglavnom smatraju za gubitnike, posebno muškarace. Tako imigranti u pokušaju, postaju nepoželjni i u Africi i u Evropi.
Seobe unutar kontinenta
Trenutno, najveći broj afričkih izbeglica u Evropi dolazi iz nekoliko država. Na prvom mestu je Eritreja, iz koje je prošle godine evidentirano preko 357.000 izbeglica, što je pet odsto stanovništva te zemlje, a u prvoj polovini ove godine više od 18.000 je registrovano samo u Italiji. Iz Somalije, gde je 80 odsto mladih nezaposleno a u terorisanju stanovništva se posebno ističe islamistička milicija Al Šabab, još 2009. je prema podacima UNDP izbeglo 14 odsto stanovništva, a u prvoj polovini ove godine je oko 7.000 Somalijaca krenulo na put preko Sredozemnog mora.
Izbeglica ima i sa zapada Afrike, posebno iz Nigerije, odakle je u prvih šest meseci u Italiju stiglo oko 8.000 migranata, dvostruko više nego prošle godine. Na severu ove najmnogoljudnije afričke države teroristička islamistička organizacija Boko Haram je stalnim napadima izazvala tešku humanitarnu katastrofu, ali među nigerijskim izbeglicama su i oni koji su prethodno emigrirali u Libiju, odakle, zbog nasilja i zlostavljana, sada ponovo beže, ovog puta ka Evropi. Stanovništvo se iseljava i iz najmanje afričke zemlje, Gambije, u kojoj je od ukupno nešto manje od dva milona stanovnika 60 odsto nepismeno, a polovina živi ispod granice siromaštva. Među 4.000 izbeglica, koliko je od početka godine iz ove afričke države prispelo u Italiju, najviše je mladih koji beže od terora vladajućeg režima, bede i gladi.
Istovremeno, u poslednje vreme se zapaža novi trend. Sve više afričkih zemalja, koje su do skoro bile samo tranzitne na putu migranata ka Evropi, usled sve težeg prelaska evorpskih granica i same postaju utočište za izbeglice. Samo u Libiji živi oko 1,2 miliona izbeglica koje su se svojevremeno uputili na Zapad, što čini oko petinu njenog ukupnog stanovništva. Ovakva situacija s jedne strane izaziva etničke sukobe u zemlji, a sa druge proizvodi dodatne ekonomske probleme u ionako teško urušenoj libijskoj privredi. Još drastičniji, a manje poznat primer u zapadnoj javnosti je slučaj Sudana, u koji je prebeglo gotovo dva miliona ljudi iz nezavisnog Južnog Sudana i dodatno regitrovano preko 167.000 izbeglica iz Eritreje, Etiopije, Čada i Demokratske Republike Kongo. Od tolikog broja migranata, u prvoj polovini godine svega 3.500 je uspelo da se domogne Italije, što je, pak, sedam puta više nego prethodne godine.
Najmanje milion afričkih izbeglica pronašlo je utočište i u Južnoafričkoj Republici. Međutim, u aprilu ove godine izbili su žestoki neredi u zemlji, čiji povod su bile optužbe loklanog stanovništva da im migranti, spremni da rade i za najbedniju nadnicu, uzimaju poslove. Sukobi su bili tolikog inteziteta da je u smirivanju masovnih nemira, osim policije, morala da reaguje i južnoafrička vojska.
Promena globalne demografije
Uprkos masovnim pogibijama i deportaciji nepoželjnih pridošlica, Međunarodna organizacija za migracije (IOM) u najnovijem izveštaju upozorava da ukoliko populacija migranata nastavi da raste istom brzinom kao zadnjih 20 godina, njihov broj će do 2050. uveliko premašiti 400 miliona. Promena globalne demografije je neminovna, ističe se u studiji, zbog trenda da u zemljama u razvoju sve veći broj radnika pretenduje na premalo radnih mesta, a slabo razvijene nacionalne ekonomije dodatno urušavaju ratni sukobi i posledice klimatskih promena.
U drugim analizama se ističe da su uzbeglice cena koju plaćamo globalizovanoj ekomiji, u kojoj je sloboda kretanja data robi, ali ne i ljudima. Raspad mnogih država, posebno u Africi, uzrokovan je delovanjem međunarodnih političkih aktera i globalnog ekonomskog sistema, dok je u nekim slučajevima poput Libije, Iraka i Sirije raspad direktna posledica zapadne intervencije.
S druge strane, prema podacima UN gotovo 800 miliona ljudi u svetu nema dovoljno hrane, od kojih 98 odsto živi u zemljama u razvoju. Zbog gladi se više umire nego od malarije, tuberkuloze i SIDE, a količina od 222 miliona tona hrane koliko se godišnje baci u Sjedinjenim Državama je približno jednaka neto proizvodnji hrane za sve podsaharske države Afrike. Iako je u Africi dovoljno samo 50 dolara da se obezbedi ishrana deteta u školi tokom cele godine, ekstremo siromašne porodice nemaju ni toliko, pa umesto u školu decu šalju na rad na njive, kako bi obezbedile minimum hrane.
Krijumčarska plata
Procenjuje se sa da je sa eskalacijom migrantske krize, svota koju zarađuju krijumčari ljudi u Evropu dostigla 300 miliona evra mesečno. Za afričke krijumčare je specifično da ilegalno prebacuju u Evropu gotovo isključivo ljude svoje nacionalnosti. Tarifa po čoveku za izbeglice iz podsaharske Afrike kreće se između dve i tri hiljade evra, koje za migranta prikupljaju porodica i rodbina, a ponekad i celo selo. Iznos mora da se plati unapred, pa nisu retke situacije kao nedavni slučaj kada su krijumčari ostavili stotine ljudi u pustinji između Maroka i Alžira bez hrane, vode i novca. Izbeglice iz Eritreje uspele su da nametnu drugačiju pogodbu. Ugovorena svota se ostavlja na nekom neutralnom mestu i krijumčari je mogu podići tek kada migrant dođe na svoj cilj, ili na dogovorenu destinaciju.
Vladimir Adonov
broj 121, oktobar 2015.