Nakon što su banke i parlament u Švajcarskoj odobrile a potom i usvojile zakon kojim de fakto prestaje postojanje „tajnih“ bankarskih računa, na redu su opšti izbori za sve nivoe vlasti – od lokalnih (kantonalnih) do saveznih. Na izborima koji se održavaju svake četiri godine ključ je „kod kantona“ a ne saveznog parlamenta. Naime, od raspoloženja birača i preraspodele političke moći na „lokalnom niovu“ (kanton) zavisi i raspored snaga u Nacionalnom i Kantonalnom savetu. A ova dva tela čine objedinjeno parlament i imaju jednaku političku moć odlučivanja.
Kako se čulo na seminaru održanom juče u Bernu u organizaciji „Presenc Swiss“, na izborima 18. oktobra moglo bi doći do „istorijskih“ promena i pomeranja političkog težišta sa umerenog centra ‘na desno’. Dovoljno je da nakon ovih izbora pojedinačno najjača, Narodna stranka Švajcarske ili SVP, uspe da osvoji ‘plus’ jedno ili dva mesta u Vladi.
„Za nekoga ko laički posmatra strukturu našeg političkog sistema sve deluje jako komplikovano“, kaže za B&F parlamentarni poslanik Hrišćanskih demokrata Žak Najrink i dodaje „To je prvi utisak. U biti sve je precizno, lako, jasno definisano i što je najvažnije – funkcioniše! Priroda političkog sistema je tako postavljena da se održava ukupna stabilnost države a stranke se trude da uvek deluju reaktivno a ne proaktivno. Dakle sačeka se malo, analizira situacija, a onda se uđe u konsultacije sa ciljem pronalaženja najoptimalnijeg kompromisa koji je u interesu svih. Imamo malu državnu administraciju od svega 38.000 činovnika i vladu od 8 ministara. Parlament bira članove Vlade a ona po rotacionom principu, svake dve godine, predsednika države“.
Profesor političkih nauka sa univerziteta u Ženevi, g. Paskal Sciarini ističe da je u osnovi političkog sistema tradicija lobiranja. „Od lobiranja između partija do lobiranja između interesnih grupa. Poseban fenomen koji postoji samo u Švajcarskoj je način funkcionisanja parlamenta. Poslanici sede prema određenom partijskom rasporedu, kao i u svakom parlamentu. Ali, ovde postoji dodatna dinamika prilikom odlučivanja. Naime, ako zamislite da su ljudi ‘poređani’ po vertikali u ovoj instituciji, prema partijskoj pripadnosti, postoji i tzv ‘horizontalno’ grupisanje. To su poslanici koji zastupaju određene interesne grupe ili udruženja – na primer transportna udruženja“, kaže on i dodaje da kada se u okviru parlamentarnih radnih grupa odlučuje o nečemu što ima veze sa transportom ne znači da će poslanici glasati u skladu sa partijskim programima. Naprotiv, oni će pre gledati da budu ‘na liniji’ svog esnafskog saveza ili udruženja, makar to bilo kontra zvaničnih stavova stranke kojoj pripadaju.
Tiana Angelina Moser, poslanica Zeleno-liberalne stranke dodaje kako je ovaj sistem veoma spor kada je reč o implementaciji bilo čega novoga: „Posebno me iritira što velike stranke ni u ovoj izbornoj kampanji nisu htele da tematizuju pitanje ‘jakog kursa franka’ i izbeglica. Ok, mi jesmo prihvatili 3.000 izbeglica prema dogovoru sa EU. Ali to je još uvek ništa ako znate koliko ih je stiglo u Nemačku. Sa druge strane, postavlja se pitanje zašto velike stranke ne diskutuju javno o ta dva problema. Prvo, time bi samo izgubile glasove. A drugo, u osnovi se ništa ne bi po stranke promenilo jer imamo Konkordat ili sporazum 5 velikih stranaka. I kako god prošli izbori, tih 5 će podeliti mesta u Parlamentu i Vladi. Ono što nas liberale brine jeste – u kom pravcu može krenuti Švajcarska politika ako Narodna partija SVP dobije jedno do dva mesta više u Vladi. To bi moglo da znači da će se zalagati za restriktivniju politiku doseljavanja stranaca, da će biti protiv novih azilanata itd. A sve to u paketu može nam stvoriti dodatne glavobolje u odnosima sa EU i drugim državama“.
Gospođa Moser takođe ukazuje da Švajcarska već sada ima blizu 80.000 novodoseljenih ljudi svake godine a privredni kapaciteti apsorcije nove radne snage su limitirani. Taj pritisak ova zemlja neće lako podneti za 5 ili 10 godina. „Zatim tu je i jedan veoma zabrinjavajući trend a odnosi se na mlade ljude. Prema izveštajima koje dobijamo precizno znamo da je većina mladih do 25 godine života politički orijentisana uglavnom konzervativno i tradicionalno. Tačnije to su birači SVP. To je šokantno jer je reč o mladim ljudima pa bi bilo logičnije da su liberalni ili progresivni. I ne treba zaboraviti da je svaki treći takav mladi čovek druga generacija stranaca doseljenika“, kaže ona.
Profesor Sciarini na kraju zaključuje da procent dobijenih glasova na izborima ne mora da znači da će se prema tome odlučivati o broju „sedišta“ u Parlamentu. Bilo je slučajeva, usled partijskih dogovora, da neka stranka osvoji i 0,3% glasova a opet na kantonalnom nivou se dogovori i izbori za 3 poslanička mandata.
Prisutni su ponovili da je prema zakonu i Ustavu Narodna banka Švajcarske nezavisna institucija i u njen rad politika ne sme da se meša. A Narodna banka određuje, još uvek, samostalno, kurs švajcarskog franka. Na političarima je da stvore što bilji ambijent za rad privrede, ali, niti političari niti parlament smeju da se mešaju u rad privrednih ili monetarnih institucija.
Zoran Vitorović, Bern