Te 2007. javnost se pobunila što je Bigz prodat za oko 3,5 miliona evra bez licitacije sumnjajući da ga je novi vlasnik najverovatnije kupio zbog atraktivne lokacije a ne radi daljeg štampanja knjiga. Danas mnogi ponovo strepe zbog najavljene preprodaje zgrade u Bulevaru vojvode Mišića i mogućeg gašenja neformalnog kulturnog centra. „Beograd će odlaskom umetnika iz Bigza izgubiti i deo sebe“, kaže Ivan Petrović, vlasnik poznatog muzičkog studija π³ koji je za 11 godina rada u ovoj zgradi ugostio više od hiljadu muzičara.
Stara zgrada Bigza, sive oronule fasade i polupanih prozora, u prethodnoj deceniji je živnula i postala novi kulturni centar Beograda. Nekadašnju prazninu njenih 25.000 kvadrata popunili su šareni zidovi i mnoštvo sveta koji želi da stvara ili bar da se dobro provede. I poznati i neafirmisani bendovi tamo su održavali probe i koncerte, rok i džez klubovi su privlačili raznovrsnu publiku i bili nezaobilazna stanica za strane turiste, dizajneri i drugi likovni umetnici su stvarali u svojim ateljeima, a održavane su i predstave, čak i cirkuske.
Dugi i uski išarani hodnici bili su puni mladih ljudi skoro svake noći, a onda je krajem 2013. godine, posle učestalih inspekcija, zatvoreno dve trećine klubova u zgradi „zbog buke“. Mediji su tada nagađali da je „Soravija“, austrijska kompanija koja je pored Bigza izgradila hotel Radison blu, imala neki uticaj na „čišćenje“ zgrade, no njeni predstavnici su to demantovali. Ovog leta je pak obelodanjeno da su predstavnici „Soravije“ pregovarali sa Petrom Matićem, vlasnikom preduzeća u čijem je većinskom vlasništvu zgrada Bigza u Bulevaru vojvode Mišića 17. To zdanje su, prema pisanju medija, čelnici austrijske kompanije pominjali i u razgovoru sa gradonačelnikom Beograda. Potom je Siniša Mali saopštio javnosti da austrijska kompanija „završava pravno-imovinske poslove, a na proleće i projekat, nakon čega kreće realizacija, a finansijska sredstva su već obezbeđena“. „Soravija“ bi, kako je najavljeno, od ovog zdanja trebalo da napravi komercijalni prostor za mala i srednja preduzeća, preduzetnike, start-ap firme i kreativnu industriju.
Šmek neformalne kulture
Umetnici, za sada, i dalje stvaraju u prostorijama ove zgrade koja za muzičare očigledno ima poseban šmek jer u Bigzu vežba i snima mnoštvo bendova poput Bolesne štenadi, Vox populija, Dž!Dž!-a, Repetitora, SARS-a, ali i Škrtica – nove grupe koju čine Zoran Kostić Cane iz Partibrejkersa i članovi Jarbola, Velikog Prezira i Straight Mickey & the Boys. Cane je medijima prošle godine tvrdio da multimedijalan objekat poput Bigza mora da opstane i u svom maniru dodao: „Bigz sada doživljava teške udarce. Ne znam zašto je tako, da li neznalice sve hoće pod kapu svog neznanja da stave… Ukinut je klub ‘Čekaonica’ koji je bio na sedmom spratu. Klub u koji su dolazili stranci, ambasadori da se opuste uz predivan pogled, gde nije bilo problematičnih tipova i loše energije“.
I drugi muzičari su negativno reagovali na zatvaranje klubova u ovoj zgradi, ali to ih nije oteralo iz nje. Oni tu i dalje održavaju probe, druže se i razmenjuju iskustva iz čega je verovatno proistekla i praksa da većina pomenutih i mnoštvo drugih bendova pesme snima u muzičkom studiju π³. Studio je 2004. otvorio Ljubiša Buba Opačić, gitarista Bajaginih Instruktora, posle čije smrti 2008. ga je preuzeo muzičar i producent Ivan Petrović. π³ ima specifičnu atmosferu sa klupskom binom i svojim zaštitnim znakom – mutnim akvarijumom sa večnim ribicama. Iako se ne reklamira već dobija nove poslove uglavnom preko preporuka, kroz studio je do sada prošlo više od hiljadu muzičara.
Ivan Petrović u studiju
Na pitanje u čemu je čar Bigza Ivan Petrović kaže da „iako nekad ne miriše najbolje, ova zgrada odiše slobodom, a to je muzičarima bitna stavka. Umetnicima je lako da zavole zgradu u kojoj su totalno odsečeni od sveta, a u isto vreme imaju osećaj da nikad nisu sami u svom stvaranju i borbi. Rekao bih da je i produžavanje života ovoj grdosiji umetnost sama po sebi. Bigz je, prosto, veličanstven“.
Ivan Jakovljević, pevač i gitarista eklektičnog avangardnog rok benda Dž!Dž! koji je u Bigzu od svog nastanka, objašnjava šta je to toliko privlačno za umetnike u ovoj zgradi: „Iznajmljivanje prostorija u Bigzu nije nikada bilo jeftino, čak suprotno. Pogotovo za ono što je uprava nudila, tj. ništa. Samo prazne prostorije, toalete koje nikada nisu čistili, itd. Dakle, nije stvar bila u novcu. Zbog tog duha umetnika koji su se spontano skupili Bigz je postao kulturno-umetnički centar, kako Beograda, tako i regiona. Naravno, bila je bitna i njegova lokacija, blizu centra grada, a ipak nekako izdvojen od svega, država za sebe“.
Buđenje iz lepog sna
Jedno vreme Bigz je bio jedinstven primer ne samo u Srbiji, već i u Evropi, priča Jakovljević. „Skoro svakog dana održavani su koncerti svih muzičkih pravaca, osim narodnjaka naravno, performansi, cirkuske predstave, pozorišne predstave, izložbe. Vikendom je bilo prepuno. Hiljade pozitivnih ljudi strujalo je šestim i sedmim spratom Bigza, od svirke do svirke, od žurke do žurke. Svako ko je tada posećivao Bigz imao je privilegiju da na vrhu zgrade u ’Čekaonici’, pored džeza, uživa u pogledu od milion dolara, kako sam ga ja zvao. Odozgo se vidi više od pola grada, i to onaj njegov lepši deo, sa rekama, Kalemegdanom i centrom. Strancima je Bigz, pogotovo mlađoj populaciji, bio obavezna destinacija prilikom boravka u Beogradu“, kaže naš sagovornik podsećajući da su se najzanimljiviji događaji odigravali u Čekaonici, U zmajevom gnezdu, Cirkusferi, Sceni, studiju kod Petrovića…
Klubovi su sada zatvoreni, ali ovo zdanje je i dalje stecište najvećeg broja bendova koji potpadaju pod termin „nova srpska scena“. Bigz je za njih i za njihovu publiku bio neka vrsta neformalnog kulturnog centra, u kojem su nastali, razvili se i iz kojeg su krenuli dalje, u svet.
„Ovo se desilo spontano kao i mnogo puta u istoriji muzike. Kad se na jednom mestu razvija puno talenata, saradnji, prijateljstava i zdrave konkurencije tada nastaje scena“, objašnjava Ivan Petrović i dodaje da je do pre dve-tri godine Bigz bio centar gradskih dešavanja, odnosno noćnog provoda: „U istoj večeri mogli ste na jednom mestu da prisustvujete cirkuskoj predstavi, rok koncertu, tehno žurci, nekolicini jam session-a, da slušate metal na šestom spratu ili džez na terasi zagrade. Za sve to vreme, neko bi u njoj opet radio na svojoj pesmi, snimao album, slikao, menjao vodu u akvarijumu itd… Nažalost, to nije moglo dugo da potraje. Srpska posla“.
Šta se desilo, i šta će se tek dešavati, to niko sa sigurnošću ne može da kaže. Pevač benda DžDž! kaže da još nisu krenule značajnije migracije iz ove zgrade – do sada se nekoliko umetnika preselilo preko puta, u prostore pored Sajma. On se nada da će novi vlasnik uvideti važnost 6. i 7. sprata Bigza i „da će gore ostati sve po starom“.
U zgradi su sada Plavo pozorište, nekoliko likovnih ateljea, treninzi mačevanja, brazilskih borilačkih veština, joge, plesa, a najviše ima prostorija za probe muzičkih grupa. Vlasnik studija π³ ne želi da odgovori na pitanje šta će raditi ako bude morao da iseli studio iz Bigza, već konstatuje da je „ovom gradu i njegovim budućim generacijama definitivno potrebno jedno takvo mesto“. On apeluje na ljude koji odlučuju o budućnosti ove zgrade da uzmu u obzir njen veliki značaj za kulturu Beograda jer sa proterivanjem umetnika iz Bigza „Beograd može izgubiti bitan deo sebe“.
*u naslovu je tekst pesme „Perspektiva“ grupe SARS, za koju je i spot snimljen u Bigzu