Na inicijativu Udruženja građevinskih majstora iz Kantona Tesin (SSIC TI) razvijena je posebna aplikacija za pametne telefone čijom upotrebom svaki građanin Švajcarske može postati kontrolor rada na „crno“. Osnovna ideja SSIC TI-ja prilikom lansiranja i izrade aplikacije bila je, kako je rečeno na konferenciji za štampu 25. septembra „da se što više suzbiju rad na ‘crno’ i damping cene rada“.
Kako funkcioniše aplikacija?
Ukoliko građanin primeti strance na gradilištu i posumnja da oni rade ili po damping cenama ili na „crno“ on ih fotografiše i automatski sve prosleđuje kontrolnim institucijama kantona. Za sada, je ova aplikacija podeljena samo strukovnim članovima udruženja SSIC TI a nakon eksperimentalne faze i provere efikasnosti u praksi, trebao bi da bude dostupna svim stanovnicima Švajcarske.
Zašto se upravo sada pojavila ovakva aplikacija?
Najpreciznije objašnjenje dao je jedan od kontrolora na gradilištima g. Ernesto Kasagrande iz Berna u podužem intervjuu dnevniku Blik: „Postoji minimalna cena rada koja mora da se poštuje i na gradilištima. Međutim, mnoge firme koje dobiju određeni posao za njegovu realizaciju angažuju tzv. podizvođače, a ovi sa svoje strane firme koje rade sa 2 do 3 zaposlena. Neregularnosti najčešće pronalazimo baš kod tih „malih“ podizvođača. Tako mnogi umesto da radnika minimalno plate (bruto) 4.400 franaka, isplaćuju mu po satu od 10-12 evra, što na kraju meseca ne bude ni 2.000 franaka. Da ne govorimo o uslovima rada tih takozvanih malih samostalnih građevinskih izvođača“.
Rad na crno je u Švajcarskoj sankcionisan visokim novčanim kaznama, ali to ne sprečava mnoge ljude, naročito iz Bosne, Srbije, Crne Gore i sa Kosova da „nasedaju na lepe priče o radu na građevini ili čuvanju dece“. Nije mali broj slučajeva da se mladim devojkama obećava sigurna zarada „za čuvanje dece“ od minimalno 1.500 franaka uz obezbeđeni smeštaj i ishranu. Prilikom dolaska u Švajcarsku devojke najčešće ostaju bez ličnih dokumenata i neretko završavaju u nekoj trećoj državi u lancu prostitucije.
Muškarci se uglavnom oslanjaju na obećanja „komšije ili prijatelja koji ima kuću u istom selu“ i koji eto, ima veoma uspešnu firmu – najčešće građevinsku – u Švajcarskoj.
Nakon dolaska u Konfederaciju, najčešće im se oduzimaju lična dokumenta, i rade u veoma teškim uslovima, spavajući po sobama sa po 3 do 4 osobe uz upotrebu toaleta u hodniku zgrade. Na kraju, ukoliko ih neko „uhvati u radu na crno“, dobijaju drakonske kazne i zabranu ulaska u Švajcarsku u tranju od minimalno pet godina.
Kako bi se ovo sve sprečilo esnafska udruženja razvijaju programe pomoći potencijalnim stranim radnicima i upozoravaju da se pre dolaska u Konfederaciju ljudi o svemu detaljno obaveste na sajtu Privredne komore Švajcarske, pogotovo da provere potencijalne poslodavce, da provere uslove i zakonsku regulativu pa tek onda da krenu na put.
Zoran Vitorović, Bern