Univerzitet u Lozani sproveo je istraživanje otpadnih voda najvećih gradova Konfederacije i došao do preciznih podataka o dnevnoj upotrebi različitih vrsta droga i opijata. Prema ovoj studiji godišnje se u Švajcarskoj „potroši“ oko 8 tona kokaina, što uz dnevnu potrošnju alkohola i cigerata, tvrde eksperti, situaciju čini više nego alarmantnom.
Dok mediji bruje o šokantnim rezultatima istraživanja dotle je javnost podeljena o uzrocima fenomena.
Na jednoj strani, sociolozi upozoravaju da je tempo života kao i pritisak na zaposlene u smislu postizanja maksimalnih rezultata prevelik te da se mnogi ‘okreću’ opijatima ne bi li lakše podneli svakodnevicu. Nasuprot njima konzervativno populistički krugovi tvrde da je porast konzumenata kokaina i droga pre svega prisutan kod stranaca.
Iz analize Univerziteta u Lozani uočljivo je da se od opijata najviše koristi kokain. Tako se samo u Cirihu dnevno potroši preko 1,8 kilograma kokaina. Na drugom mestu su ekstazi i amfetamini. Tokom subote i nedelje potrošnja droga je najveća, oko 87,8 miligrama kokaina po glavi stanovnika subotom i 83 miligrama nedeljom.
Kriminolozi podsećaju da je redovno merenje vrednosti opijata u otpadnim vodama samo jedan od indikatora ovog fenomena. Slika je nepotpuna obzirom da se primenom ovog postupka ne može utvrditi ciljna grupa konzumenata, a još manje pol, starosna dob i socijalani status korisnika.
Analitičari podsećaju da je bitan faktor u potrošnji i cena opijata. Pri čemu dnevno konzumiranje kokaina i ekstazija nije „luksuz lako dostupan“ prosečnom čoveku. Tako eksperti prstom upiru u „tzv. gornji sloj društva“ koji ima dovoljno novca da sebi priušti dnevnu upotrebu ove vrste droga.
Psiholozi dodaju su nedavno publikovane analize Svetskog ekonomskog foruma iz kojih je nepobitno utvrđeno kako „građani Švajcarske imaju najviše zarade na svetu, ali su u proseku i najzaduženiji – preko 40.000 franaka po osobi. Ovi podaci ukazuju i na ubrzanje dnevnog tempa života koji ostavlja jako malo vremena za društvene aktivnosti u slobodno vreme i druženje sa prijateljima i poznanicima. Najčešće je to samo petkom naveče i subotom. A i kada se izlazi restorani i lokali rade do ponoći, pri čemu je u 90% lokala pušenje cigareta zabranjeno. Sve ovo, u paketu, ukazuje na visoki stepen stresa kojem je pojedinac izložen tako da ne treba da čudi ni povećana potrošnja alkohola, cigareta, medikamenata pa i opijata“.
Država sa svoje strane ulaže velike napore u borbu protiv droga i svih vrsta opijata redovno sprovodeći uspešne edukativne kampanje, naročito među mladima. Međutim, fenomen velike potrošnje, manje heroina koliko kokaina i ekstazija, i dalje opstaje.
Zoran Vitorović, Cirih