Klimatske promene mogle bi u narednih 30 godina da smanje produktivnost zaposlenih u pojedinim zemljama za četvrtinu, piše u izveštaju Verisk Maplecrofta, globalne konsultantske firme koja se bavi pedviđanjem rizika za poslovanje.
U ovom dokumentu još stoji da bi rast temperatura i vlažnosti vazduha na planeti mogli da prouzrokuju dramatičan rast broja dana kada zbog zdravlja radnika ne bi smeli da se obavljaju fizički poslovi. Takođe, klimatske promene negativno bi se mogle odraziti i na uzgoj useva i stoke, što bi izazvalo nestašice hrane, porast siromaštva, i konačno – masovne migracije u bogatije krajeve.
Da podsetimo, u poslednjih 30 godina, svaka decenija je bila toplija od prethodne, i sve je više “toplotnih talasa” leti. Očekuje se da će se oni između 2016. i 2035. godine pojavljivati u većem broju i trajati duže nego do sada, a da će temperatura u tom periodu porasti od 0,3 do 0,7 Celzijusa.
Ovim će najteže biti pogođene brzorastuće ekonomije u Jugoistočnoj Aziji, gde bi klimatske promene trebalo da smanje i produktivnost zaposlenih – u Singapuru na primer za četvrtinu, a u Maleziji i Indoneziji za 24% i 21%. Očekuje se da će u Kambodži i Filipinima produktivnost biti smanjena za 16%.
Zemlje koje u velikoj meri zavise od poljoprivrede, građevinske i fabričke proizvodnje, poput Tajlanda i Kambodže, će biti ranjivije na klimatske promene od ostalih. Međutim i neke razvijene zemlje će biti jako pogođene globalnim zagrevanjem, poput Australije, a “ekstremni rizici” postoje i po neke zemlje SAD, Italiju i Hong Kong.
Izvor: CNBC