U Srbiju je u prvoj polovini ove godine stiglo 675 mil USD, što je nepunih 600 mil EUR direktnih stranih investicija. To je za 4,3% manje nego u istom periodu lane, a 2014. godinu smo završili sa prilivom od 1,2 mlrd EUR. Da bismo se približili željenom rezultatu, međutim, objašnjavaju ekonomisti, realno bi bilo da nam svake godine „kapne“ između 1,5 i dve milijarde evra.
Svetski izveštaj o investicijama, koje objavljuju Ujedinjene nacije, otkriva da je nivo ulaganja u 2014. opao za 16%. I spao na 1.230 mlrd USD. Manji nivo ulaganja se pravda nestabilnošću globalne ekonomije, političkom neizvesnošću za investitore i većim geopolitičkim rizicima. U istom izveštaju stoji da je Srbija lane privukla dve milijarde dolara, verovatno bruto, i da je to bio pad od 2,7%. Da bismo ostvarili privredni rast, investiranje, bilo državno, strano ili domaće, trebalo bi da bude veće. Da dostigne nivo od četvrtine bruto domaćeg proizvoda.
„Što više stranih investicija stigne, to je bolje, a realno bismo mogli da očekujemo između 1,5 i dve milijarde evra godišnje“, smatra Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta.
„Uz taj nivo i povećanje državnih investicija, mogli bismo da počnemo da se približavamo poželjnom nivou investicija, a to je oko 25% BDP. To je između sedam i osam milijardi evra. Trenutno smo na nivou od petine BDP.“
Prema rečima profesora Arsića, država bi mogla javna ulaganja da poveća za oko 200 mil EUR. Još, međutim, nije realno očekivati da domaće frime povećaju svoj doprinos.
„Domaća štednja je još mala“, dodaje Arsić. „Dugoročno gledano, ona bi ipak trebalo da bude dominantna u investicijama. Realno bi trebalo da se povećaju strane direktne investije za dva do tri odsto BDP. To nije lako i nije direktno pod kontrolom države. Država, ipak, dobrim uslovima poslovanja može da doprinese većem prilivu. Pre svega makroekonomskim okruženjem i tu ima pomaka. Drugi stub je bolja infrastruktura, a treći rad bolji državnih institucija poput pravusuđa. I za to treba više vremena.“
Subvencije samo kapitalnima
Profesor Milojko Arsić veruje da ne treba preterivati u subvencijama prema ulagačima.
„Ne treba forsirati novčane podsticaje“, kaže Arsić.“Mislim da za velika ulaganja treba odbezbediti zemljište i infrastrukturu, a subvencije odobravati samo za kapitalne projekte.“
Izvor: eKapija, Novosti