Nedavno objavljen Indeks konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma za 2015/16. svrstao je Srbiju na neslavno 94. mesto među 140 posmatranih zemalja. Uz sve metodološke kritike koje uvek prate ovakva istraživanja, stoji ocena da je naša ekonomija najniže ocene dobila za inovativnost i sofisiticiranost poslovnog okruženja. To su u isto vreme i polja gde bi dobro osmišljene subvencije mogle da pomognu.
Sa prosečnom ocenom 3,89, Srbija se na 94. mestu Globalnog indeksa konkurentnosti našla između Albanije i El Salvadora. Iako sasvim dobro stoji na polju makroekonomske stabilnosti i kvaliteta zdravstva i obrazovanja, poražavajuće su niske ocene za sofisticiranost poslovnog okruženja (3,14 odnosno 132. mesto prema tom kriterijumu) kao i za korišćenje inovacija u privredi (2,90 ili 113 mesto). Ministar finansija Dušan Vujović je rekao da će najsvežiji kredit Svetske banke od 100 miliona dolara za povećanje konkurentnosti domaće privrede, biti iskorišćen, između ostalog, i za razvoj podrške inovatorima, uključujući tu i osnivanje kancelarija za pomoć njihovom poslovanju kao i osmišljavanje efikasnijeg sistema alokacije sredstava.
Nove subvencije za nove biznise
Upravo kod podrške inovatorima, odnosno finansiranja istraživanja i razvoja (R&D) saradnik Fonda za razvoj ekonomskih nauka Saša Ranđelović vidi dobru priliku za kvalitativnu promenu sistema subvencionisanja i to kroz uvođenje novčane podrške istraživačima. „Teoretičari su uglavnom složni oko toga da subvencije treba dodeljivati u onim oblastima gde privatni sektor ne pokazuje dovoljno zainteresovanosti a gde postoji šira korist za društvo – cilj R&D sektora upravo je da ‘proizvede’ inovacije koje su bitan pokretač dugoročnog privrednog rasta. Ako pogledate razvijene zemlje, nijedna od njih nije uspela da napravi značajan iskorak a da nije bilo inovacija“. Ranđelović takođe veruje da je, po pitanju podrške R&D, subvencionisanje daleko efikasniji metod od poreskih olakšica, što se obično nudi kao „plan B“ kada ideju o pomoći ovoj grani treba pretočiti u konkretnu meru. „U našoj zemlji se R&D podržava indirektno, preko niske stope poreza na dobit od 15 odsto u odnosu na evropski prosek od 25 odsto, kakvu plaćaju sva pa i mlada, brzorastuća i inovativna preduzeća. To znači da bi dodatno smanjenje ionako niske stope verovatno dalo samo skromne efekte“.
U domaćem finansijskom sektoru veruju da su početnici u biznisu i njihovi prvi poslovni poduhvati dobra prilika za uvođenje novog sistema podrške – ali takvog koji bi i bankama dao priliku da učestvuju u podeli kolača. Član izvršnog odbora Sosijete ženeral banke Sonja Miladinovski smatra da bi, u ovom trenutku, bilo dobro kreirati neki program podrške za pojedince ili grupe koji žele da pokrenu sopstveni biznis, imaju dobru ideju, ali ne i sredstva za njenu realizaciju. „Jasno je da je rizik ovakvog finansiranja jako veliki, posebno ako imamo u vidu da mali procenat takozvanih start up-ova uspe da se održi na tržištu. Sa druge strane, s obzirom na značaj preduzetništva za ekonomski razvoj naše zemlje, bilo bi dobro naći mehanizam podrške za ovaj segment tržišta“. Naša sagovornica, ipak, ne smatra da je klasična subvencija u ovom slučaju najbolja opcija, već predlaže državi da razmotriti osnivanje garantnog fonda za mala i srednja preduzeća. „Taj fond bi pokrivao određeni procenat nenaplaćenih plasmana banaka, što bi posredno uticalo na povećanu kreditnu aktivnost prema tom segment klijenata“. Sonja Miladinovski podseća i da takvi modeli već postoje u pojednim zemljama EU.
Beneficije za rad
Starije države članice takođe imaju jedan sistem subvencija koji bi se kod nas mogao nazvati inovativnim – pošto bi mogao da posluži za rešavanje problema dugoročne nezaposlenosti ili isključenosti sa tržišta rada osetljivih društvenih grupa, a posebno siromašnih i žena. Radi se o takozvanim „beneficijama za rad“, čiji je smisao da obezbede određene finansijske transfere pojednicu ili porodici, uz uslov da su zaposleni. Fondacija za razvoj ekonomskih nauka (FREN) je još pre dve godine izračunala da bi samohrana majka u Srbiji prema postojećim pravilima izgubila pravo na oko 13.000 dinara socijalne pomoći i dečjeg dodatka ukoliko bi se zaposlila i bila plaćena minimalnih 20.000 dinara. S druge strane, ukoliko bi i naša zemlja uvela sistem „beneficija za rad“ prema britanskom modelu, ista ta žena mogla bi da računa na 26.000 dinara ukupnih prihoda – i bila bi motivisana ne samo da radi zbog duplo viših prihoda, nego i da insistira da bude legalno zaposlena, pošto bi to bio uslov da zadrži deo socijalne pomoći.
Iako zvuči odlično i uveliko funkcioniše u Britaniji i SAD, sami autori istraživanja kao i njihov kolega, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić, upozoravaju da bi uvođenje ovakvog sistema verovatno previše opteretilo državnu kasu. „Nisam uveren da bi naša zemlja trebalo da ponudi takvu vrstu subvencija. Pitanje je kako bi se takva ideja sprovela u delo u Srbiji, da li bi ljudi u velikoj meri lažirali podatke i kako bi se uopšte kontrolisali podaci. Ta vrsta beneficija bi potencijalno mogla da dovede do velikih rashoda a da efekti ne budu zadovoljavajući“, upozorava Arsić.
Subvencije kojih nema u poljoprivredi
„Sektoru poljoprivrede osim većeg budžeta, nedostaje horizontalno usaglašavanje mera, kao i bolja komplementarnost sa politikama drugih ministarstava. Treba nam jasan programski okvir, sa prioritetima i merama koje bolje „gađaju“ suštinu problema. Efekti postojeće politike i mera podrške su u razvojnom smislu više nego skromni“, kaže profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Natalija Bogdanov.
Zato je, prema njenom mišljenju, utoliko važnije da kroz uvođenje novih sistema distribucije podrške ispravimo nejednakosti na relaciji mala – velika gazdinstva, sever – jug, ratarstvo – stočarstvo i slične. „Potrebna su nam, agroekološka plaćanja, plaćanja za marginalna područja i područja otežanog rada u poljoprivredi, podrška malim gazdinstvima, koncept podrške za međugeneracijski transfer zemljišta i drugih resursa. Ovakve mere nisu potrebne Srbiji zbog izjednačavanja sa EU sistemima, nego zbog toga što se njima rešavaju osnovna strukturna ograničenja razvoja poljoprivrede. Poljoprivreda, s obzirom na značaj u bruto domaćem proizvodu, zaposlenosti i izvozu, mora dobiti više novca, ako ne mislimo da i ovaj sektor izgubi bitku u uslovima otvorenog tržišta“, poručuje profesorka Bogdanov.
Kakvi podsticaji nedostaju filmskoj industriji
Posle višegodišnje borbe da se njihovi predlozi subvencija uopšte razmotre, filmski radnici uspeli su da izdejstvuju usvajanje Uredbe o podsticajima investitorima da u Srbiji proizvedu „audiovizuelno delo“. Takvo iskustvo ipak ih nije obeshrabrilo da razmišljaju i o drugim vidovima podsticaja koji bi mogli da domaću filsmku industriju učine još konkurentnijom. Prema mišljenju direktora Filmskog Centra Srbije Bobana Jevtića, dobar strateški pristup bilo bi investiranje države u edukaciju filmskih radnika za apliciranje za sredstva stranih fondova, kao što je Media program EU. „Trebalo bi ulagati više i u promociju i plasman, jer često naši filmovi gube na tom polju. Sa druge strane, dugogodišnje ulaganje i pažljivo sprovedena strategija mogu da određenu kinematografiju izbace u pravi plan”, kaže Jevtić a kao uspešan primer navodi Rumuniju, čije filmadžije kao da su pretplaćene na najprestižnije nagrade.
Milica Rilak