Godinu dana nakon najave premijera da se planira koordinirana akcija države na suzbijanju sive ekonomije, i dalje više od polovine privrednika veruje da je država odlučna da se obračuna sa nelegalnim poslovanjem, pokazuje NALED-ovo istraživanje stavova privrede o sivoj ekonomiji koje je sproveo Ipsos, uz podršku USAID-a. Međutim, ovo poverenje iz meseca u mesec pada i izvesno je da će taj trend biti nastavljen ukoliko uskoro ne bude usvojen nacionalni program za smanjenje obima sive zone i preduzete konkretne mere protiv nelegalne trgovine i rada na crno.
Dok je u decembru 2014. svaki treći privrednik smatrao da u njegovoj delatnosti postoje oni koji rade u sivoj zoni, danas je u to uvereno čak 43% ispitanika. Negativan trend primetan je i kada je reč o odlučnosti legalnih privrednih subjekata da prijavljuju kršenje zakona resornim institucijama. Krajem prošle godine to bi učinilo 44% anketiranih, a sada 38%.
„Procenjuje se da obim prometa u sivoj zoni u Srbiji iznosi 30% BDP-a, što je drugi najlošiji rezultat u centralnoj i istočnoj Evropi, odmah posle Bugarske. Kada bi smanjili nivo sive ekonomije za samo jedan procentni poen, država bi od poreza prihodovala dodatnih 100 miliona evra godišnje, što su sredstva koja bi se mogla upotrebiti za obnovu škola i bolnica, izgradnju puteva ili povećanje penzija. Ali siva ekonomija je širi problem od puke utaje poreza – ona predstavlja nefer konkurenciju za sva preduzeća koja posluju pošteno, ugrožava prava radnika na penziono i socijalno osiguranje i onemogućava kontrolu ispravnosti i bezbednosti proizvoda. Zato se društveno odgovorne kompanije okupljene u NALED-ovom Savezu za fer konkurenciju zalažu da Vlada donese Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije do kraja ove godine“, kaže Aleksandar Ružević, generalni direktor kompanije Coca Cola Hellenic i predsedavajući Saveza za fer konkurenciju.
Program predviđa četiri grupe mera. Neophodno je da se uspostavi bolja koordinacija inspekcija i saradnja sa carinom, policijom i sudskim organima, kao i efikasnije sankcionisanje svih oblika sive ekonomije. Usvajanje Zakona o inspekcijskom nadzoru predstavlja osnov za primenu prve grupe mera. Druga grupa predviđa podsticajne mere u oblasti fiskalne politike kroz olakšice za pokretanje biznisa (smanjenje poreza i uvođenje poreskog kredita), proširenje obuhvata fiskalizacije i uvođenje informacionih sistema za uspostavljanje efikasnije analize rizika u Poreskoj upravi. Trećom grupom mera bilo bi obuhvaćeno smanjenje administrativnog opterećenja, smanjenje ili ukidanje dela neporeskih nameta, razvoj elektronskih servisa i registra procedura. Na kraju, predviđene su i mere za podizanje svesti građana o važnosti uključivanja u borbu protiv sive zone putem edukacija, informativnih kampanja, nagradne igre za građane i lokalne samouprave u prikupljanju fiskalnih računa.
Pozitivna je činjenica da privreda ima visoko razvijenu svest o štetnosti sive ekonomije – da ugrožava zdravlje i bezbednost potrošača, da država nema dovoljno novca za ulaganje u zdravstvo, obrazovanje i infrastrukturu i da je reč o organizovanom kriminalu. Ipak, priznaju da 29% transkacija obavljaju u kešu (nabavke, prevoz itd.) i da 34% firmi u njihovoj delatnosti bar delimično radi u sivoj zoni (ne prijavljuje radnike ili ne plaća porez).