Italijanske ekonomija je posustajala veći deo dekade što je bio rezultat svetske recesije, krize državnog duga i uopšte nekonkurentne ekonomije.
Pogled na ekonomski obim proizvodnje zemlje otkriva da italijanski BDP ostaje ispod nivoa dostignutog 2000. godine, poraslog za samo 1% u četvrtom kvartalu 2014. godine, i stidljivih 8,9% u odnosu na prethodni vrhunac početkom 2008. godine.
Reći da je oporavak Italije nije bio impresivan predstavlja ozbiljno potcenjivanje, navodi u najnovijoj analizi direktor sektora Makro strategije u Sakso Banci Mads Kefed (Koefoed).
U poslednjih nekoliko kvartala, bilo je znakova preokreta – naravno zajedno sa širom ekonomijom evrozone. Mada italijanskoj ekonomiji nije suđeno da zaostaje pored ostatka evrozone.
Umesto toga ona ih može nadmašiti.
Postoje pokazatelji da je porast aktivnosti u italijanskoj ekonomiji jači nego u evrozoni, a poslednji dolazi od preokreta u podacima o poverenju, smatra Kefed.
Ovi podaci pokazuju da je poverenje u ekonomiju u novembru poraslo do 107,1 sa 107 koliko je bilo mesec ranije. Doduše, u oktobru je bilo revidirano niže od 107,5 ali to ne menja sliku celokupnog trenda ovih serija koji je naglo skočio poslednjih meseci.
Indeks se popeo na sadašnji nivo sa vrednosti od manje od 95 koliko je iznosio u drugoj polovini 2014. godine, i od manje od 80 sredinom 2013. godine. Slična mera Evropske komisije pokazuje da se ekonomsko poverenje u Italiju pokazalo kao najjače pored četiri velike ekonomije u evrozoni drugi uzastopni mesec, čak pobedivši Španiju.
Poverenje potrošača je takođe značajno poraslo, dostižući 118,4 ovog meseca umesto prethodnih 117 naspram 116,5 koliko je bilo očekivano – što je bilo najviša zabeležena vrednost. Postoje i razlozi za optimizam potrošača: ne samo da privreda konačno ponovo raste, iako skromno, već i stopa nezaposlenosti takođe opada, navodi stručnjak Sakso banke.
Stopa nezaposlenosti u Italiji pala je na 11,8% u septembru sa vrhunca od 13% u novembru 2014. godine a plate su porasle za 272,000 od kraja 2013. godine (porast od 1,2%). Ovi i ostali pokazatelji stvaraju sliku ekonomije koja ubrzava i ne bi predstavljalo iznenađenje da rast dostigne skoro 1,5 % (u odnosu na isti period prethodne godine) i u skorijoj budućnosti od 0,9% za treći kvartal u 2015. godini.
Ovaj mali skok rasta, je međutim manje verovatno da bude dosledan osim ukoliko se ne preduzme više u reformi ekonomije, uključujući pravosudne i političke sisteme gde neizvesnost nastavlja da vlada uprkos nedavnom napretku.
Reforme su bile malobrojne i retke, a Italija ne može da se osloni na javnu potrošnju kao pokretača rasta jer je odnos tog duga u poređenju sa BDP veći za 125%. Nedostatak konkurentnosti ostaje kamen spoticanja za privredu, iako je u tom pogledu nedavno bilo određenog napretka. I dalje su potrebna poboljšanja na polju konkurentnosti, poručuje Kefed i dodaje da je to naročito zbog toga što je Italija veoma izložena potražnji za njenim proizvodima iz zemalja u razvoju.
Ipak, oštar pad vrednosti evra tokom protekle godine će obezbediti da se trgovinski suficit, koji postoji od sredine 2012. godine, nastavi i u narednim godinama, međutim kako domaća tražnja bude rasla (a potencijalno i cene sirovina), taj suficit će se verovatno nešto smanjiti.
Indikatori su možda povoljni i rast će se nastaviti, uz pomoć prilagodljive monetarne politike Evropske Centralne Banke, ali za sada Kefed ostaje skeptičan da Italija može na duži rok da postigne više od 1-1,15%.
Na kraju krajeva, ne izgleda verovatno da će Italija prevazići Španiju i postati sledeća zvezda rasta u evrozoni.