Grad Lavasa, u kome trenutno živi više investitora nego stanovnika a umesto gradonačelnika ima menadžera, prvi je privatni grad u Indiji. Mada je korporacija LCL započela njegovu izgradnju pre jedne decenije, još nije jasno da li je reč o uzoru pametnog kosmopolitskog grada, ili o skupom promašaju.
Po čemu se jedan tipični američki restoran, s muzikom iz pedesetih, tradicionalno crvenim separeima i prevelikim pljeskavicama razlikuje od identičnih restorana širom Sjedinjenih Država? Po tome što se nalazi 12.875 kilometara daleko od SAD, na drugom kontinentu, u indijskom gradu drugačijem od svih ostalih. Reč je o Lavasi, prvom gradu u privatnom vlasništvu. Njegovi temelji postavljeni su pre jedne decenije na oko 100 kilometara od Bombaja (Mumbaja), trenutni plan je da bude završen u narednih 20 godina, ali je do sada izgrađena samo jedna petina predviđene površine.
Lavasa je delo bogatog industrijalca Adžita Gulabčanda (Ajit Gulabchand) vredno 30 milijardi dolara. Gulabčand je već poznat po velikim projektima autoputeva i brana, kao i po heliodromu na zgradi svoje kompanije HCC (Hindustan Construction Company) u Mumbaju. Lavasa je prvi grad u Indiji koji će ceo izgraditi jedna koropracija, Lavasa Corporation Limited (LCL). Njeni menadžeri tvrde da su već ugostili zvanične delegacije iz Kine, Latinske Amerike i Evrope, radoznale da vide da li ovaj indijski “pelcer” može da se primi i drugde, odnosno da li može da bude dobra ideja za izgradnju gradova u 21. veku.
Birokratija puna razumevanja
Prema promotivnim materijalima, život u Lavasi je zamišljen kao “energičan i istovremeno miran, komforan a ipak pristupačan, tehnološki napredan i jednostavan i konačno – i urban i okrenut prirodi”. Planirano je da se grad prostire na 100 kvadratnih kilometara i da u njemu živi oko 300.000 stanovnika, u pet kvartova koji će izgledati kao zasebni gradovi. Prvi je Dasve, centar grada koji je još u izgradnji.
Koncept Lavase zasnovana je na principima „Novog urbanizma“, sa celinama koje obiluju zelenim površinama i omogućavaju da se najveći deo grada obiđe peške. Ideja je da 80 odsto stanovništva može za petnaestak minuta hoda da stigne do centra. Kreatori grada bili su i pod uticajima američke, ali evropske arhitekture, o čemu osim pomenutog američkog restorana, svedoči i deo grada koji u potpunosti podseća na slikovito italijansko ribarsko selo Portofina. No, Lavasa će, kako tvrde u LCL, uglavnom biti izgrađena u slavu indijske tradicije.
U gradu se nalaze objekti za više prodavnica poznatih indijskih brendova, zatim bolnica kojom upravlja indijska kompanija Apollo, kao i škola koju vodi Christel House koja se bavi ovim poslom i u Meksiku i Indijanapolisu, pa i jedan privatni univerzitet – za ugostiteljstvo. U planu je i izgradnja fudbalske i akademije za golf.
Prvi privatni grad u Indiji jeste izgrađen od novca jedne korporacije, ali nije ostao ni bez pomoći države. Naime, Vlada savezne države Maharaštre, izašla je u susret investitoru omogućivši veoma fleskibilnu regulativu za gradnju. Prema pisanju indijskih medija, nije se libila da u tu svrhu raseli i oko 3.000 stanovnika u selima koja su se nalazila na mestima planiranim za gradnju, sa obrazloženjem da će Lavasa podstaći rast turizma i celokupne lokalne ekonomije.
Ipak, izgradnja korporacijskog grada nije tekla baš glatko. Prvo su indijske vlasti privremeno povukle dozvolu za gradnju, zatim je došlo do nepredviđenih problema u izgradnji na zelenim površinama, a trenutno je u toku i sezona monsuna, koja je obustavila građevinske radove. No, beton i čelična armatura koji se nalazi svuda po gradu, obećavaju da će projekat biti nastavljen čim se stabilizuju vremenski uslovi.
Vlast bira upravni odbor
Za sada, u Lavasi, izuzev pošte i policije, svim drugim institucijama upravlja korporacija koja je i vlasnik grada. Umesto gradonačelnika, na čelu je menadžer koga je izabrao Upravni odbor Lavasa Corporation Limited. “Kompanija ima sva prava u ovom gradu. Ona može nekoga da istera iz njega, da oporezuje kako želi, da utvrđuje propise za gradnju, da menja upravu ili pravila na osnovu kojih funkcioniše grad”, pisao je još pre dve godine Persis Taraporevala, istraživač u Centru za političke studije iz Nju Delhija. Život u ovom gradu mogao bi, upozorava, da izgleda kao u filmu Trumanov šou, a svevideći posmatrač svačijeg života bila bi kompanija LCL. Međutim, Mukund Rati, čovek koji ima najvišu izvršnu vlast u Lavasi, tvrdi da će kompanija imati glavnu reč samo tokom izgradnje, a kada projekat bude završen, u gradu će biti uspostavljena demokratska vlast.
Korporacijsku viziju idelanog života podržava i New Cities Foundation, švajcarska fondacija koja proučava gradova 21. veka na globalnom nivou. Prema njenoj oceni, Lavasa poseduje vrline koje nedostaju mnogim indijskim gradovima: velike, uređene zelene površine, prohodnost za pešake, funkcionalnost, higijenu, čistu pijaću vodu iz slavina, dobre škole, neprekidno napajanje energijom, brz internet i elektronsku upravu. Lavasa je, ističe švajcarska fondacija, uzor modernog kosmpolitskog načina života.
No, to zadovoljstvo je prilično daleko za prosečan standard u Indiji, budući da cene stanova od 17.000 do 36.000 dolara ne može da priušti čak ni tamošnja srednja klasa, pa se postavlja pitanje koliko ova moderna kosmopolitska oaza, realno, može biti uzor za urbani preporod kontinenta? Osim toga, u Lavasi za sada većinom žive samo investitori i zaposleni, a radnici koji su poreklom Indijci, uglavnom tvrde da ne vide svoju budućnost u ovom gradu, u kojem je teško steći osećaj pripadnosti bez porodice, prijatelja i uspomena. Čak i oni koji dolaze kao gosti za vikend, smatraju da je Lavasa pre mesto za praznični provod nego za stanovanje, jer joj nedostaje mnoštvo institucija koje su neophodne za svakodnevni život.
S obzirom da je izgrađena tek petina grada, ostaje pitanje da li će Lavasa u budućnosti opovrgnuti skeptike i, time, možda podstaći slične pokušaje kao što je već slučaj sa saudijskim gradom Kaekom na obali Crvenog mora, jedinim gradom u privatnom vlasništvu koji se kotira na berzi, ili sa prvim privatnim gradom u Gvatemali, pod imenom Kajala. Ili će se ambiciozni korporacijski projekat pokazati kao skupa greška, čije posledice neće biti samo značajno prazniji džepovi jednog indijskog oligarha.
Gardijan
broj 122/123, decembar 2015/januar 2016.