Zmajevi su, prema predanju, dobri demoni koji obezbeđuju kišu kada je potrebna. Oni su pola ljudi, pola životinje, a kada borave među ljudima, mogu uzeti njihov oblik. Žive kraj šumskih voda u planini a, ponekad, i u šupljoj bukvi.
Među dunavskim ribarima postoji verovanje da kada šaran stigne do određenog broja godina, njemu rastu krila i on izlazi iz vode kao zmaj. Dok leti, varnice, koje baca oko sebe, imaju oblik šaranovih krljušti. Od ovna su nastali zmajevi koji imaju rogove, a po narodnom verovanju, ako prednji deo smuka presečenog napola, ode u rupu, od tog dela nastaće zmaj.
Zmaj je slab na lepe žene kojima se, u početku, prikazuje kao naočit momak. O vezi sa zmajem žene nisu smele nikome da pričaju i te su veze teško prekidane. Žene su, zbog nje, postajale malaksale i malokrvne jer se zmaj hrani isključivo krvlju. Žene koje su imale odnos sa zmajem prepoznaju se po hrapavom belegu na laktu, koža im je kao u kornjače i potamnela. Ukoliko bi žena htela da prekine veze sa zmajem, trebalo je da se kadi svojom kosom, ili da nađe šuplju bukvu u kojoj je živeo zmaj i da je zapali. Po drugom verovanju, one ne mogu da se oslobode zmaja bez pomoći zmajolovca.
Petar Marković iz Bukove Glave, zaseoka iznad Majdanpeka, tvrdi da zmajeve lovi i ubija već šest decenija. Po njegovim rečima, ima ih mnogo u ovim krajevima i kriju se po pećinama, uvarima, dimnjacima, oko parnog kotla majdanpečke toplane. Zmaj, tvrdi, neće na decu, muškarce i stare žene, ali bi, zato, žene od 18 do 40 godina trebalo da ih se pripaze. Najbolji dani za lov na zmaja su utorak i subota, jer se tada skrivaju po svojim jazbinama, a mogu da se prate po krvavim tragovima koje iza sebe ostavljaju. Kada pronađe jazbinu, Marković je spaljuje svojim „eksperimentalijama“, a iza zmajeva ostaje samo lokva krvi.
Njegove „eksperimentalije“ su posebna priča. Napravljene su od masti i kože ubijenih zmajeva, kao i od nekih trava i sastojaka koje ne želi da otkrije. „Eksperimentalije“ su jedini način da se zmaju dođe glave, a Petar je recept nasledio od majke koja je, takođe, bila poznati lovac na zmajeve u ovim krajevima.
*Odlomak iz nedavno objavljene knjige „Legende, mitovi i narodni običaji Đerdapa”
broj 122/23, decembar 2015/januar 2016