Južni tok, Turski tok, Sila Sibira, Severni tok 2 – to su projekti koje je, jedan za drugim, Gasprom ili u potpunosti otkazao ili je obustavio radove na njihovoj realizaciji, što može a ne mora biti etapa na putu ka otkazivanju projekta. Prvo, šta se to dešava sa Gaspromom i drugo – kakve su posledice (ili perspektive) za snabdevanje Srbije gasom?
Šta se valja iza Urala? Odgovor na ovo pitanje je svakako značajan za snabdevanje Srbije gasom. Ne ulazeći detaljnije u ovu problematiku, može se ipak pretpostaviti da je, po svoj prilici, na dnevnom redu sudbina Gasproma. Pre svega, Gasprom ima državni monopol na izvoz gasa iz Rusije. Taj status nije problem samo za Evropsku zajednicu sa stanovišta Trećeg energetskog paketa i zaštite od monopola već i za – najveće ruske kompanije, koje posluju u oblasti nafte i gasa. Još prošle godine ruskom Ministarstvu energetike podnet je predlog za podelu monopolskog biznisa sa gasom a predlog je podneo „Rosnjeft“ – najveća državna petrolejska kompanija na svetu. Ta kompanija prvo traži da se snize tarife za preprodaju gasa (čitaj: tarife Gasproma) a zatim da se razdeli monopol na izvoz gasa. Verovatno će se tom raspodelom zadovoljiti i evropski antimonopolski uslovi.
Sila Sibira: Za razliku od dva toka – Južnog i Turskog – ovaj gasovod nema praktičan značaj za snabdevanje Srbije ruskim gasom ali ima posredan značaj pa i uticaj, kroz sudbinu Gasproma. Posle dogovora sa Kinom, u Rusiji je pokrenut ovaj projekat, koji obuhvata i nalazišta gasa i gasovode do Kine i smatran je projektom od kapitalnog značaja po više osnova a vrednost mu je procenjena na preko 800 milijardi rubalja (više od deset milijardi dolara). Prvi var na gasovodu obavljen je u septembru 2014. godine a 30. novembra 2015 Gasprom je raspisao najveći tender u svojoj istoriji – vrednost je procenjena na 156 milijardi rubalja (oko dve milijarde dolara) za izgradnju preko 800 km gasovoda! Iznenada, posle sedam dana tender je otkazan bez ikakvog objašnjenja, mada se u ruskim novinama moglo pročitati da je ruska antimonopolska služba imala ozbiljan prigovor na tender. Par dana kasnije, Gasprom je najavio mogućnost kupovine gasa u inostranstvu za isporuke Kini ali mnogi se sećaju da je još u septembru došlo da razilaženja sa Kinezima u vezi sa – cenom gasa.
Severni tok 2: Posle svih pohvala i radosti što je Gasprom doskočio Trećem paketu EZ – jer, gasovod Severni tok 2 je podvodni pa ne potpada pod ove propise i tome slično – Gasprom je otkazivao tendere za izgradnju ovog gasovoda u dva navrata – prvo, krajem decembra tender na oko 2,9 milijardi rubalja (40 miliona dolara) a onda, odmah početkom januara i tender za tri deonice na trasi Uhta – Toržok 2, dužine 400 km i vrednosti oko 13 milijardi rubalja (oko 200 miliona dolara). I oba puta – bez objašnjenja odluke o otkazivanju tendera!
Južni tok: Početkom decembra 2014. godine Rusija je otkazala projekat „Južni tok“, navodeći nekonstruktivnu poziciju Evropske zajednice kao razlog. Istina, nisu baš svih prihvatili to objašnjenje ili bar ne kao jedino objašnjenje za otkazivanje projekta – mnogi smatraju da je cena tog projekta dostigla nerazuman iznos i da je zapravo nerentabilnost projekta glavni razlog za njegovu propast. Povremeno prizivanje tog projekta kao oživelog pre je zasnovano na izreci „trla baba lan da joj prodje dan“ nego na realnoj osnovi – sa najvišeg mesta – iz Kremlja – poručeno je ovih dana da „takav projekat ne postoji“.
Turski tok: Još u julu 2015 godine, znatno pre poznatog zahlađenja odnosa između Rusije i Turske, obustavljeni su svi pregovori o izgradnji „Turskog toka“. Iz turske vlade je tada zvanično poručeno da se ne vidi mogućnost za izgradnju tog gasovoda zbog visoke cene gasa, od koje Rusi nisu odustajali. Ti razgovori nikad nisu nastavljeni, Turci nikad nisu izdali dozvolu za gradnju gasovoda a onda je došla i decembarska ruska izjava da odustaju od tog projekta.
A gas za Srbiju? To je, svakako, najmanji problem Gasproma u ovoj situaciji. Pre svega, uporno se zanemaruje stav Rusije, a i direktno predsednika te države, koji je krajem decembra ponovio da „nema razloga da se prekida transport gasa preko Ukrajine“. A onda, kada se sve ovo gore završi sa Gaspromom, možda, ipak – neki Južni tok! Što da ne, ali ne za – te pare. Moraće da pojeftini. I tada će i gas za Srbiju biti jeftiniji.
Izvor: SENERGES