Roditelji su “uključili vremeplov” i vratili stare igre u modu, delom zbog sebe a još više zbog želje da decu odvoje od elektonskih igara u stolici. To je razlog što u Beogradu ima sve više mesta na kojima se mogu videti odrasli i deca kako se zajedno igraju lastišem, klikerima ili automobilićima.
Sve je veći broj prestoničkih kafića koji, osim kafa različitih ukusa, mešavina sokova i lekovitog bilja i sličnih gastronomskih inovacija, svojim gostima nude i mogućnost da se zabavljaju društvenim igrama. Međutim, za razliku od ponude jela i pića, u asortimanu igrica nema mnogo inovacija – to su uglavnom “Ne ljuti se čoveče”, “Riziko”, “Monopol” i slične tzv “board games”.
Ove igre već decenijama ne izlaze iz mode, a u poslednje vreme dobile su podjednako vremešnu konkurenciju – klikere, lastiš i automobiliće. Taj porast interesovanja za stare, dobro poznate igre, osim ugostitelja primetile su i razne organizacije i udruženja građana.
Tako je sportska organizacija Avantura park, poznata po istoimenom terenu za održavanje igara i tim bildinga na otvorenom na Adi Ciganliji, odlučila da 29. novembra ove godine podseti odrasle na doba kada im je ovaj datum omogućavao da, umesto u školi, vreme provode u igri, ali i da današnjoj deci otkrije kako se mogu zabaviti bez kompjutera i telefona. Tog dana su u njihove prostorije, u zgradi Bigza, dolazile porodice s decom, kako bi se igrali klikerima, lastišom i autićima. Avantura park im je besplatno obezbedio sredstva za igranje, a posetioci su trebali da „donesu“ samo dobru volju.
Čari kretanja kroz igru
Zbog velikog interesovanja, organizatori su odlučili da takve manifestacije, ubuduće, održavaju češće. Aleksandar Gavrić, predsednik sportske organizacije Avantura park, kaže da ove igre, osim što su pogodne za zatvorene prostore, podjednako zanimaju i decu i njihove roditelje. „Formirali smo timove u kojima su se po jedan roditelj i dete zajedno borili za osvajanje poena. Odrasli su nostalgični, jer ih ove igre podsećaju na neka lepša vremena, a deca su istinski oduševljena. Sve igre im se dopadaju, devojčice igraju klikere, dečaci preskaču lastiš, bez ikakvih predrasuda“.
Osim inoviranja svoje ponude, Avantura park je imao još jedan veoma važan razlog za predstavljanje ovih igrica, posebno mališanima. Naime, u poslednje vreme se u javnosti često diskutuje o zdravstvenim posledicama po decu, usled fizičke nekativnosti.
„Gledajući decu kako se igraju, stekao sam utisak da nemaju razvijenu koordinaciju i motoriku, čak ni kada se igraju klikerima, iako su im prsti najaktivniji zbog svakodnevne upotrebe mobilnih telefona i tableta“, komentariše Gavrić. „Zato je dobro da osete čari kretanja kroz igru koja će ih motivisati. Primera radi, jednu trinaestogodišnu devojčicu pobedio sam dva puta u preskakanju lastiša, ali već treći put je ona odnela pobedu – to znači da ovo što radimo ima svrhe. Mada današnja deca nisu dovoljno fizički aktivna, ona brzo usvajaju nove veštine i navike“, ocenjuje Gavrivrić, koji smatra da je veoma važan cilj ovih igara i da se deca što više neposredno druže, a ne samo preko društvenih mreža.
S ciljem da se podstakne veća fizička aktivnost mladih, Avanura park je modifikovao i nekadašnju izviđačku praksu, koje se sa setom seća većina pionira iz stare Jugoslavije, i u svoju ponudu uvrstio letnju akciju „Camp, no comp“ (Kamp, a ne komp). Naime, tokom leta deca imaju mogućnost da provedu jednu nedelju, ili makar jedan dan na kampovanju na Adi Ciganliji. Tokom kampovanja uče o životu u prirodi, počev od podizanja šatora i pravljenja improvizovanog filtera za vodu, preko različitih sportova, orijentiringa i snalaženja u svakodnevnim, ali i ekstremnim situacijama, pa do ponašanja prema životinjama u čemu im pomaže i maskota Avantura parka, pas Badi.
Provod na točkićima
U poslednje vreme, u određenim delovima Beograda mogu se videti odrasli i deca kako se igraju “autića” na putevima nacrtanim kredom po betonu. Ovu akciju pokrenuli su članovi beogradske muzičke i skejt scene sa željom da se u moru loših vesti bave nečim pozitivnim. Sve je krenulo od jednog člana Udruženja građana 123, koji je otišao na Kalemegdan sa namerom da svom sinu pokaže ovu igru. Kada je nacrtao stazu, iznenada im se pridružio veliki broj drugih roditelja i dece. Oduševljeni reakcijom i pozitivnom atmosferom, nekolicina njih je osnovala Udruženje s ciljem da popularizuju ovu zaboravljenu igru i da odvoje decu od sedenja pred ekranom.
„Sada se okupljamo i po više puta nedeljno radi igre, ili da radimo na dizajnu staza za vožnju, a turnire organizujemo otprilike dva puta mesečno, zavisno od vremenskih prilika. Obično se igramo napolju, a tokom zime turnire održavamo u Kulturnom centru Grad“, kaže Damjan Dobrila iz ovog Udruženja i dodaje da je interesovanje veće nego što su očekivali. „U početku su, uglavnom, bili zainteresovani odrasli, jer većina dece nije znala za ovu igru. Međutim, kada se upoznaju sa pravilima i odigraju nekoliko partija, deca su oduševljena, često i više nego odrasli“.
Odrasli tokom igre reguju veoma emotivno, jer ih podseti na detinjstvo, dok su deca oduševljena samom igrom, ali i reakcijom svojih roditelja. Naime, stariji, često, insistiraju na posebnim tehnikama i pravilima po kojima se nekada igralo u njihovom kraju, pa uvek ima rasprava čija su pravila starija, bolja i zabavnija, priča Dobrila. „Na prvom turniru koji smo organizovali, iznenadio nas je veliki broj ljudi koji su bili veoma dobri i uvežbani u ovoj igri. Ispostavilo se da je u svakom kraju bilo nekoliko strastvenih igrača, koji su i kao odrasli nastavili da se bave kolekcionarstvom autića. Autići koji se tradicionalno koriste u ovoj igri najčešće su marke Majorette, Hot Wheels, Matchbox, Burago, mada svako ima teoriju koji su najbolji, ali je praksa pokazala da nema pravila“.
Da podsetimo one koji su zaboravili – cilj ove igre je, kao i svake, da se što brže dođe do cilja. Svaki igrač ima tri poteza (gurkanja autića) po krugu, i mora da pazi na brojne prepreke na putu, od šiljaka, preko izletanja sa staze, pa sve do blata i vode. Osim što je zabavna, ova igra pozitivno utiče i na razvoj socijalizacije, psihomotoričkih sposobnosti, ali i na razumevanje funkcionisanja saobraćaja.
Članovi Udruženja uspostavili su pravila po sećanju iz detinjstva, a postojeće staze za vožnju improvizuju na svakom turniru. Sada su dizajnirali i nekoliko mapa za tržište, koje odštampane na kvalitetnom baner platnu omogućavaju da se igra odvija i u zatvorenom prostoru, a kako kažu, učesnici turnira već rezervišu svoje staze za vežbanje preko zime.
Na pitanje šta je razlog ovako velikog interesovanja za stare igre, Damjan Dobrila odgovara da one kod odraslih pobuđuju sećanja na lepša i bezbrižnija vremena, a deci predstavljaju nešto novo i potpuno različito od video igrica na koje su navikla. Zato je uveren da starim igrama predstoji još veća popularnost u narednim godinama.
broj 122/123, decembar 2015/januar 2016.