Za razliku od većine nacionalnih tržišta, gde su berzanski mehanizmi koji obezbeđuju dugoročno finanisranje MSP manje ili više razvijeni, nespremnost naše države da listira najveća državna preduzeća na glavno berzansko tržište, verovatno daje jasan signal čemu se mogu nadati mala i srednja preduzeća.
Nasuprot polemikama da li je razvoj MSP sektora – koji čini polovinu globalne ekonomije i upošljava više od 60 procenata svetskog stanovništva – važniji od velikih korporacija, evidentan je njihov marginalan položaj u pogledu obezbeđivanja finansijske podrške za dalji rast. On je, dodatno, pogoršan nakon izbijanja svetske finansijske krize, s obzirom da su strože bankarske regulative mnogim MSP kredite učinile nedostupnim, dok je onima koji su se već zadužili, cena zaduživanja naglo porasla. Takva situacija prisutna je i na domaćem tržištu gde, uprkos činjenici da MSP na raspolaganju imaju i mogućnosti finansiranja u vidu lizinga, faktoringa i investicionog kapitala (venture capital), nedostatak podsticajnih zakonskih rešenja i poreskog tretmana ograničava njihovu širu dostupnost.
S druge strane, uspostavljanje alternativnog načina finansiranja nije ništa lakši zadatak. Tržište kapitala počiva na visokim standardima izveštavanja i računovodstva, koji nedostaju malim i nedovoljno transparetnim preduzećima. Stoga, njihovo pristupanje tržištu kapitala nije nimalo jednostavno, kako zbog visokih troškova emisije, tako i zbog činjenice da portfeljni investitori žele likvidne finansijske instrumente i emisije dovoljne velike vrednosti.
(Ne)dostupnost tržišta
Uprkos ograničenjima bankarskog sektora, MSP uglavnom koriste banke kao zajmodavce, a neretko su to kratkoročni izvori finansiranja (overdraft krediti, pozajmice za likvidnost). Međutim, nakon početne faze razvoja u kojoj su kratkoročni izvori adekvatni, ove kompanije u kasnijim fazama razvoja i krajnje zrelosti zahtevaju dugoročne izvore finansiranja. Takve izvore moglo bi da obezbedi tržište kapitala, ali većina istraživanja potvrđuje da emisije akcija i duga zadovoljavaju tek delić investicionih potreba MSP.
Berzanski mehanizmi za MSP prilično su rasprostranjeni i na većini berzanskih tržišta predstavljaju alternativu glavnom listingu. Ove trgovačke platforme zahtevaju blaže kriterijume listiranja i niže troškove u odnosu na klasični listing, ali su uprkos tome prevashodno namenjene krupnijim preduzećima iz ovog sektora. Postoji veliki broj trgovačkih platformi orijentisanih prema MSP, a na evropskom tržištu je najpoznatiji AlterNext (deo Euronext berze), na kojem su kotirane 184 kompanije tržišne kapitalizacije od preko osam milijardi evra.
Ovo tržište, osim brojnih podsticaja koje nudi sektoru MSP (niži troškovi, sponzori listinga, marketmejkeri za likvidnost), omogućava listing putem: tradicionalne inicijalne ponude akcija (uključena šira investiciona javnost), direktne prodaje (poznati, institucionalni investitori) i direktnog listinga (bez prikupljanja kapitala). Međutim, i pored velikih pogodnosti, troškovi listiranja na ovakvim berzama za većinu preduzeća i dalje su prilično visoki (ne računajući incijalne troškove, listiranje zahteva oko 100 hiljada evra godišnje), dok su, s druge strane, institucionalni investitori, često, nevoljni da trguju akcijama ovih preduzeća. Pojedina istraživanja govore da ovakve platforme imaju tek 30 odsto likvidnosti njihovih glavnih tržišta.
Uzevši u obzir monetarnu politiku glavnih svetskih centralnih banaka poslednjih godina, emisija duga je trenutno atraktivnije rešenje za finansiranje sektora MSP. Ovaj trend u Evropi se već manifestuje povećanjem emisija obveznica vrednosti manje od 10 miliona evra, a slično kao i na trgovačkim platformama za akcije, ovo tržište je, pre svega, otvoreno većim predstavnicima MSP sektora. Pojedine nemačke regionalne berze proteklih godina su veoma uspešno razvile platforme za dužničke hartije od vrednosti, ali je ovaj način finansiranja i dalje ostao marginalan u ukupnom povlačenju sredstava. Tek dva odsto finansijskih potreba MSP u razvijenom delu Evrope, zadovolji se putem emisije dužničkih hartija od vrednosti.
Razvojem interneta i IT biznisa generalno, proteklih godina se masovno pojavljuju platforme koje omogućavaju finansiranje korporacija i pojedinaca, a svoje mesto ovde su našli, uglavnom, manji preduzetnički poduhvati. Tako postoje platforme koje direktno povezuju investitore i preduzetnike (npr. Deal Market), koje nude finansijska sredstva po određenoj kamatnoj stopi (npr. Lending Club), ili obezbeđuju početak poslovanja u zamenu za udeo u kompaniji (npr. Kickstarter). Naravno, ovaj način prikupljanja kapitala je još slabije zastupljen, a opreznost investitora je sasvim razumljiva s obzirom na labave kriterijume i zahteve u procesu pristupanja preduzeća.
Unapređenje mehanizma
Razvoj finansiranja MSP preko tržišta kapitala zahteva aktivniji nastup svih strana uključenih u razvoj i plasman ovih finansijskih instumenata. Specijalizovane berze ne mogu ostati samo mesta trgovine, već je neophodno da MSP povezuju sa različitim vrstama investitora i učine dostupnijim razne profesionalne usluge (računovodstvene, pravne, PR i dr). Pomenute aktivnosti donose i znatnu korist samom tržištu, s obzirom da se poboljšava kvalitet finansijskih instrumenata, a naročita pažnja mora se posvetiti povećanju transparentnosti emitenata, imajući u vidu da je investitorima i dalje glavna prepreka manjak informacija o MSP.
Ovaj skup usluga teško mogu obezbediti nacionalne berze, te nisu retki slučajevi formiranja pan-regionalnih tržišta koja podržavaju razvoj MSP iz većeg broja zemalja (kao npr. spomenuta AlterNext berza). Zajednički berzanski mehanizam, takođe, lakše obezbeđuje kritičnu masu listinga i neophodnu likvidnost finansijskih instrumenata, s obzirom na veću investicionu atraktivnost. Naravno, ovakva tržišta imaju velike izazove u prevladavanju razlika u poreskim, valutnim i drugim režimima među zemljama, ali postoji nekoliko uspešnih primera koji pokazuju da je i te prepreke moguće savladati.
Promovisanje ovog načina finansiranja MSP zahteva i podsticaje države. Državne institucije mogu aktivno lobirati kako bi se uklonile prepreke za MSP u procesu zadovoljenja njihovih finansijskih potreba. Država bi mogla da promoviše listinge MSP, obezbedi veću transparetnost za investitore, pruži poreske olakšice za kupovinu akcija u javnoj ponudi i edukuje emitente kako da prikupe kapital u ovakvom tržišnom okruženju. Visok trošak listiranja kompanija mogao bi se ublažiti formiranjem baze informacija o emitentnima na nacionalnom nivou, pružanjem profesionalnih usluga, što bi u krajnjoj liniji vodilo smanjenju informacione asimetrije i većoj atraktivnosti finansijskih instrumenata.
Razvoj berzanskog mehanizma i prikupljanje kapitala emisijom akcija ili obveznica obezbeđuje stabilne, dugoročne izvore finansiranja za MSP, što nije slučaj kada su u pitanju bankarske pozajmice. S obzirom da su ovi finansijski instumenti utrživi kontinuirano tokom vremena, njihova cena predstavlja odraz uspešnosti kompanije koja ih je emitovala. Ova transparentnost, u kombinaciji sa visokom likvidnošću (mogućnost izlaska iz hartije), čini MSP atraktivnijim za vlasnike investicionog kapitala (venture capital). Podjednako je važna i povratna sprega, koja podstiče disciplinu menadžmenta MSP i pospešuje njegovu komunikaciju sa investitorima.
I dok ovakvi berzanski mehanizmi, sa višim ili nižim nivoom razvoja, postoje na većini nacionalnih tržišta, ovdašnji glavni berzanski listing tavori u nemilosti nadležnih državnih organa. Nespremnost države da listira najveća državna preduzeća na glavno berzansko tržište, verovatno daje jasan signal čemu se mogu nadati mala i srednja preduzeća. Kreditne linije biće zadugo njihov jedini način finansiranja daljeg rasta i razvoja.
Nenad Gujaničić
broj 122/123, decembar 2015/januar 2016.