Nepromenjena situacija na domaćem tržištu kukuruza, pšenice i soje, kada su u pitanju cenovna dešavanja, osnovna je karakteristika prometa na “Produktnoj berzi” u Novom Sadu u periodu od 08.02.-12.02.2016. Svega jedan zaključen berzanski ugovor u količini od 50 tona, registrovan je na tržištu kukuruza.
Niske svetske cene poljoprivrednih kultura svakako parališu izvoznu aktivnost, što dovodi do “pat” pozicija ponude i tražnje u domaćem agraru, kada je u pitanju nepremostivi jaz cenovnih kotacija. I dok se niskim svetskim cenama praktično daje alibi domaćim izvoznicima, za niske cenovne kotacije u tražnji, svakako bi valjalo uraditi kraću analizu uzroka cenovnih kotacija na strani ponude.
U toku nedelje za nama, najniže cene u ponudi su bile na nivou od 38,00 din/kg, bez PDV-a, na tržištu soje, odnosno na nivou od 16,70 din/kg, bez PDV-a, na tržištu pšenice. Bez obzira što su navedene ponude na nivou prošlonedeljnih zaključenih cena, tražnja nije reagovala. Nešto je bolja situacija na tržištu kukuruza, gde je i registrovan jedini prošlonedeljni berzanski ugovor po ceni od 17,27 din/kg, sa PDV-om (15,70 din/kg, bez PDV-a) i time je, statistički gledano, cena kukuruza u blagom porastu, u odnosu na kraj januara i to za minimalnih 0,64%. Iz navedenog proizilazi zaključak da se cena kukuruza još kako-tako “drži”, dok je evidentan dalji pad cena pšenice i soje.
Nesporno je da su navedene cene iz perspektive izvoznika i dalje visoke, ali šta je sa realnim mogućnostima proizvođača, odnosno ponuđača? Da bi to sagledali treba uzeti u obzir cene pomenutih artikala koje su potencijalni ponuđači plaćali u “otkupu”, u odnosu na aktuelne cene. Pšenica je u prvoj polovini jula 2015., plaćana od 17,50-18,00 din/kg, bez PDV-a, a danas “ne prolaze” ni kotacije po 16,80 din/kg, bez PDV-a. Soja je početkom septembra 2015., plaćana od 40,00-41,00 din/kg, bez PDV-a, a trenutno “vredi” ispod 38,00 din/kg, bez PDV-a. Čak i kukuruz, za koji je rečeno da je realtivno cenovno stabilan, danas beleži cenu od 15,70 din/kg, bez PDV-a, a u drugoj polovini septembra prošle godine, u jeku berbe, za isti se plaćalo oko 16,00 din/kg, bez PDV-a. Računica je i lošija po proizvođače-ponuđače, kada se prethodna računica denominuje u stranu valutu.
Opšti zaključak je da niko ko iole ozbiljno shvata ekonomiju, neće po nižim cenama od aktuelnih prodavati svoju robu. Čak i onaj kome su finasijska sredstva neophodna, radije će se opredeliti za alternativne izvore finasiranja. Oni na prvi pogled deluju skuplje od podmirivanja finasijskih obaveza prodajom robe sa lagera, ali bi, dugoročno posmatrano, gubitak potencijalnog profita od prodaje primarnih ratarskih kultura, u slučaju očekivanog rasta cena u budućnosti, naneo veću štetu proizvođačima, od plaćanja aktuelne cene drugih izvora finansiranja.
PRODEX
PRODEX je nakon jednomesečnog pada, kao posledica minimalnog rasta cene kukuruza, zabeležio minimalni rast indeksne vrednosti. Ovaj pokazatelj na današnji dan vredi 200,38 indeksnih poena, što je za 0,33 indeksnih poena više nego prethodne nedelje.
SVET
Početak nedelje je obeležio pad cena usled prilagođavanja očekivanim provcenama USDA-ovog izveštaja. U utorak objavljen izveštaj je potvrdio procene o visokim zalihama i proizvodnji, što je dodatno poguralo cene na dole. Negativna kretanja na tržištu nafte i pad akcija su takođe stvarali negativan pritisak. Jedini pozitivan efekat na američko tržište agrarnih proizvoda je imao pad vrednosti dolara u odnosu na evro. Negativan efekat na tržištu kukuruza su imali i pad zabeležen na finansijskom tržištu, kao zalihe etanola koje su na najvišem nivou u poslednje 4 godine.
Kukuruz je u odnosuna kraj prošle nedelje pojeftinio za 2,22%, a pšenica za 3,05%.
Soja je ove nedelje imala obostrana kretanja sa silaznim trendom, da bi sam kraj nedelje obeležio značajniji skok usled neočekivano većeg izvoza iz SAD-a.
Cena fjučersa na soju je u odnosu na kraj prošle nedelje niža za 0,11%, dok je fjučers na sojinu sačmu jeftiniji za 1,46%.
Pad na celokupnom robnom tržištu, kao i negativni trendovi na finansijskom, pre svega u bankarskom sektoru, i pad cene nafte su obarali cene žitarica i u Evropi.
U Budimpešti je pšenica pojeftinila za 4,02%, a kukuruz za 3,80%. U Parizu je pšenica pojeftinila za 3,47%, dok je cena kukuruza niža za 2,46%.