Topljenje snega na planinskim vrhovima širom sveta, usled konstantnog rasta temperature, sve više skraćuje zimsku sezonu i preti da u narednim decenijama istopi i zimsku turističku industriju. Osim posezanja za veštačkim snegom, neki skijaški centri, već sada, primenjuju nove strategije s ciljem da ove destinacije turisti mogu da koriste tokom cele godine.
Sa ubrzanjem globalnog zagrevanja, sneg se topi na Alpima i ostalim velikim planinskim lancima širom sveta, a zimski sportovi postaju „ugrožene“ turističke aktivnosti. Stručnjaci upozoravaju da se veliki broj ski centara u Evropi, naročito onih do 1.000 metara nadmorske visine, više ne mogu oslanjati na prirodne snežne padavine. Izveštaj Kraljevskog geografskog društva Velike Britanije pod nazivom „Planine se tope“ (Melting Mountains) navodi na strahovanja da će, usled konstantantnog rasta temperature u poslednjih nekoliko godina i smanjenja snežnog pokrivača, uskoro potpuno nestati mesta za snoubording u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Italiji, Švajcarskoj i Austriji.
„Sa visokim temperaturama, susnežica i kiša će zameniti sneg na nadmorskim visinama od 450 do 600 metara i na taj način potpuno uništiti skijašku sezonu u tim mestima“, upozorava i Tieri Lebel, šef laboratorije za hidrologiju i istraživanja okoline u Grenoblu.
Slično mišljenje ima i Mojib Latif, istraživač klimatskih promena na Lajbnic institutu za okeanografiju Univerziteta Kil u Nemačkoj. „Svedoci smo da u poslednjih nekoliko decenija zime postaju sve blaže i skoro da nema snežnog pokrivača. Sva istraživanja pokazuju da će se ovaj trend nastaviti i da treba očekivati otopljenje Alpa. U kraćem roku, nećemo ostati bez snega. Ali, na duže staze, posebno u podnožjima planina, sneg će se pretvoriti u kišu i snežni sportovi neće više biti mogući.”
To će, prema izveštaju Ujedinjenih Nacija, u sledećih nekoliko decenija biti slučaj sa ski centrima i na nadmorskoj visini do 1.800 metara, dok će oni na manjoj visini najverovatnije morati da se zatvore. Nevesele prognoze potvrđuje i najnovije istraživanje koje uradila NASA u saradnji sa Administracijom za nacionalne okeane i atmosferu (NOAA, The National Oceanic and Atmospheric Administration 2016 report), u kome se navodi da je Zemljina površina u toku 2015. dosegla najviše temperature od kada postoje merenja, odnosno od 1880. godine.
Turizam na klizavom terenu
Pomenuti trendovi beleže se i u našem regionu, gde se prihodi od zimskih sportova mere milionima evra. Prema izveštajima rumunske kompanije za statistiku Medijafakts, 2015. godine u Rumuniji je poseta planinama opala za 70 procenata zbog nedostatka snega. Skijališta u Srbiji u 2015. godini prihodovala su oko četiri miliona evra, a u Crnoj Gori 18 miliona evra. Zarada se, međutim, iz godine u godinu smanjuje jer zimska turistička sezona svake godine kasni a završava se prerano. Zbog toga je prošle godine Vlada Crne Gore, u znak pomoći ugostiteljima, odložila rok plaćanja poreza. U Bosni i Hercegovini tekuća zimska sezona je pred propašću. Hoteli i skijaški centri ovo nazivaju elementarnom nepogodom, kazao je direktor hotela „Maršal”, Zahid Bešović, obraćajući se medijima u januaru ove godine. Kao razlog naveo je činjenicu da već duže vreme na planinama nema dovoljno snega, zbog čega je veliki broj turista iz BiH, Hrvatske, Poljske i Češke otkazao dolazak.
Strah od topljenja zarade usled toplijih zima raširen je i na drugim kontinentima. U SAD, temperatura se od 1970. godine povećala za 0,30 stepeni Celzijusa, što već ozbiljno ugrožava industriju zimskog sporta koja vredi oko 12 milijardi dolara. Prema ovogodišnjoj studiji Danijela Skota, direktora Međudisciplinarnog centra za klimatske promene pri univerzitetu Vaterlo u Kanadi, više od polovine od 103 skijaških centara na sevrozapadu Sjedinjenih Država neće biti u mogućnosti da održe stodnevnu skijašku sezonu do 2039. godine. U izveštaju se navodi da su ugoroženi ne samo poslovi koji su direktno povezani sa zimskim sportovima, poput skijanja, snoumobilinga, snoubordinga, već i ugostiteljski objekti, prodavnice i benzinske stanice u zimskim turističkim centrima, pa time i zaposleni u ovim oblastima. Procenjuje se da je industrija zimskog sporta u Americi u periodu od 1999. do 2010. godine već izgubila preko milijardu dolara, te da je direktno ugroženo između 13.000 i 27. 000 radnih mesta.
I na drugom kraju sveta, u Australiji, zimski turizam, vredan milijardu dolara, stoji na klizavom terenu. Izveštaj o klimtaskim promenama u Australiji i Novom Zelandu iz 2013. godine (2013 Climate Change report) predviđa da će se do 2090. godine visina snežnog pokrivača smanjiti za dve trećine. Snežni dani na Novom Zelandu će se smanjiti sa 125 dana na 52 dana do 2090. Do tog vremena, Australija ce imati od nula do 75 skijaških dana svake zime.
Premošćavanje snežnog deficita
Turisti su, i bez meteoroloških izveštaja, svesni sve većih problema u ski centrima zbog sve manje količine snega. Bojan Mandić, koji se rekreativno bavi snoubordingom, već godinama posećuje francuske Alpe, ali kako kaže, već se osećaju efekti klimatskih promena u mestima gde boravi. „U poslednjih nekoliko godina na Alpe idem na sve veće visine. Počeli smo sa oko 1.100 metara, a prošle godine smo bili na 2.000 metara nadmorske visine. Čak i na ovoj nadmorskoj visini nalaze se topovi za pravljenje veštačkog snega. Ponekad i pred našim očima dovoze sneg sa severne strane planine da popune rupe na stazama“, tvrdi Mandić. U Francuskoj, prema izveštaju Educ’Alpes, asocijacije ski instruktora, skijaška sezona će se skratiti za čitav mesec do 2040. godine, a čak za dva i po meseca do 2080. godine.
Osim veštačkih mašina za pravljenje snega, zimske turističke strategije u novim okolnostima uključuju i pomeranje skijaških centara na veće nadmorske visine, kao i skijanje na glečerima. Primera radi, svakog maja, više od 3.000 kvadratnih metara Guršen glečera, blizu švajcarskog mesta Andermat, pokriva se posebnim PVC penastim pokrivačem. Na taj način, nadležni se nadaju da će se zaštititi površina glečera od daljeg topljenja.
Kako bi odgovorili na pretnju „snežnog deficita“, skijaški centri se sve više transformišu u destinacije za sva četiri godišnja doba, gde turisti ne dolaze samo na skijanje već i da uživaju u prirodi, sa ili bez snega. Gostima su, sada, na raspolaganju i druge aktivnosti, poput joge, koncerata, izložbi, sajmova i drugih.
Tako je Nemačka skijaška asocijacija, od skoro, počela sa programom pod nazivom „Nordic Active” u cilju promocije planinskih aktivnosti koje ne zavise od snega, poput nordijskog hodanja, i već postoji 30 Nordic Active centara u Nemačkoj, a u planu je otvaranje još nekoliko. Uskoro će zaživeti i progam pod nazivom „Alpin Active“, sa naglaskom na jahanju konja, zimskom planinarenju i ekstremnim sportovima, kao što je paraglajding.
Osim angažovanja preduzetnika, o mogućnostima reševanja ovog problema bilo je reči i na poslednjem samitu o klimatskim promenama u decembru prošle godine u Parizu, koji je završen potpisivanjem „Pariskog ugovora“. Ovim ugovorom države učesnice se obavezuju da smanje efekat staklene bašte i zadrže stepen globalnog zagrevanja ispod dva stepena Celzijusa. U suprotnom, ako se zagrevanje planete nastavi, među brojnim teškim posledicama mogla bi da bude i budućnost bez snega na planinskim vrhovima širom sveta.
Katica Đurović
februar 2016, broj 124.