/ Novi brojevi / Biznis i finansije broj 124: Strana razvojna podrška domaćoj privredi – I za početnike, i za izvoznike
BiF Analize Čitajte B&F online

Biznis i finansije broj 124: Strana razvojna podrška domaćoj privredi – I za početnike, i za izvoznike

This post has already been read 1825 times!

Strana razvojna pomoć privrednicima u Srbiji dostupna je kroz različite vidove podrške, počev od obuka za pokretanje poslovanja, preko ponude specijalizovanih kreditnih linija, konsultantskih i mentorskih usluga, do organizovanja poslovnih susreta sa potencijalnim partnerima na stranim tržištima. Bilo da je reč o proširivanju proizvodnje, njenoj modernizaciji ili izvozu, domaće firme mogu da iskoriste institucionalne resurse zemalja koje „ciljaju“ svojom ponudom. U našoj zemlji prisutne su razvojne agencije i privredna udruženja pre svega iz Evrope, ali i iz Sjedinjenih Država i sa azijskih tržišta, a slede neki od primera kako rade i pod kojim uslovima domaća preduzeća mogu dobiti podršku.

Periskop

8. Svet u 2016. godini: Zanimljiva vremena
Čovečanstvo je u novu godinu ušlo sa slomom kineskih berzi, sunovratom cene nafte, skoro pa opštim ratom na Bliskom Istoku, ekonomskim ratom između Rusije i Zapada, nezapamćenom izbegličkom krizom i globalnim usponom populističke desnice od SAD do Poljske. Dok se svet priprema za jednu od najizazovnijih godina u modernoj istoriji, sve jasnije postaje značenje stare kineske izreke: „Dabogda živeo u zanimljiva vremena“.

12. Promenljiva lica milijardera: Žene prestižu muškarce
Među milijarderima broj žena porastao je 6,6 puta a muškaraca 5,2 puta u prethodne dve decenije, pre svega zahvaljujući uspešnim preduzetnicama iz Azije, koje čine gotovo petinu ukupnog broja žena milijardera u svetu i po pravilu su mlađe od ostalih. Nalazi zajedničkog istraživanja PwC i UBS Group ukazuju i da među milijarderima postoji „socijalno raslojavanje“, budući da je u pomenutom periodu samo njih 44 odsto zadržalo taj status, a oni koji ga i dalje imaju istovremeno su uvećali svoje bogatstvo po većoj stopi od rasta tržišta kapitala i globalnog BDP.

Biznis

18. Nopal lux – šta sve mora da preživi uspešan izvoznik: Rampa na domaćem terenu
Porodična firma Nopal lux iz Bačke Palanke, koja je vodeći proizvođač elektroinstalacionog materijala, na pragu je da odustane od ugovorene strateške saradnje sa nemačkom kompanijom Vestner zbog nemogućnosti da kupi proizvodni objekat u fabričkom krugu. Ne odustaju, međutim, od izlaska na rusko i belorusko tržište, pošto su region i Evropu već osvojili.

20. Ulaganje otpremnine u sopstveni posao: Putokaz za novi početak
U želji da pomogne bivšim radnicima preduzeća u restrukturiranju, ali i drugima koji su zainteresovani za pokretanje sopstvenog posla, Srpska asocijacija menadžera je u okviru projekta „Šansa za novi početak“ objavila priručnik sa oko 200 preduzetničkih inicijativa za koje su potrebna ulaganja od par stotina pa do više hiljada evra za one koji žele da se udruže. Priručnik sadrži i savete o čemu najpre treba voditi računa prilikom odabira buduće delatnosti.

22. Frilenseri u Srbiji: Traženi po celom svetu
Biti frilenser znači imati posao, ali ne i zaposlenje, jer u takvoj vrsti angažovanja nema “sigurnosti” stalnog radnog odnosa. Koliko je efektivnog rada, toliko je i novca. Penzija? Samo ako uplaćujete u privatne fondove. Zarada? I do nekoliko hiljada evra mesečno. Samo preko UpWork platforme svoje usluge nudi 13.600 frilensera iz Srbije.

24. Uticaj međunarodne regulative protiv korupcije na domaće kompanije: Odgovornost i za treća lica
Danas se očekuje od kompanija da osiguraju da i njihovi podizvođači, distributeri ili posrednici imaju kontrolne mehanizme za sprečavanje podmićivanja i korupcije prilikom sklapanja poslova, ili će, u suprotnom, snositi odgovornost i za nelegalno ponašanje agenata. To je, prema istraživanju KPMG, najveći problem za kompanije u zemljama CIE, uključujući i Srbiju, koje će morati vrlo brzo da unaprede interne programe za sprečavanje mita i korupcije, kako bi ostale konkurentne na stranim tržištima i privukle nove investitore.

Finansije

26. Šta privrednicima smeta u Zakonu o deviznom poslovanju: Olakšice na tasu
Nemogućnost da državljani Srbije, ali i domaća preduzeća, slobodno drže novac na računima u inostranstvu samo je jedna od zamerki privrednika na trenutno rešenje Zakona o deviznom poslovanju. I strani investitori zahtevaju dalju liberalizaciju ovog propisa, dok Narodna banka Srbije ukazuje da liberalizacija kapitalnih poslova mora da bude postepena i selektivna, zbog mogućih negativnih efekata. Iz ugla finansijskih savetnika, prava mera je negde “na sredini”.

28. Kako će se banke rešiti NPL-a: Tržištem protiv toksičnih kredita
Početkom januara Udruženje banaka Srbije objavilo je da se nivo loših kredita na kraju 2015. po prvi put u skoro tri godine spustio ispod nivoa od 20 procenata. Iako je ova stopa izuzetno visoka i predstavlja povećanje od skoro pet puta u odnosu na pretkrizni period, ovi trendovi predstavljaju nadu da bi mere Narodne banke Srbije mogle dati konkretnije rezultate.

30. Uticaj novih tehnologija na poslovanje osiguravača: Tehnološka ofanziva „konzervativne“ industrije
Sudeći po ulaganjima u informacione tehnologije i sve većoj ponudi mobilnih usluga, osiguravači na domaćem tržištu nastoje da prate globalne trendove i zahteve potrošača. Razlika u odnosu na najuspešnije svetske igrače u ovoj finansijskoj delatnosti je u tome što oni, uprkos činjenici da sami sebe nazivaju „konzervativnim institucijama“, potrošačima nameću nove trendove.

Temat – Strana razvojna podrška domaćoj privredi: I za početnike, i za izvoznike

35. Podrška Nemačke, Švajcarske i Austrije za izvoz na njihova tržišta: Zahtevna, ali dostižna
Evropske kompanije lako se pozicioniraju na srpskom tržištu, dok je put u suprotnom pravcu daleko teži. Domaće firme koje žele da prošire poslovanje na zapad Evrope moraju da ispune visoke standarde proizvodnje i dokažu se kao pouzdani partneri. Srećom, mogu da računaju na pomoć različitih agencija, organizacija i poslovnih udruženja, pa i trgovinskih odeljenja ambasada zemalja čija tržišta žele da osvoje.

38. Razvoj uz pomoć nordijskih partnera: Lični kontakt, evropska perspektiva
Trgovinska razmena sa nordijskim zemljama raste iz godine u godinu, a sa njom i potrebe još boljeg povezivanja privrednika i poboljšanja izvozne ponude iz Srbije. U te svrhe, domaće firme mogu da iskoriste različite nordijske razvojne programe ili fondove pod uslovom da su već obezbedili poslovne partnere iz tih zemalja.

40. Američka podrška srpskim preduzetnicima: Srbija i sama tek otkriva šta ima
Osposobljavanje za preduzetništvo, njegov razvoj u lokalnim sredinama i orijentisanost na izvoz zajednički su imenitelji različitih programa podrške Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Naši preduzetnici veoma su zainteresovani za iskustva svojih kolega u SAD, ali često i nestrpljiviji od njih da postignu uspeh, što je samo jedna od oblasti u kojima im je neophodna stručna podrška kako bi njihovo poslovanje bilo dugoročno održivo.

44. Gde su šanse za srpske firme na turskom tržištu: Prilika za dugoročna ulaganja
U Turskoj primetno raste uvoz iz Srbije, pre svega tehničkih delova i komponenata za različite industrije, ali i finalnih proizvoda, a procenjuje se da gotovo trećina ukupnog srpskog izvoza u ovu zemlju preko turskih izvoznika dospeva na treća tržišta. S obzirom na prognoze da će tursko tržište biti među retkima koja će značajnije rasti u budućnosti, za srpska preduzeća sa odgovarajućim kapitalom Turska može predstavljati veoma perspektivnu investicionu destinaciju na duži rok.

48. Agencija TIKA pomaže poljoprivrednicima iz nerazvijenih opština: Velika pomoć malim proizvođačima
Turska razvojna agencija za međunarodnu pomoć i saradnju (TIKA) do sada je u Srbiji bila poznata po humanitarnim akcijama i projektima iz domena kulture i obrazovanja, ali danas sve više pažnje poklanja podršci poljoprivrednicima iz ruralnih i područja sa surovim klimatskim uslovima. TIKA, međutim, ne radi direktno sa biznis sektorom, već sa porodicama, udruženjima proizvođača, kao i državnim institucijama i organima.

49. Korejska agencija KOTRA ponovo u Beogradu: Most ka zahtevnom azijskom tržištu
Deset godina po preseljenju u Zagreb, Korejska agencija za promociju trgovine i investicija (KOTRA) ponovo je otvorila predstavništvo u Srbiji. Spremni su da podrže sve veći broj korejskih kompanija zainteresovanih za poslovanje u istočnoj Evropi, ali i da pomognu ovdašnjim firmama da uđu na jedno od najzahtevnijih tržišta na svetu.

Intervju

50. Uroš Davidović, dojučerašnji autor emisije „Dobra zemlja”: U poljoprivredi se od svog rada živi prosečno, a od tuđeg dobro
„Našim poljoprivrednicima treba omogućiti da budu mali kapitalisti i rade za sebe, a ne kao najamna snaga velikih kompanija. Mišljenja sam da nam ne trebaju stranci koji će nas učiti kako da obrađujemo zemlju, nego bolji uslovi za razvoj poljoprivrede, kakvi postoje u evropskim zemljama“, kaže Uroš Davidović, nesuđeni veterinar i autor emisije „Dobra Zemlja“. Sa koleginicom Marijom Ćeklić uspeo je da, od privredne grane kojom se bavi sve manje ljudi u Srbiji, napravi veoma gledanu emisiju, koju sponzorišu multinacionalne kompanije.

Skener

54. Globalno zagrevanje preti zimskom turizmu: Sa topljenjem snega, topi se i zarada
Topljenje snega na planinskim vrhovima širom sveta, usled konstantnog rasta temperature, sve više skraćuje zimsku sezonu i preti da u narednim decenijama istopi i zimsku turističku industriju. Osim posezanja za veštačkim snegom, neki skijaški centri, već sada, primenjuju nove strategije s ciljem da ove destinacije turisti mogu da koriste tokom cele godine.

56. Avanturistički turizam u Srbiji: Prvo skoči bandži, a onda reci hop
Avanturistički turizam u svetu raste po godišnjoj stopi od 20 odsto, sa prognozama o daljem povećanju broja ove grupe putnika, kao i da će sume koje one troše uskoro prevazići prosečan trošak „običnih” turista. Srbija u ovoj vrsti turizma zaostaje za zemljama u regionu, ali trendovi u poslednje tri godine ukazuju da polako hvata korak i na avanturističkoj mapi sveta.

58. Tržište igračaka: Očevi se „šlepaju“ uz sinove
Mada je pre nepune decenije bila pred „otpisom“, danska kompanija Lego je prema prošlogodišnjim rezultatima ponovo preuzela vođstvo na svetskom tržištu igračaka. To je tek jedan od preokreta u industriji u kojoj je dosadan jedino konstantan rast i tokom krize, a da igračke nisu samo dečja svojina svedoče i pokazatelji o sve većem broju odraslih koji kupuju igračke za sebe, kao i o enormnom rastu asortimana „za očeve i sinove“.

Nove tehnologije

60. Rast interesovanja za jednostavne mobilne telefone: Manje može biti više
Iznenađujuće je koliko je teško u digitalnom svetu proizvesti nešto drugačije, kaže Norvežanin Piter Nebi, osnivač kompanije Punkt, koja nakon uspeha sa analognim časovnikom za buđenje, na svetskom tržištu uspešno plasira telefon MP 01, napravljen isključivo za razgovor i slanje poruka. Poslovna filozofija ove švajcarske kompanije je da u konkurenciji onih koji se trude da svojim proizvodima dodaju što više funkcija, tržišnu poziciju gradi na uređajima koji potrošačima nude ono što im je zaista potrebno.

62. Poslovne tehnologije: trendovi u 2016. godini: Danas pretežno mobilno, sutra virtuelno
Ovu godinu obeležiće prava navala za mobilnim korporativnim aplikacijama, što zahteva da one budu inteligentnije, „samosvesnije“ i sigurnije, odnosno da same detektuju i odgovarajuće reaguju na potencijalne pretnje. Uporedo, u poslovne tehnologije seli se nova informatička revolucija – virtuelna realnost, čiju primenu već sada treba pomno pratiti, predviđaju stručnjaci u kompaniji Tošiba.

Nauka

66. Naučne nedoumice o blizancima: Kad se umeša treći
Mada čine ubedljivu manjinu čovečanstva, blizanci su veoma važni za nauku, jer omogućavaju istraživanja o tome koliko na razvoj pojedinca utiče genetika, a koliko životne okolnosti. Naučni nalazi su, međutim, protivrečni, a stvari se dodatno komplikuju novom mogućnošću da, osim gena i sredine, deluje i treći faktor čiji uticaj može biti i nasumičan.

Koktel

68. Ivan Bevc, i zdavač najčitanije knjige u bibliotekama: Može i drugačije
„Domaće biblioteke su i dalje veoma posećene i zato predstavljaju najdemokratskija i najjeftinija mesta za negovanje ljudskog duha, a njihovi članovi su tiha elita ove zemlje“, kaže Ivan Bevc, vlasnik izdavačke kuće „Booka“, koja je dobila nagradu Biblioteke grada Beograda za najčitaniju knjigu u beogradskim bibliotekama u 2015. godini. Iako mlada po poslovnom stažu i izbirljiva u pogledu autora, „Booka“ je uspela da se nametne na tržištu zahvaljujući pronalaženju alternativnih puteva do čitalaca.

70. Gde završavaju trajno prizemljeni avioni: Povratak penzionera
Procenjuje se da će u naredne dve decenije 12.000 vazduhoplova biti trajno prizemljeno zbog starosti. S obzirom da manjina završava u muzejima ili dobija novu šansu u filmskoj industriji, penzionisane letelice se adaptiraju u ugostiteljske i stambene objekte, a njihovi delovi služe za pravljenje umetničkih skulptura ili unikatnog nameštaja, kao „donatorski organi“ za avione koji još lete, ili se recikliraju i koriste kao sirovina u različitim industrijama.

72. Da li su nove generacije nezadovoljnije od prethodnih: Šta se događa sa srećom?
Sreća je u opadanju, saglasni su naučnici, bilo da zaključuju kako taj trend traje još od sedamdesetih prošlog veka ili da je do suštinskog preokreta došlo početkom ovog milenijuma. Zašto kod današnjih mladih, koji se uprkos ekonomskoj krizi ne lišavaju navika potrošačkog društva, preovladava uverenje da su njihovi roditelji bili srećniji, a da se budućim generacijama sve crnje piše? Psiholozi kažu — zbog izneverenih očekivanja.

Komunikacije

74. Najgore pregovaračke taktike u prošloj godini: Nakon bitke svi su generali pametni
Mnogobrojnim komentatorima na temu zašto su grčki premijer Cipras i njegov tim doživeli debakl u pregovorima sa međunarodnim kreditorima, sada se pridružio i Univerzitet Harvard sa svojom najnovijom listom o najgorim pregovaračkim taktikama u prethodnoj godini, na kojoj Grci ubedljivo vode. Ako analitičari, uključujući i Harvardove stručnjake, Ciprasu zameraju da je u pregovorima napravio početničke greške na koje se studenti upozoravaju u udžbenicima, podjednako udžbenički deluju i ekspertske pouke i preporuke.

76. Diskriminacija ženskih potrošača: Roze taksa
Najnovija istraživanja vodećih svetskih ekonomskih časopisa, ali i američke vlade, pokazuju da svakodnevni život žene sa zapadne hemisfere u nekim segmentima košta čak i do šest puta više nego muškarce. Zašto proizvođači i trgovci, kada formiraju cene i promovišu proizvode koje koriste oba pola, u mnogim slučajevima ženama zaračunavaju „roze taksu“?

Reprint

78. Kako različiti narodi troše svoj novac: Reci mi na šta trošiš da ti kažem ko si
Među stanovnicima zemalja G20, Rusi najviše troše na hranu pa tek potom na alkohol, Amerikanci su rekorderi po izdacima za zdravstvo, Saudijci daju desetinu plate za nameštaj, a u Južnoj Koreji su šampioni po izdvajanjima za obrazovanje. U poređenju sa njima, stanovnici EU predvode u troškarenju po restoranima, najskuplji krov nad glavom plaćaju Danci, na zdravlje najviše troše Nemci, Litvanci na alkohol i duvan, a Grci su na čelu EU po potrošnji za obrazovanje.

Vremeplov

80. Rad u hrišćanskom raju: Besposličarima nije mesto kraj Boga
Uprkos međusobnim neslaganjima, i protestantski teolozi i spiritualisti u 19. veku insistiraju da raj nije „penzionerski klub“, već „najuposlenije mesto u univerzumu“ gde se udarnički radi na ličnom usavršavanju, uspostavljaju partnerstva i razvija društvena odgovornost. Po spiritulistima, u rajskom progonstvu obitavaju prvenstveno zagriženi političari i bankari, dok državni činovnici „imaju drugu šansu da besmislene poslove zamene kreativnim radom i postanu celoviti ljudi“.

Otisak meseca

82. Radna snaga: ni kapital, ni human
„U našem kapitalističkom društvu kapital je najviša vrednost. Mi tretiramo zaposlene (humani kapital) tako što jednom kada smo ih upotrebili, amortizovali, smatramo ih suvišnim. Sudbina većine ‘prekopedesetogodišnjaka’ je da budu zamenjeni novijim modelom ‘tridesetogodišnjaka’, i da se zadovolje odlaskom uz minimalnu penziju. To je posledica dominacije individualizma nad kolektivnom solidarnošću. Tržišne cene su, notorno, izgubile vezu sa realnim svetom, sa dugoročnim ekonomskim ciljevima, socijalnim i ekološkim pitanjima i daleko više zavise od kratkoročnih saznanja, impresija, iracionalnih napada straha, uzrokovanih naduvavanjima ‘balona’ i krahovima. Ukratko, od onoga što niko ne bi opisao kao ljudski kapital. Oni među nama koji brinu o fer dohotku, stvaranju vrednosti i njihovoj distribuciji, uslovima rada, i skloni su da kod ljudi poštuju pravo na dostojanstvo, moraju izbaciti tu sintagmu iz svog rečnika. Pravi termin u doba vladajućeg finansijskog kapitalizma je – nehumani kapital“.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close