Evropske kompanije lako se pozicioniraju na srpskom tržištu, dok je put u suprotnom pravcu daleko teži. Domaće firme koje žele da prošire poslovanje na zapad Evrope moraju da ispune visoke standarde proizvodnje i dokažu se kao pouzdani partneri. Srećom, mogu da računaju na pomoć različitih agencija, organizacija i poslovnih udruženja, pa i trgovinskih odeljenja ambasada zemalja čija tržišta žele da osvoje.
“Zahvaljujući podršci Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ -u to vreme GTZ – prvi put smo 2004. godine učestvovali na sajmovima mode u toj zemlji, što je odredilo dalji razvoj naše firme”, kaže direktor „Trikotaže Ivković“ Miloš Ivković. „Tamo smo uočili priliku za izvoz i u međuvremenu smo od firme prisutne samo na lokalnom tržištu, sa dvadesetak zaposlenih, prerasli u jednu od najvećih modnih kuća u Srbiji, sa blizu 180 zaposlenih. Oko 90 odsto proizvodnje, pod sopstvenom robnom markom Ivko Woman, sada izvozimo u preko 20 zemalja“. Tako naš sagovonik sumira rezultate saradnje sa GIZ-om, koja je omogućila njemu i drugim domaćim preduzećima da se pripreme za izlazak na razvijena tržišta poput nemačkog, gde ponude kvalitetne robe sigurno ne manjka.
Reč je o Projektu jačanja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva (WBF) koji je GIZ realizovao od 2003. do 2010. godine radi podizanja konkurentnosti srpskih preduzeća i njihovog približavanja stranim tržištima. Podrška je bila fokusirana na sektore za koje je, u tom trenutku, procenjeno da imaju najveći izvozni potencijal: proizvodnju auto delova i auto opreme, poljoprivredu, IT, turizam, proizvodnju vina i tekstilnu industriju. Prema rečima Tomislava Kneževića, menadžera projekta u GIZ-ovom Programu za razvoj privatnog sektora u Srbiji (ACCESS), podrška je omogućila domaćim preduzećima i sajamske i delegacijske posete Nemačkoj, da bi nakon višedecenijske izolovanosti sa svetskog tržišta mogla da se upoznaju sa najnovijim proizvodnim tehnologijama, standardima potrebnim za izvoz, kao i da uspostave poslovne kontakte sa nemačkim preduzećima.
Nemačko tržište ne daje drugu šansu
“Trikotaža Ivković“ je sa GIZ-om realizovala i više obuka za zaposlene, od kojih posebno ističu obuku za merenje vremena izrade proizvoda po nemačkim REFA standardima. Njihovo iskustvo, međutim, pokazuje da je još važnija podrška nakon što se uspostave kontakti sa stranim partnerima. „Ako su, recimo, GIZ i USAID bili inicijatori, ili inspiratori naših prvih nastupa na stranim tržištima, onda je SIEPA bila ta koja nas je godinama pratila u daljem razvoju“, kaže Miloš Ivković i dodaje da je savetodavna pomoć koju su dobili bila korisna, ali ne i kompletna: “Fokus je bio na estetici i izgledu proizvoda, dok je poslovna komponenta izostala – pozicioniranje na tržištu, uobičajeni mark up-ovi, jasan pregled troškova prodaje na stranim tržištima… Mislim da naši privrednici i dalje nisu u tom smislu dovoljno pripremljeni, što se vidi i po čestom odustajanju srpskih kompanija posle prvih nastupa na sajmovima ili prezentacijama u inostranstvu”.
Ivković, zato, savetuje da se domaćim privrednicima pomogne kroz obuke o pripremi proizvoda, zadovoljavanju standarda i u osmišljavanju odgovarajućeg poslovnog koncepta. Važna je i podrška oko prezentacija na stranim tržištima, savetodavna i finansijska, jer troškovi su veliki, a rezultati mogu u početku izostati. “Nemačke modne kuće, na primer, dobijaju refundaciju za 50 odsto troškova sajamskih prezentacija na tržištima izvan EU. To je veoma korisna pomoć”, ističe Ivković.
Da ulazak na nemačko tržište zahteva ozbiljne pripreme potvrđuje i Tomislav Knežević iz GIZ-a. “Pojedina mala i srednja preduzeća nisu bila realna u proceni izvoznih planova u odnosu na svoj proizvodni asortiman i cene, proizvodi nisu bili odgovarajuće dizajnirani i upakovani, a bilo je i primera da se ne poštuju rokovi isporuke ili kvalitet koji su zahtevali kupci“. Kako je to bio slučaj i sa nekim velikim društvenim preduzećima, loša iskustva nemačkih kompanija – koje su kroz svoja udruženja veoma povezane – uzrokovala su da se donekle stvori loša slika o srpskoj pripvredi. „Kada se to desi, potrebno je mnogo vremena da se takav stav promeni“, upozorava Knežević.
Zato se GIZ u ovom programu u poslednjih pet godina fokusirao na kreiranje boljeg privrednog ambijenta u Srbiji, počev od usaglašavanja standarda sa onima koji važe u EU, preko jačanja institucija za razvoj ekonomije, pa do osnaživanja preduzetništva. “Domaćim privrednicima koji žele da izvoze na nemačko tržište savetujem da istraže kakva je tražnja za njihovom robom, da budu profesionalni i da ne daju obećanja bez pokrića. Bolje je odmah reći da nešto ne možete da ostvarite, nego dati obećanje i ne ispuniti ga, jer kada to uradite – Nemci vam, uglavnom, neće pružiti drugu šansu”, opominje Knežević i dodaje da naši privrednici veliku podršku mogu dobiti i od nekih domaćih institucija koje imaju dobre kontakte u Nemačkoj, poput Privredne komore Srbije (PKS).
Švajcarska uvozi samo najbolje
Švajcarska organizacija za razvoj i saradnju (SDC) i Švajcarski državni sekreterijat za ekonomske poslove (SECO) rade na osnaživanju konkurentnosti srpske privrede kroz svoju Strategiju 2014-2017. Švajcarska će povećati podršku za unapređenje zapošljavanja, sa posebnim fokusom na nezaposlene žene u određenim regionima Srbije, kažu iz ambasade ove zemlje. Pomoć srpskim preduzećima pruža Švajcarski program za promociju uvoza (Swiss Import Promotion Programme – SIPPO, deo Switzerland Global Enterprise), i to posebno u oblasti modne industrije, proizvodnje nameštaja i drveta, industrijskog podizvođaštva i u turističkom sektoru.
Našim preduzetnicima dostupna su i sredstva SECO fonda za finansiranje startapova (SECO Startup Fund), a jedan od kriterijuma je da investitor, odnosno onaj koji aplicira za sredstva, ima prebivalište u Švajcarskoj dok suinvestitor može biti iz Srbije, kao i da projekat na kojem rade mora imati dugoročno pozitivan uticaj na razvoj ekonomije u zemlji firme-partnera. Ovaj fond je pomagao srpskim preduzećima pozajmicama po povoljnim uslovima, u vrednosti do 500.000 franaka (451.085 evra) po kreditnoj liniji. Pretprošle godine je formirano još jedno telo koje ima za cilj povezivanje ove dve privrede – Švajcarsko-srpska privredna komora (SSCC). Komora, između ostalog, pruža informacije potencijalnim švajcarskim investitorima koji planiraju da uspostave svoj biznis u Srbiji, kao i našim kompanijama koje traže poslovne partnere u Švajcarskoj.
Prema rečima Dragice Tomčić, ekonomskog atašea ambasade u Beogradu, Srbija se do sada pokazala kao pouzdan partner švajcarskih investitora: „Posebna prednost je kvalifikovana i produktivna radna snaga sa pristupačnom cenom rada. Za razliku od mnogih tranzicionih zemalja u centralno-istočnoj Evropi, Srbija je decenijama održavala dobre odnose sa Zapadom, zbog čega je njeno stanovništvo steklo znanja i veštine potrebne firmama iz razvijenih zemalja, i usvojilo rigorozne standarde kvaliteta potrebne za izvoz.”
Što se tiče obrnutog procesa, potrage srpskih kompanija za šansama na švajcarskom tržištu, sagovornica B&F-a kaže da je ono veoma sofisticirano, zahtevno po pitanju kvaliteta proizvoda i usluga i veoma kompetitivno. Za srpska preduzeća koja žele da uđu na ovo tržište moguće opcije finansiranja, instrumenti i obim plaćanja zavise od specifičnosti konkretnog projekta. “Zato bi posle prve evaluacije ponuđenog projekta, njegovi inicijatori trebalo da razgovaraju sa određenom Kantonalnom razvojnom agencijom, jer i od ovih institucija se može dobiti podrška, posebno zato što Švajcarska pomaže ekonomski razvoj siromašnijih regiona, poput planinskih i seoskih mesta”, kaže Tomčić.
Pristup švajcarskom tržištu znači osam miliona novih potrošača sa kupovnom moći koja je među najvišima u svetu, ali Tomčić podseća da je upravo to razlog što strane kompanije moraju da ispune visoko postavljene zahteve za kvalitet proizvoda, ali i druge standarde i dozvole, kao, na primer, boravišnu dozvolu za one preduzetnike koji nisu iz EU a koji žele da u Švajcarskoj otvore preduzeće. „Takođe, treba da prođu i evaluaciju prilikom koje moraju dokazati da će ostvariti pozitivan uticaj na švajcarsku ekonomiju. Zato, oni koji žele da posluju u Švajcarskoj moraju imati veoma jasnu i razrađenu poslovnu ideju i organizacionu strukturu za saradnju sa drugim kompanijama“.
Primeri iz prakse pokazuju da se ispunjavanje takvih zahteva veoma isplati. Dve srpske kompanije koje proizvode “tehničko drvo” su uz podršku SIPPO-a učestvovale na sajmu INTERZUM 2015 i posle toga, u poslednjih pola godine, povećale su promet za dva miliona evra.
Austrija: blizu i daleko
Vrata Trgovinskog odeljenja Ambasade Austrije u Beogradu prva su na koja će zakucati austrijski privrednici koji žele da započnu biznis u Srbiji. Odeljenje sprovodi istraživanja tržišta za austrijske kompanije kao i identifikaciju potencijalnih partnerskih preduzeća, koja moraju dobro da poznaju domaće tržište, a ponekad i da mogu da komuniciraju sa austrijskim firmama na engleskom i nemačkom, kaže Erika Teoman-Brenner, trgovinska savetnica iz austrijske ambasade.
Trgovinskom odeljenju se, povremeno, javljaju i srpska preduzeća koja žele da šire poslovanje na austrijsko tržište. Iako nisu nadležni za pružanje pomoći srpskim preduzećima, gospođa Teoman-Brenner kaže da im izlaze u susret kada imaju jednostavna pitanja o uspostavljanju i vođenju biznisa u Austriji, i oko legislative. “Austrijsko tržište je veoma kompetitivno. Jedan od lakših načina da kompanije sa ovih prostora uđu na njega je kroz saradnju sa austrijskim firmama”, kaže sagovornica B&F-a i dodaje da našim kompanijama u povezivanju sa austrijskim najviše pomaže predstavništvo PKS-a u Beču. Erika Teoman-Brenner ocenjuje da najveći potencijal za izlazak na austrijsko tržište imaju domaće kompanije iz prehrambene i IT industrije.
Iz Predstavništva Privredne komore Srbije u Beču ističu pozitivan primer rada Austrijske privredne komore koja ima 110 ogranaka u više od 70 zemalja sveta, a koji direktno pružaju podršku austrijskim firmama na inostranim tržištima, dok naša komora ima samo pet. U Trgovinskom odeljenju Ambasade Austrije smo saznali za program „Go international“ koji se finasira iz budžeta sa ciljem da dodatno pruži podršku izvoznicima, što kod nas nije slučaj. Austrijske firme i poljoprivredni proizvođači dobijaju različite oblike stimulacija za ulaganje u proizvodnju i povećanje izvoza. Podsticaji stižu iz fondova EU, iz državnog budžeta ali i iz pokrajina na čijoj teritoriji se preduzeće nalazi.
Naša Privredna komora pomaže srpskim kompanijama kao i sva druga predstavništva PKS-a u inostranstvu: izveštavanjem o inostranom tržištu; informisanjem austrijskih firmi o kretanjima u srpskoj privredi i potrebama konkretnih preduzeća, sastavljanjem listi austrijskih firmi koje su zainteresovane za saradnju sa srpskim preduzećima i obrnuto, organizovanjem sastanaka, prezentacija, B2N razgovora, kao i učešća srpskih preduzeća na sajmovima, privrednim konferencijama i granskim prezentacijama u Austriji.
“Srpske firme, a tu se u najvećoj meri misli na mala i srednja preduzeća, imaju velikih prednosti, ali i problema pri ulasku na tržište Austrije. Njihove prednosti se ogledaju u fleksibilnosti i kreativnosti, u sposobnosti da se brzo uklope u zahteve austrijskog tržišta, u geografskoj blizini koja smanjuje transportne troškove i skraćuje vreme dopreme i u njihovoj cenovnoj konkurentnosti. S druge strane, problemi se uglavnom javljaju usled nedovoljnog obima proizvodnje ponuđene robe, nedostatka kontinuiteta u isporuci i nedostatka finansijskih sredstava srpskih preduzeća, naročito za troškove marketinga, kao i odgovarajućeg pravnog obezbeđenja”, kaže Vera Vidović iz Predstavništva PKS-a u Austriji.