U strukturi prometa na produktnoj berzi u Novom Sadu u nedelji za nama u najvećoj meri je bio zastupljen kukuruz (sa 81,75% i 2.800 prodatih tona), a za njim soja (9,49% i 325 tona) i pšenica (8,76% i 300 tona).
2.800t kukuruza prodato je u okviru javne nabavke, po ceni od 17,05 dinara po kilogramu, dok je cena soje skočila u odnosu na prethodnu nedelju za +4,28% i iznosila je 41,25-42,9 din/kg.
Što se tiče kretanja na svetksim berzama, svetske zalihe pšenice su smanjene za oko 1 mil. t. na 237,59 mil. uglavnom zbog korekcije proizvodnje za Indiju i Australiju. Kod kukuruza je najznačajniji pad proizvodnje u J. Africi, ispod očekivanog nivoa, i iznosi 6,5 mil. tona, što bi moglo da dovede do uvoza od 3,5 mil. t. Svetske zalihe su procenjene na 207 mil, naspram prošlomesečnih 208,8 mil.
Usled isticanja fjučersa, fondovi su zatvarali svoje kratke pozicije, što je dovelo do rasta cena na čikaškoj berzi. Tako je martovski fjučers na pšenicu poskupeo za 4,01%, a na kukuruz za 2,49%.
Proizvodnja u Evropi je prema američkom ministarstvu poljoprivrede procenjena na 158,46 mil. t. u odnosu na prošlomesečnu procenu od 157,98 mil. Obilne zalihe su i ove nedelje vršile pritisak na cene fjučersa na žitarice.
U Budimpešti je fjučers na pšenicu pojeftinio za 0,42%, dok je kukuruz skuplji za 1,96%. U Parizu je pšenica sa majskom isporukom skuplja za 0,16%, a cena kukuruza je niža za 0,16%.