Pre desetak dana mediji su počeli da pišu o nezainteresovanosti naših ljudi za kupovinu državnih hartija od vrednosti.
Naime, od pre četiri meseca se građanima nudi ova opcija na berzi ali njihov udeo u kupovini svakog paketa obveznica koji država plasira je samo dva do tri odsto, što je šteta, piše B92, jer su kamate na te papire visoke i kreću se od osam odsto za dinare do pet procenata za obveznice denominovane u evrima. To je znatno više nego kod štednih uloga a i prinosi su oslobođeni poreza.
Osim nepostajanja svesti o ovom načinu investiranja, krivac za nezainteresovanost je možda i visina sredstava koja bi se za njega trebala izdvojiti – minimalna ulaganja su 5.000 evra, odnosno 50.000 dinara za one u domaćoj valuti – ali i činjenica da građani ne mogu sami kupovati obveznice već preko brokera.
To je najverovatniji razlog što i dalje u građani ne koriste mogućnost da umesto isključivo na javnim aukcijama sada obveznice kupuju brokera i mirno čekaju rok dospeća i naplata, za koje garantuje država.
Očekivali smo da će ova tema zaintrigirati mnoge, ali osim jednog, već pomenutog teksta o investiranju u obveznice, prošle nedelje se o njoj uopšte nije pisalo.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.