Mada nemaju zvezde kao u Riju, za koje se plaćaju transferi iz trupe u trupu, karnevali Nemačkoj donose prihode od skoro dve milijade evra, a ekonomija Nju Orleansa je zahvaljujući ovoj turističkoj manifestaciji ponovo stala na noge. Rast prihoda od industrije „potpunog ludila“ i u vreme krize, podstiče mnoge zemlje da lokalne karnevale „uguraju“ na svetsku turističku mapu.
Svake godine tokom februara milioni ljudi hrle na karnevale u različitim krajevima sveta, a ove velike višednevne žurke iz godine u godinu postaju sve unosniji posao čiji se prihodi mere sa nekima od najvećih sportskih dešavanja, poput Olimpijskih igara. Hoteli, restorani, prodavnice, saobraćajni prevoznici, proizvođači maski i kostima i mnogi drugi, mogu računati na „veselu“ zaradu od velikog broja domaćih i stranih turista tokom samo nekoliko dana slavlja, koje se, usled toga, sve više produžava.
Mada ovakve manifestacije datiraju još od antičkih vremena, naziv koji se upotrebljava u zapadnom svetu – karneval, potiče od italijanske reči carne levare (ukloniti meso), ili carne vale (zbogom meso). Naime, ovaj običaj je od 11. veka prihvatila rimokatolička crkva kako bi uoči početka velikog uskršnjeg posta narod sebi dao oduška, u čemu, prema zapisima, nije zaostajalo ni sveštenstvo. Karnevali su, neretko, bili prilika i da se nekažnjeno izraze politički stavovi, obznane lokalni tračevi i javno krše još neke od tadašnjih društvenih normi. Vremenom, menjali su se i karnevalski običaji, ali dok pojedine manifestacije nastoje da barem donekle zadrže tradicionalni duh, druge se uočljivo prilagođavaju savremenim tokovima i tržištu.
Unosni tranfer karnevalskih zvezda
Primat u svetskoj konkurenciji i dalje pripada karnevalu u Rio De Žaneiru, koji je započeo u 17. veku kao lokalno slavlje, a danas predstavlja glavni turistički adut Brazila. Prema podacima Turističke organizacije Riotur, karneval je prošle godine ostvario ukupne prihode od 685 miliona evra, sa oko 4,9 miliona posetilaca koji su popunili 96% hotelskih kapaciteta u gradu. Ove godine, u Trgovinskoj asocijaciji Rija saopštavaju da su hoteli bili popunjeni čak 98%, a prihodi se procenjuju na 798 miliona evra.
Rast prihoda je ostvaren uprkos otkazivanju turističkih poseta, zbog zika virusa koji prenose komarci i koji je posebno rizičan za trudnice, jer može uzrokovati anomalije kod novorođenčadi. No, kako prihodi od turizma čine čak 10% BDP, brazilske vlasti makismalno su se potrudile da preduzmu zaštitne mere, uključujući prskanje komaraca i upotrebu zaštitnih odela i u samom karnevalskom prostoru.
Karneval u Riju, svake godine postaje sve profesionalniji, ocenjuje Andre Skorvonski, direktor jedne od škola sambe iz Rija. „Ranije su se kralj i kraljica samba trupe birali u okviru lokalne zajednice. Danas se za tu poziciju plaća i do 14.500 dolara mesečno i, slično kao u fudbalu, daje se ogroman novac za transfer u drugu trupu“. Karnevalske grupe, od kojih većina dolazi iz siromašnih favela, dobijaju sponzorstva vredna i do 500.000 dolara (457.000 evra). Među sponzorima su velike kompanije, poput avio kompanije TAM S.A., prozivođača pića AmBev i Unibanco holdinga.
Tradicija je mnogo prisutnija na karnevalu u Veneciji, koji datira iz 12. veka. Započet kao događaj koji je u duhu renesanse omogućavao da se pod maskama, barem na kratko, umanje drastične razlike između staleža, karneval je nakon austrugarske okopacije u 18. veku ukinut i obnovljen tek 1979. godine, zahvaljujući grupi umetnika. Od tada se održava svake godine, a jedan od običaja je da se svi maskirani na ulici međusobno oslovljavaju pozdravom: „Zdravo, gospođo masko“.
Kao i pre nekoliko vekova, karnevalski bal pod maskama odvija se u starim venecijanskim palatama, dok su koncerti i parade u gondolama organizovane na manjim trgovima i kanalima. Kostimi se prave na identičan način kao i pre 300 godina, i predstavljaju mala umetnička dela koja koštaju bogatstvo. Cena kostima u nekim od najpoznatijih salona kreću se do 20.000 dolara, a ulaznice za bal koštaju oko 2.000 dolara. Tokom dvnedeljnog trajanja manifestacije, Venciju u proseku poseti oko milion turista, a Vitorio Roza Silva, organizator karnevala, kaže da se zarada kreće između 40 i 50 miliona evra.
Od Petra Pana do Angele Merkel
Za razliku od Venecije, tokom karnevala u nemačkom gradu Kelnu učesnici mogu nositi bilo kakvu masku, što, očigledno, ne smeta zaradi. Naime, prema podacima Nemačke Karnevalske Asocijacije (BDK), karnevalska sezona državi donosi prihode od skoro dve milijarde evra. U vreme koje se naziva „dani potpunog ludila“, milioni turista okupiraju hotele, restorane, prodavnice i barove. Samo u Kelnu, u gradsku kasu se tokom karnevala slije više od 460 miliona evra, od toga 165 miliona od smeštaja, a čak 85 miliona evra od prodaje kostima.
Omiljena karnevalska odeća u Kelnu bazirana je na likovima iz crtanih filmova, bajki ili političara. Najveća prodavnica za kostime u Nemačkoj je „Karnevalswierts“, prostire se na preko 3.000 kvadratnih metara i u njoj se može naći kostim ili maska gotovo bilo koje izmišljene ili stvarne ličnosti: od Petra Pana do Angele Merkel. Frenk Šreder, menadžer prodavnice, ističe da se aktuelna ekonomska kriza ne oseća u njihovoj prodaji. Naprotiv. „Možda teška vremena navode ljude da se provode više nego inače. Ako ne mogu da priušte za odmor, ljudi će pokušati da se barem dobro provedu tokom karnevala“, komentariše Šreder. Za naše prilike, to baš i nije jeftina zabava, jer samo za kostim, periku i neki rekvizit kao što je pištolj igračka, treba izdvojiti oko 100 evra.
Ipak, ljudi su očigledno spremni da troše na ovakvu vrstu zabave, pa i mnoge druge zemlje pokušavaju da loklane karnevale „uguraju“ na svetsku turističku mapu. Tako su povoljna tropska klima i klturološka bliskost sa Brazilom, adut mnogih ostrvski država u Južnoj Americi, poput Bahama, Trinidada i Tobaga, da ponude svoje karnevale kao jeftiniju alternativu Riju.
Na Bahamima, država svake godine uloži oko 9 miliona evra u promociju i organizaciju karnevala, a prihoduje oko 30 miliona evra. Na Trinidadu i Tobagu, prošle godine je iz državnih budžeta izdvojeno 8,8 miliona evra za podsticaje regionalnim organizatorima karnevalskih manifestacija, a planira se da umesto uobičajenih pet dana, ovi festivali traju i po šest nedelja, ili da se tokom cele godine održava po jedan karneval mesečno.
U američkom gradu Nju Orleansu, karneval je uspeo da gradsku ekonomiju vrati na noge. Poznat kao „Mardi Gra“, karneval je preživeo i uragan „Katrina“, koji je 2004. godine naneo štetu gradu od više milijardi dolara. Prema prošlogodišnjem izveštaju Tulane univerziteta, Nju Orlenas prihoduje od karnevala 164 miliona dolara (150 miliona evra), što čini više od dva odsto ukupnih gradskih prihoda, a budžetu obezbeđuje priliv od poreza u iznosu od 17,6 miliona dolara.
Katica Đurović
mart 2016, broj 125.