Za razliku od prethodne nedelje, kada se celokupno trgovanje odvijalo samo u prva dva dana u nedelji, u proteklom nedeljnom periodu celokupno trgovanje se odigralo u poslednja dva radna dana. Prva polovina nedelje, protekla je u pravom licitiranju pre svega oko cene kukuruza, pa potom i ostalih roba. Kada se prvi kupoprodajni ugovor realizovao, to je bio signal da se tržište „otvori“, pa je tako realizovan ukupni promet na nedeljnom nivou od 1.075 tona, ili za 30,30% više u odnosu na prethodnu nedelju, a što je efektuiralo vrednosnim prometom od 19.986.500 dinara, što je rast od 25,72% u odnosu na upoređujući podatak iz prethodne nedelje.
Cena kukuruza je protekle nedelje dostigla svoj ovosezonski maksimum. Kada je malo ko očekivao, cena kukuruza je počela naglo da raste. Ključni, fundamentalni tržišni faktori svakako ne mogu značajnije da se promene u tako kratkom vremenskom periodu, pa ovaj veliki cenovni skok treba pre svega potražiti u povećanoj izvoznoj tražnji i to pre svega kod onih izvoznika koji užurbano popunjavaju barže kako bi izbegli vanredne troškove zbog neblagovremene isporuke robe. Kako drugačije objasniti cenovni rast ove robe od 5,28% u roku od samo nedelju dana. Realizovana prosečna cena trgovanja iznosi 18,59 din/kg (16,90 bez PDV), a cena od 17,00 din/kg koja je realizovana na samom kraju nedelje, je apsolutni cenovni pik ove robe od početka ekonomske godine, odnosno od oktobra prošle godine.
Na tržištu pšenice je mnogo mirnije. Međutim, činjenica da preko berze nije zaključen ni jedan ugovor u nedelji za nama, ne znači da se na ovom tržištu ne dešava ništa. Naprotiv, sve ponude, ali i kotirani nalozi kupovine, takođe ukazuju na rast cene ove robe i to u vrlo približnoj korelaciji sa rastom cene kukuruza. Statistički posmatrano, nalazimo se u periodu kada je cena kukuruza veća od cene pšenice, ali sve su indicije da će posle prvog zaključenog kupoprodajnog ugovora cena pšenice u najmanju ruku dostići cenu kukuruza.
PRODEX
Kao i prethodne nedelje na „Produktnoj berzi“, trgovalo se samo na tržištu kukuruza. Isključivi razloga povećanog obima prometa na ovom tržišnom segmentu je značajniji rast cene kukuruza.
Cena žutog zrna je sredinom nedelje prvo otišla na 16,80, pa na 16,85, da bi do kraja nedelje dostigla nivo od 17,00 din/kg, bez PDV-a.
Ovakav izražen rast cene kukuruza za nedelju dana, od 0,80 din/kg, u vremenskom intervalu petak prošle – petak ove nedelje, direktno je pruzrokovao da aktuelna vrednost PRODEX-a, od 204,47 indeksnih poena, bude za 2,66 indeksnih poena viša nego prošlog petka. Ujedno današnja indeksna vrednost ovog pokazatelja predstavlja rekordnu vrednost za 2016.godinu, što je uslovljeno rekordnom aktuelnom cenom kukuruza prošlogodišnjeg roda.
SVET
Na tržištu žitarica je u protekloj nedelji bilo svežih vesti. Međutim, cene sa obe strane Atlantika su beležile nagli rast. Fudamentalni fakrtori su ostali nepromenjeni za tekuću sezonu, kao i za narednu, ali se trenutno nisu uzimali u obzir kod trgovaca. Finansijski fondovi su bili ti koli su pre svega kupovali velike količine i stvarali pritisak na strani tražnje. Na samom kraju nedelje su psihološki i tehnički faktori, uz uzimanje profita, uticali na pad cene.
U odnosu na kraj prošle nedelje cena pšenice u Čikagu je veća za 7,83%, a kukuruza za 2,78%.
Kao i na tržištu žitarica, robe iz soja kompleksa su takođe zabeležile rast. Skok cena je posledica pada dolara i zabrinutosti oko poplava u Argentini i suše u nekim delovima Brazila, što bi moglo da umanji proizvodnju. Soja sa majskom isporukom je skuplja za 7,45%, a sojina sačma za čak 12,10%.
Dešavanja na američkim berzama su se odrazila i na kretanje cena na evropskim berzama, doduše u značajno manjem obimu, jer su fundamentalni elementi ipak imali značajniji uticaj. U Budimpešti je pšenica skuplja za 3,49%, a kukuruz za 0,90%. U Parizu je pšenica jeftinija u odnosu na kraj prošle nedelje za 0,32%, dok je kukuruz skuplji za 4,32%.