Rast privredne aktivnosti početkom 2016. je po svemu sudeći ubrzan u odnosu na prethodne mesece, i to najviše po osnovu daljeg intenziviranja investicija na pojedinim građevinskim projektima, kao i aktivnosti u pojedinim izvozno orijentisanim industrijskim sektorima, kao što su duvanska i hemijska industrija, te proizvodnja električne opreme i građevinskih materijala, zaključuje se u publikaciji „Economic Digest – Kvartalni vodič kroz finansijske i tržišne trendove“ Hypo Alpe Adria banke.
Sudeći po kontinuiranom rastu izdavanja građevinskih dozvola tokom proteklih meseci, ali i rastu obima proizvodnje građevinskih materijala, postoje izgledi za nastavak trenda intenziviranja investicione aktivnosti i u predstojećim mesecima. To bi mogao biti glavni generator privrednog rasta ove godine, koji bi, po svemu sudeći, dostigao oko 1,5 odsto.
Sa druge strane, ovaj efekat bi mogao biti donekle ublažen u skladu sa naznakama snižavanja optimizma i aktivnosti na ključnim evropskim tržištima, kao i pojedinim velikim privredama u razvoju, zabeleženim tokom proteklih meseci, ističe Marko Danon, ekonomista Hypo Alpe-Adria banke.
Prošle godine je došlo do značajnog sužavanja deficita platnog bilansa, uglavnom pod uticajem povećanog neto izvoza roba i usluga, kao i doznaka. Ovaj deficit je takođe bio i adekvatno pokriven neto prilivima kapitala, što je, čini se, uticalo i na stabilizaciju vrednosti dinara. Međutim, početkom 2016. beleže se neto odlivi tzv. portfolio investicija koji su, po svemu sudeći, doprineli postepenom slabljenju dinara od početka godine, što je uočeno i u slučaju drugih slobodno plutajućih valuta u centralnoj i istočnoj Evropi. Kako bi ublažila ove donekle pojačane depresijacione pritiske, NBS je od početka godine intervenisala neto prodajom 580 miliona evra (zaključno sa 8.4.2016.).
U skladu sa i dalje relativno slabom domaćom tražnjom, ali i niskim svetskim cenama sirovina, tokom proteklih meseci nastavljen je trend veoma niskih inflatornih pritisaka. Tako je godišnja inflacija u martu dostigla svega 0,6 procenata. Uprkos niskim inflatornim pritiscima, NBS je u martu zadržala referentnu kamatnu stopu nepromenjenom na 4,25 odsto, čini se, usled pojačanih rizika na ključnim svetskim tržištima. Ipak, u predstojećim mesecima, budući da će se inflatorni pritisci najverovatnije zadržati na relativno niskom nivou, mogao bi postojati prostor za nastavak monetarnog popuštanja, koje bi ipak bilo u funkciji poteza ključnih centralnih banaka u svetu.
Fiskalni deficit konsolidovane države tokom protekle godine sužen je za oko 40 odsto, dostigavši nivo od oko 3,7 odsto BDP-a. Ovaj trend je nastavljen i u prva dva meseca 2016, kada je dostignut fiskalni suficit od oko 70 miliona evra, i to najviše usled jakog rasta akciznih i neporeskih prihoda. Ovo fiskalno uravnoteženje, ali i prošlogodišnji izlazak iz recesije, te sužavanje eksternog deficita, doprineli su unapređenju kreditnog rejtinga Srbije krajem 2015. i početkom 2016. kod agencija Standard&Poor’s, Fitch i Moody’s.