Konzervativna revolucija koju je pokrenula stranka Pravo i pravda dovela je do povećanja političkog rizika, koji je prouzrokovao pad vrednosti zlota i većeg raspona u prihodima od zarada između nemačkih i poljskih obveznica, ističe u najnovijoj analizi ekonomista Sakso banke (Saxo Bank) Kristofer Dembik (Christopher Dembik).
Kako ističe ovaj stručnjak Sakso banke, status zlota kao bezbednog je sada samo davno sećanje za investitore. Ova valuta je najgora valuta tržišta u razvoju od aprila kada je pala za 5,4% u odnosu na evro.
Kratkoročno, ne postoji nada da se pad vrednosti poljskog zlota zaustavi, nastavlja Dembik i dodaje da postoje tri glavna pokretača koja bi mogla gurnuti EUR/PLN par prema gore, ka prvom cilju od 4,45.
On kaže da je prvi rizik povezan sa unutrašnjom političkom situacijom. Prema procenama Sakso banke sukob Poljske sa Evropskom unijom će se pogoršati tokom narednih meseci pre nego što krene na bolje a plan otplate kredita u švajcarskim francima koji bi mogao da ugrozi stabilnost bankarskog sektora će uplašiti strane investitore. Ova dva elementa će udaljiti investitore, doprineti padu vrednosti zlota i podstaći prodaju poljskih evroobveznica.
Drugi rizik se odnosi na ukupnu neizvesnost u pogledu ishoda referenduma u Velikoj Britaniji o članstvu u Evropskoj uniji 23. juna. Rizik od Bregzita gura investitore ka kupovini tradicionalno bezbednijih tržišnih materijala.
Kako ističe Dembik, od početka godine svi klijenti koje sreće ga pitaju o mogućnostima ulaganja u zlato kako bi se zaštitili za slučaj da Velika Britanija glasa da napusti EU, ali i protiv posledica američkog ekonomskog usporavanja. Međunarodno ekonomsko okruženje podstiče nepoverenje među investitorima, što ima negativan uticaj na vrednost zlota, ali i na sve ostale valute Centralne i Istočne Evrope.
Jun je mesec koji nosi najviše rizika u 2016. godini za valute tržišta u razvoju zbog referenduma u Britaniji, sastanka FOMC i velike mogućnosti da Kina preduzme dalje aktivnosti politike podrške privredi pre leta.
Kako ističe stručnjak Sakso banke, treći rizik je u vezi sa razvojem poljske monetarne politike. To po njegovom mišljenju predstavlja glavnu neizvesnost po zlot na duži rok. Do sada je preovlađivao status kvo na kamatne stope ali to možda neće potrajati. Polazni scenario je da će centralna banka početi ciklus smanjenja kamatnih stopa u drugoj polovini 2016. godine.
Ova pretpostavka je veoma verovatna zbog smanjenja brzine rasta zarada i ekonomskog usporavanja, kao što se može videti po poslednjim ekonomskim pokazateljima. Kandidat koji će najverovatnije zameniti guvernera Mareka Belku, Adam Glapinski je blizak strani koja sada vlada Poljskom i svakako neće po svaku cenu nastojati da očuva nezavisnost centralne banke.
Postoji ozbiljna pretnja da će monetarna politika biti pod uticajem Vlade i fiskalne politike. U takvim okolnostima moglo bi doći do bar jednog smanjenja kamatnih stopa do kraja 2016. godine, što će održavati trend pada zlota.
Bilo kako bilo, po mišljenju Dembika, vidi se svetlo na kraju tunela za zlot. Prerano je još uvek da znamo kada će se situacija preokrenuti. Ipak, kako navodi, on snažno veruje u ekonomiju Poljske.
Politički rizik retko kada ima dugoročan uticaj na privredu. U slučaju Poljske, osnovni parametri privrede su dobri: ekonomski rast je još uvek stabilan i blizu potencijalne stope rasta, a strukturni fondovi se pametno koriste, za infrastrukturne projekte i kako bi podstakli inovacije.
Srednjeročno posmatrano pad vrednosti zlota odražava zabrinutost ali svakako ne podriva veru investitora u poljsku privredu na duže staze. Poljska privreda još uvek spada među najbolje rangirane u Evropi, zaključuje Kristofer Dembik.