Posle prvomajskih praznika u svakom domu skupilo se mnogo praznih plastičnih flaša od vode, sokova, piva, mleka… Svi ovi proizvodi pakuju se u plastične flaše za jednokratnu upotrebu, a završavaju uglavnom u kantama za smeće ili na nekoj od 3.500 divljih i stotinak zvaničnih deponija.
Procenjuje se da se u Srbiji na deponije godišnje baci oko 50.000 tona takozvane PET ambalaže jer ili ne postoje posebni kontejneri za njihovo odlaganje ili ih ima veoma malo. Time što se plastične flaše bacaju i ne odlažu na pravi način, a samim tim i ne recikliraju, Srbija godišnje gubi oko 50 mil EUR.
Ekolozi tvrde da otpad nije smeće već novi izvor sekundarnih sirovina, podsećajući da se u Srbiji reciklira svega 15% otpada, dok je u Evropskoj uniji taj procenat 50%. Ukazuju i na činjenicu da su deponije u Srbiji sve veće, a da u isto vreme fabrike za reciklažu ambalažnog otpada ne mogu da popune svoje proizvodne kapacitete pa moraju da uvoze pet ambalažu za reciklažu.
Prema rečima predsednice Srpske asocijacije recikliranog ambalažnog otpada Kristine Cvejanov, sakupljači PET ambalaže u proseku dobijaju oko 180 EUR po toni sakupljenog otpada, a ukoliko sami sortiraju PET otpad po bojama, mogu da zarade i 250 EUR po toni. Neformalni sakupljači, kako ističe Kristina Cvejanov, otpad sakupljaju iz komunalnih kontejnera ili sa deponija i uglavnom ih predaju privatnim preduzećima registrovanim za sakupljanje otpada.
U poslednje vreme sve više javnih komunalnih preduzeća počinje da se bavi otkupom otpada od neformalnih sakupljača ili ih pak angažuju da sakupljaju otpad sa lokalnih deponija.
– Individuani sakupljač otpada, koji svakodnevno otpad sakuplja iz komunalnih kontejnera, u proseku mesečno sakupi najviše tonu PET otpada – ocenila je Kristina Cvejanov.
– Da bi to uspeli, moraju dnevno da rade od 10 do 12 časova i pređu između 30 i 50 kilometara. Nepovoljni vremenski uslovi značajno utiču na obim sakupljanja, tako da je tokom zime sakupljanje otpada daleko manje, a porodice neformalnih sakupljača uglavnom žive samo od socijalne pomoći. Zbog toga većina sakupljača strahuje da bi regulisanjem pravnog statusa individualnog sakupljača sekundarnih sirovina i rešavanjem njihovog zdravstvenog i penzionog osiguranja, njihove porodice izgubile pravo na socijalnu pomoć, koja im je neophodna. Neformalni sakupljači su nevidiljiva ruka zelene ekonomije u Srbiji i krajnje je vreme da država upali svetlo i osvetli im put.
Bačka Palanka pozitivan primer
Sakupljači sakupe 70% količina otpadne ambalaže kao što su plastika, papir, limenke i staklo. U našoj zemlji je malo opština koje imaju razvrstan otpad, ali, ipak, ima i drugačijih pozitivan primer. Bačka Palanka je opština koja ima 80% teritorije, uključujući i sela, pokrivena kontejnerima za plastični i metalni ambalažni otpad. Dobar primer su i opštine Kula, Sombor, Vrbas…
Izvor: Dnevnik, eKapija