Postoji znatan rizik da će dogovor oko izbeglica između Evropske unije i Turske propasti u narednim nedeljama. Dogovor koji je finalizovan 18. marta je sada u opasnosti jer je predsednik Redžep Tajip Erdogan smenio Ahmeta Davutoglua sa mesta premijera koji je radio na postizanju dogovora. Erdogan je jasno stavio do znanja da se ne slaže sa 72 uslova oko bezviznog režima za putovanja u Evropu, a na kojima Brisel insistira.
Mere sa kojima se Erdogan ne slaže uključuju sprečavanje korupcije i ispravku zakonodavstva o terorizmu kako bi se preslikao evropski standard, navodi glavni ekonomista Sakso banke (Saxo Bank) Stin Jakobsen (Steen Jakobsen).
Martovski dogovor je u velikoj meri rad nemačke kancelarke Angele Merkel, koja je bila izložena napadima u svojoj zemlji zbog toga kako je dogovor posmatran u nedavnim anketama po kojima koalicija CDU/CSU gubi od desničarske anti-imigrantske partije Alternativa za Nemačku (AfD).
Kako ističe stručnjak Sakso banke, izbeglička situacija između Evropske unije i Turske će potencijalno nadjačati Brexit glasanje u Velikoj Britaniji kako evropskoj politici pretvaranja i odugovlačenja ističe vreme. Po njegovom mišljenju, Brexit glasanje će samo biti katalizator, a ne veliki rizičan događaj sam po sebi koji utiče na budućnost Evrope.
„Budućnost“ Velike Britanije nije u tome da li je u EU ili ne, već se ogleda u ogromnom budžetskom i trenutnom deficitu nagomilanom tokom poslednje tri decenije. Taj deficit su potpuno finansirali stranci a po predviđanjima na globalnom tržištu bankarstvo i nekretnine će biti pod pritiskom, ne zbog Brexita, već zbog loše vođene transformacije privrede Velike Britanije i prevelike zavisnosti od bankarstva i nekretnina – dva sektora čija je produktivnost tačno NULA.
Činjenica da je premijer Dejvid Kameron dobio ponudu od EU uoči glasanja znači da Evropa danas de fakto ima dvostruke aršine ističe on i dodaje da jedan skup pravila važi za Ujedinjeno Kraljevstvo (čak i kada ostaju u zajednici) a drugi za ostale. Posle referenduma u junu više zemalja će tražiti „specijalne dogovore“ za izbeglice, rastući jaz između Evropske centralne banke i političara, a slično i širenje jaza između Nemačke i Kluba Med (Angela Merkel i Nemačka su oborile pokušaj Italije da evropske obveznice finansiraju izbeglice).
Jakobsen kaže da danas počinje još jedno poglavlje u grčkoj tragediji o još zajmova za Grčku! To je priča bez kraja a rešenje za Grčku će morati da bude kresanje duga, nešto potpuno neprihvatljivo za Merkelovu koja više od bilo koga izgleda veruje da su neaktivnost i kupovina vremena rešenje za sve probleme u Evropi.
Ali za dešavanja na tržištu ključna ostaje Turska navodi on i kaže da je dugo bio obožavalac turskih sredstava (ne Erdogana!) – tvrdeći da su realne kamatne stope previsoke dok je odnos dolara i turske lire ispod-3.05/3.06.
Kako poručuje on više NE misli tako. Za tržište u razvoju turska berza je imala dobre rezultate ali je tokom protekle nedelje doživela značajan pad.
Upravljanje i rizik
Tržište je zauzeto paničenjem za i protiv izlaska Britanije iz EU, dok u međuvremenu, situacija sa izbeglicama i ubijanje evropskog rasta od strane Evropske centralne banke putem kamatnih stopa ispod nule ne budu ponovo razmotrene, osim u anketama. Postoji veliki rizik da će „društveni ugovor“ biti primoran na nove pregovore zbog lošeg saveta o kupovini vremena,navodi Jakobsen, i dodaje da je vreme jedina roba koju ne možemo kupiti i možda je vreme da političari i centralne banke shvate ovu činjenicu.
Garantovano je jedino da politička i tržišna buka rastu, čak i za one kreatore politike sa najmanje sluha na globalnom nivou, zaključio je Jakobsen.