Kriminalci su se odlično uklopili u globalizacijske legalne tokove. U poslovanju primenjuju mobilnost, fleksibilnost, diversifikaciju delatnosti i jeftine izvore radne snage, a potom, zahvaljujući slobodnom protoku kapitala čije je poreklo nemoguće utvrditi, zaradu ulažu na bogata tržišta. U zemljama EU, sve je više ilegalnih stranih investitora, a jedinstveno evropsko tržište podeljeno je na interesne sfere: dok ruski, kineski i gruzijski mafijaši prljavim novcem osvajaju tradicionalne grane italijanske privrede, italijanske „kolege“ ilegalno stečeni kapital vizionarski ulažu u obnovljive izvore energije i napredne IT tehnologije.
Nemačka je poslednjih godina postala pravi „eldorado“ za one koji žele da operu novac, upozorava se u najnovijem izveštaju nemačkog ministarstva finansija, koje je utvrdilo da je reč o godišnjoj cifri od preko 100 milijardi evra. Novac se ubacuje u legalne tokove kroz 15.000 do 28.000 finanijskih transakcija, najviše u građevinskom sektoru, trgovini automobilima, kladionicama i trgovini umetninama. Posebno su osetljiva područja u kojima se obrće mnogo gotovine, poput gastronomije i hotelijerstva, a studija pokazuje da veliki deo opranog novca potiče iz inostranstva. Nemačko ministarstvo finansija je priznalo i ozbiljne sistemske nedostatke u borbi protiv pranja novca, pa je kao jednu od mogućih kontra mera najavilo uvođenje pravila da 5.000 evra bude najveća suma koju neko može da plati u gotovini prilikom jedne transakcije.
Stručnjaci su već izrazili skepsu prema ovoj meri, pa tako, Fridrih Šnajder, ekspert sa Univerziteta u Lincu, ocenjuje da bi predloženi limit umanjio učešće crnog tržišta u nemačkoj ekonomiji za svega 1%, a čak i da se uvede potpuna zabrana korišćenja papirnog novca, smanjenje bi se kretalo između 2 i 3%, dok je aktuelni udeo sive ekonomije u nemačkom BDP-u oko 11%. Udruženje nemačkih sudija, takođe, smatra da ukidanje gotovinskog plaćanja nije rešenje, jer bi se lančane transakcije preko računa s lažnim identitetima u potpunosti prebacile na elektronske načine plaćanja.
U privlačenju ilegalnih investitora, britanska prestonica London, međutim, ozbiljno preti da konkurenciju ostavi daleko iza sebe, s obzirom na podatak da samo u sektoru nekretnina, oko 170 milijardi evra od prodaje nepokretnosti čiji su vlasnici nepoznati, potiče iz „prljavih fondova“ u Škotskoj i Engleskoj. Doduše, ovaj podatak nije dostavilo javnosti britansko ministarstvo finansija, već tamošnji ogranak organizacije Transparency International. Međunarodna asocijacija za borbu protiv korupcije tvrdi, pozivajući se na podatke katastra i antikorupcionog ogranka Skotland Jarda, da je britanska prestonica postala utočište za ukraden novac širom sveta. U izveštaju se pominju 36.342 nekretnina koje su u vlasništvu firmi registrovanih u nekom od poreskih rajeva, te da je gotovo svaka deseta nekretnina u kvartu Vestminster registrovana na firmu sa sedištem u nekoj od of-šor destinacija, najčešće na Britanskim Devičanskim Ostrvima, Ostrvu Man i na Gerzniju.
Zvezde u usponu
Prema procenama UN, godišnje se opere oko 3% globalnog BDP-a, a jedna od novijih studija o pranju novca u EU, u čijoj izradi su učestvovali finski, holandski, britanski, irski, francuski, italijanski i španski stručnjaci za ovu oblast, navodi da se u zemljama članicama godišnje opere više milijardi evra. Uz neprikosnovenu italijansku mafiju, zvezde u usponu su ruski, gruzijski i kineski bosovi, koji ne samo da osvajaju zemlje s najmanje izraženom korupcijom, poput Danske i Švedske, već zaposedaju i „matično tržište“ Kamore i Koza nostre – Italiju. Kako se navodi u izveštaju, „dok se italijanska ’hobotnica’ širi Evropom, ruske, kineske i gruzijske kriminalne organizacije osvajaju Italiju“, a njihov kapital je sve prisutniji u tamošnjoj modnoj industriji, bankarskim uslugama, nekretninama i restoranima, pri čemu se ruski kriminlaci „specijalizuju“ u sektoru poljoprivrede i logistike za maloprodajne lance.
U studiji se iznosi podatak da na tržištu EU, mafija samo od falsifikovane robe godišnje zaradi 19 milijardi evra, koje investira u legalne poslove – od britanske modne industrije, do finskih noćnih klubova. Evropljani se upozoravaju kako moraju biti svesni sve izraženijeg trenda da iza ekskluzivnog butika s razvikanim markama, luksuznog restorana, picerije ili omiljenog supermarketa može stajati kapital „namaknut“ na heroinu, prostituciji, prodaji oružja…Naime, osim već pomenutih 19 milijardi evra od lažnih modnih marki odeće, satova ili tehničke robe, u Evropi se godišnje opere šest milijardi evra od heroina, pet milijardi od kokaina i četiri milijarde od prostitucije.
Ovi podaci temelje se, međutim, samo na oduzetoj imovini, dok jedna od sličnih studija objavljena pre par godina, procenjuje da od ukupnih ilegalnih aktivnosti svega tri najjače italijanske kriminalane organizacije godišnje operu više od 100 milijardi evra, što je otprilike budžet Estonije, Litvanije, Letonije i Kipra zajedno. U njoj se dodaje da je uspon pranja novca u Evropi krenuo nakon eskalacije ekonomske krize, kada se, zarad spašavanja, nije mnogo propitivalo za poreklo kapitala.
Mafijaški polet za održivi razvoj
Pri tom, Majkl Korelone i njegova ekipa iz filma „Kum“, deluju kao amateri u poređenju sa današnjim „kumovima“ na evropskom tržištu. Mada ruski, gruzijski i kineski „kontraverzni biznismeni“, najčešće, ne govore ni reč stranog jezika, to im ne smeta da angažuju vrhunske knjigovođe za „konsalting“ prilikom ulaganja novca. U javnosti se ne ističu na bilo koji način, ne razmahuju se bogatstvom i uticajem, a ubistva u svrhu posla su podjednako diskretna i anonimna kao i tragovi ilegalno zarađenog novca. Ipak, još im nedostaje dovoljno znanja za značajnija ulaganja u visokospecijalizovane poslove, pa se, uglavnom, drže tradicije i najradije ulažu u trgovinu i restorane (nije mudrost otvoriti piceriju, a može biti zgodno mesto za dilovanje droge).
U vizionarstvu prednjači italijanska konkurencija, pa Ndrangeta i Koza nostra ulažu u obnovljive izvore energije, a u Finskoj i u usluge vezane za napredne IT tehnologije. Tako je Europol otkrio da se mafijaški novac ulaže čak i u podizanje farmi vetrenjača, kako bi se ostvario legalan profit od velikodušnih evropskih subvencija, što dalje omogućava ubizgavanje ilegalnog novca u legitimne privredne aktivnosti. Ako se ima u vidu da je italijanska vlada proizvođačima solarne energije i energije vetra u poslednjih šest godina dala preko 58 milijardi evra subvencija, udvostručujući im, a nekad čak i utrostručujući prihode, ne čudi mafijaški polet da se uključe u poslove „održivog razvoja“. Stoga je italijanska policija posebu pažnju usmerila na kompanije u toj oblasti, sprovodeći racije i oduzimajući mafijašima desetine firmi koje se bave alternativnom energijom ukupne vrednosti oko 1,3 milijarde evra.
Jedinstveno evropsko tržište, bande su podelile na interesne sfere. U Velikoj Britaniji, ruski, gruzijski i kineski bosovi najradije ulažu u bankarstvo, restorane, nekretnine, maloprodaju, sport i klađenje. Kalabrijska Ndrangeta na Ostrvu preferira ulaganje u nekretnine, Koza nostra u kasina i klađenje, a Kamora u pravom stilu Vorena Bafeta, jednog od najuticajnijih poslovnih ljudi Amerike, investira u lance mešovite robe i građevinarstvo. Ruski mafijaši u Finskoj najradije ulažu u automehaničarske radnje, „bodigard“ i firme za hemijsko čišćenje, kineski u Francuskoj preferiraju nekretnine i trgovine na malo i veliko, a Rusi i Gruzijci okrenuti su hotelskoj industriji. U Nemačkoj, Kamora se specijalizovala za trgovine odećom, Koza nostra za građevinarski sektor, a Ndrangeta za hotele, trgovine mešovitom robom i restorane.
Vruće mape
I šta može učiniti EU u odbrani od prljavog novca? Evropski parlament već je izglasao set predloga koji uključuju jedinstvenu zaštitu informatora i svedoka u svim svojim članicama, kaznene odredbe za učestvovanje u ilegalnim transakcijama, ukidanje bankarske tajne i zabranu sklapanja ugovora vezanih za javne nabavke na najmanje pet godina svakome ko je osuđen za teško krivično delo (trgovina ljudima, korišćenje dečjeg rada, pranje novca). Evropska unija je postigla dogovor i o novim pravilima za iskorenjivanje poreske evazije, sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma preko fiktivnih kompanija.
Direktiva, četvrta zaredom, prvi put predviđa obavezno uspostavljanje centralnih nacionalnih registara o stvarnim vlasnicima firmi, trustova i drugih pravnih lica, s njihovim imenima, datumom rođenja, nacionalnošću i državljanstvom. Banke, računovođe, advokati, trgovci nekretninama i kockarnice moraće, takođe, da pripaze na transakcije svojih klijenata. Slobodan pristup registrima imaće merodavne nacionalne vlasti iz cele Unije, a delimičan je predviđen za banke, kako bi mogle da provere ko su im zapravo klijenti, i za bilo koju drugu zainteresovanu stranu, uključujući novinare, ali samo ako dokažu „legitiman interes“.
Nove mere trebalo bi da stupe na snagu 2017. godine, ali mnogi analitičari upozoravaju da je ta borba vrlo neizevsna sve dok legalna ekonomija ima koristi od ilegalnih investitora. Stučnjaci, zato, predlažu, stvaranje „vruće mape“ mafijaškog novca, koja bi policijskim snagama olakšala da se usmere na ključna žarišta, kao što je, na primer, Holandija. Ni tamo glavni investitori ne govore jezik zemlje u kojoj posluju, zbog čega ih je lako uočiti, ali sve do nedavno, policija ih nije uznemiravala. Zahvaljujući liberalnom zakonu o drogi, prometnim morskim lukama i amsterdamskom aerodromu, i ova zemlja je postala jedna od evropskih meka za „presvlačenje“ prljavog novca u „tašnu i mašnu“.
Najava Evropske centalne banke (ECB) da će u borbi protiv ilegalnih investitora do kraja 2018. obustaviti štampanje novčanica u vrednosti od 500 evra, vraća nas na početak priče, no sudeći po reakcijima stručnjaka na ovu meru, krug se tu zatvara samo za čitaoce ovog teksta, ali ne i za kriminalce. ECB svoju odluku obrazlaže istraživanjima koja ukazuju da novčanicu od 500 evra, koja se, inače, retko upotrebljava u svakodnevnom životu i finansijskim transakcijama, najviše koriste oni koji peru novac, krijumčari droge, utajivači poreza i razne terorističke grupe. U Velikoj Britaniji, policija je utvrdila da je 90% tih novčanica bilo u upticaju u kriminalne svrhe, pa su Britanci ukinuli njeno korišćenje još pre dve godine.
Na tržištu se trenutno nalazi 1,1 triliona evra u novčanicama ili kovanicama raznih vrednosti, a ECB je objavila da je 2003. u opticaju bilo 40 milijardi evra u novčanicama od 500 evra, dok ih danas ima više od 300 milijardi. Inače, cela operacija zamene tih novčanica koštaće oko pola milijarde evra. Krajnji cilj je da se pomenute novčanice potpuno povuku iz upotrebe i da se stimuliše bezgotovinsko plaćanje. Time bi se, po procni ECB, istovremeno omogućilo bolje kontrolisanje tokova novca, ali i potrošnja svakog građanina, odnosno bilo bi lakše utvrditi koliko koji pojedinac troši, i što je još važnije – ima li za ta sredstva pokriće.
Finansijski stručnjaci, međutim, opet gunđaju da će pola milijardi evra biti bačeno na uzaludnu operaciju, jer kako se navodi u jednom komentaru povodom ovog predloga: „Na kraju krajeva, ni kriminalci nisu blesavi“.
Vladimir Adonov
Finansije top 2015/16