„Činjenica da su učenici verovatno prvi put u životu svojim rukama zaradili novac je za njih veoma značajna, a i nas ponekad ume da dirne, kao što je to bio slučaj kada su dobili stipendiju i delom novca častili zaposlene sokovima“, opisuje nastavnik praktične nastave iz Politehničke škole Kragujevac iskustva u primeni kooperativnog obrazovanja. Ova obrazovna ustanova intenzivno sarađuje sa kragujevačkim preduzećima u kojima njeni đaci stiču praktična znanja za buduću, veoma deficitarnu profesiju bravara-zavarivača.
Trenutno je 10 srednjih stručnih škola u Srbiji uključeno u model kooperativnog obrazovanja, s ciljem da se u saradnji sa partnerskim preduzećima iškoluju deficitarni profili na tržištu rada. Ovaj model realizuje se kroz projekat „Reforma srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji“, koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ u partnerstvu sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Škole koje obrazuju učenike u tri trogodišnja profila u tom projektu (bravar-zavarivač, električar i industrijski mehaničar) pronašle su odgovorna preduzeća u kojima učenici pohađaju praksu pod vođstvom edukovanih mentora, a mnoga od njih obezbedila su i simbolične novčane nadoknade za praktikante.
Tako Politehnička škola Kragujevac sarađuje sa čak sedam preduzeća, u kojima praktičnu nastavu pohađa 28 budućih bravara-zavarivača, a prema rečima direktora Siniše Kojića, 25 đaka je kao prvu želju na listi zanimanja upisalo upravo ovu profesiju. Učenici su redovni na praktičnoj nastavi u partnerskim firmama i nadaju se da će pravo iz školskih klupa uskočiti u radni kombinezon i masku za zavarivanje.
Mladima je potreban cilj
Šestoro njih pohađa praktičnu nastavu u kragujevačkom preduzeću Zastava Inpro. Ova kompanija je deo privrednog društva Zastava Automobili i proizvodi prikolice, ručne alate, kontejnere i metalnu galanteriju. Zastava Inpro najviše prodaje prikolice, i to 90% na stranim tržištima, a direktor Branko Veljović se nada da će, i pored neizvesnosti oko sudbine „roditeljske“ firme, nastaviti proizvodnju, te da će im biti potrebno još zaposlenih. Preduzeće je veoma specifično po tome što od 350 zaposlenih, njih 230 ima umanjenu radnu sposobnost, odnosno neku vrstu invaliditeta. O njihovom lakšem uključivanju u radnu sredinu stara se Đorđe Obradović, psiholog u ovoj kompaniji, koji prati i prilagođavanje praktikanata.
Prema njegovim rečima, učenici dobro sarađuju sa zaposlenima, veoma su odgovorni i motivisani za sticanje znanja, pa su već savladali i deo gradiva iz završne godine. „Kada smo ušli u ovaj projekat, pripremili smo se za različita ’iznenađenja’, karakteristična za adolescentsko doba, ali do sada nismo imali bilo kakvih problema sa učenicima, naprotiv. To pokazuje da se mladi ljudi, kada imaju svrhu, ponašaju kao korisni članovi društva“, zaključuje Obradović. Stoga su u kompaniji raspoloženi da sledeće godine prime novu generaciju praktikanata i već obučavaju još jednog zaposlenog za budućeg mentora.
Sedamnaestogodišnji Stevan Belić, jedan od praktikanata u ovoj firmi, školuje se za bravara-zavarivača jer očekuje da će sa tom profesijom lakše naći posao. „Voleo bih da se zaposlim ovde, ali videćemo kakva će biti ponuda na tržištu“, kaže Belić, koji kao najveću prednost prakse ističe mogućnost da stekne vrlo primenjiva znanja. Njegov vršnjak Petar Stojanović priča da u Zastavi Inpro majstori maksimalno rade sa praktikantima, i da su, zato, učenici u velikoj meri osposobljeni za budući posao. „Mislim da bih već sada mogao da radim samostalno, što ne bi bio slučaj da sam samo teoretski učio ovaj zanat. Plan mi je ili da ostanem u ovoj firmi, ili da odem u inostranstvo, pošto su zavarivači traženi širom sveta“, najavljuje Stojanović i dodaje da ga najviše motiviše činjenica da će steći korisno i upotrebljivo znanje.
„Brzo sam shvatio da je praksa najbitnija za naše zanimanje. U prvoj godini srednje škole praktičnu nastavu smo obavljali u školskim radionicama, ali ovo što smo naučili u preduzeću je nemerljivo – počev od komunikacije sa kolegama i rada u timu, pa do nepredviđenih situacija sa kojima se susrećemo u proizvodnji. Osim toga, u školi nemamo toliko različitih mašina i mogućnosti da proširimo svoje znanje, dok sam ovde naučio i mnoge druge stvari osim zavarivanja, tako da mogu biti koristan i na drugim pozicijama“, zaključuje sagovornik B&F-a.
Lekcije u kolektivu
Kompanija Unior Components posluje u sastavu slovenačke Unior Grupe i proizvodi specijalizovane alate za automobilsku, avio, vojnu i industriju poljoprivredne mehanizacije. Preduzeće izvozi preko 82% svog proizvodnog asortimana i stalno je u potrazi za kvalitetnim kadrovima. Zato su na praktičnu nastavu primili četiri učenika kragujevačke Politehničke škole, kojima su, po rečima Jelene Veličković, izvršne direktorke ove kompanije, veoma zadovoljni. Za dvoje najboljih praktikanata kompanija je već izdvojila stipendije, ali i ugovor o radu.
Dragan Živković, direktor programa zavarenih konstrukcija u ovom preduzeću, ističe da su učenici pre prakse stekli kvalitetno teorijsko znanje i da su veoma motivisani za posao, pa neki od njih rade i tokom školskog raspusta, za šta dobijaju naknadu. Većina praktikanata nada se i zaposlenju u kompaniji, budući da je prosečna plata veoma solidna za lokalne uslove. „Učenici rade kvalitetno, a vremenom će steći i neophodno iskustvo da budu što produktivniji“, objašnjava Živković.
Šesnaestogodišnji Nemanja Arsenijević je pre pohađanja prakse u Unioru mislio da je zavarivački posao teži, a za ovu struku se opredelio zbog strica zavarivača uz kojeg je stekao prva iskustva. „Ovde sam, ipak, naučio najviše, ali potrebno mi je još malo prakse kako bih mogao potpuno samostalno da radim i verujem da ću to znanje steći tokom treće, završne godine“, procenjuje Arsenijević. Sedamnaestogodišnji Jovan Savić već sada bi, kaže, mogao sam da radi i cilj mu je da sustigne iskusnije kolege, dok njegov vršnjak Milan Đaković ističe da su svi u kompaniji veoma posvećeni praktikantima. „Uče nas svemu što nas interesuje i brinu o našoj bezbednosti. Ovde sam naučio sve o stručnom delu posla, ali i kako se komunicira sa kolegama i koliko su dobri međusobni odnosi važni za uspeh“, objašnjava Đaković i dodaje da ga posebno motivišu pohvale starijih kolega.
Stipendije doprinose samopouzdanju
Sunce Marinković je porodična kragujevačka kompanija poznata po proizvodnji prozora. Ona izvozi 30% svojih proizvoda i to u zemlje poput Norveške, Francuske, Nemačke, a u obrazovanje zaposlenih se upustila još 2008. zbog deficita adekvatnih kadrova. Sada sarađuje i sa Politehničkom školom, čija tri učenika ovde obavljaju praksu, sa velikom verovatnoćom da se tu i zaposle. Miodrag Varjačić, nastavnik praktične nastave u Politehničkoj školi zadovoljan je kooperativnim obrazovanjem i odnosom kompanije Sunce Marinković prema učenicima, koji su stekli dovoljno znanja da za vreme zimskih praznika budu zamena za iskusnije kolege koje su na odmoru.
Deca su motivisana da steknu praktična znanja i veštine, kaže Varjačić, a dodatno ih na to podstiču stipendije koje dobijaju od kompanije. „Činjenica da su verovatno prvi put u životu svojim rukama zaradili novac je za njih veoma značajna, a i nas ponekad ume da dirne, kao što je to bio slučaj kada su dobili stipendiju i delom novca častili zaposlene sokovima“, priseća se sagovornik B&F-a.
Sedamnestogodišnji Saša Romanović, praktikant u Suncu Marinković, tvrdi da ovaj posao nije mnogo težak, „samo treba malo vremena da se uklopiš i da shvatiš kako funkcioniše proizvodnja. Starije kolege nam prenose znanje ali se trude i da nas opuste, pa se dosta šalimo. Nakon završetka škole želim da radim u ovoj firmi, jer sam se dobro uklopio u njen kolektiv“.
maj 2016, broj 127.