Republika Srbija je druga po stopi rasta broja novih radnih mesta stvorenih iz SDI, pokazuje novo istraživanje konsultantske kuće EY. Velika Britanija, Nemačka i Francuska su i dalje najatraktivnije destinacije za SDI, a samo 20% velikih korporacija u ovom trenutku planira investicije u Evropi.
Prema rezultatima istraživanja o atraktivnosti evropskog tržišta („European Attractiveness Survey 2016“) koje je sprovela revizorsko – konsultantska kompanija EY, direktne strane investicije (SDI) upućene ka Evropi dostigle su novi rekord od 5.083 SDI projekta u 2015., što predstavlja 14 odsto veći broj projekata nego prošle godine. Ovaj rast SDI u Evropi doveo je do otvaranja 217.666 novih radnih mesta (17 odsto više nego lani).
Iako je 77 odsto direktnih stranih investicija upućeno ka zemljama Zapadne Evrope, ovaj region beleži rast od svega 9 odsto, dok Centralna i Istočna Evropa imaju rast od 34 odsto u pogledu broja SDI. U Centralnoj i Istočnoj Evropi se otvorilo 50 odsto novih radnih mesta zahvaljujući SDI projektima, gde je 69 odsto SDI projekata iz oblasti proizvodnje.
„Rezultati ovogodišnjeg istraživanja o atraktivnosti Evrope kao destinacije za direktne strane investicije pokazali su da je Srbija u 2015. godini uz imala rast od 108 odsto u broju stvorenih radnih mesta sa 5.104 u 2014. godini na 10.631. Ovakvi rezultati postavili su Republiku Srbiju na drugo mesto na listi top 10 zemalja po kriterijumu stvaranja novih radnih mesta od aktivnosti stranih direktnih investicija“, objašnjava Stiven Fiš (Stephen Fish) rukovodeći partner kompanije EY u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.
Uprkos pozitivnim rezultatima direktnih stranih investicija za 2015. godinu, geopolitička i makroekonomska situacija dovode u pitanje ulaganja investitora. Globalno istraživanje o atraktivnosti evropskog tržišta u kojem je učestvovalo 1.469 rukovodilaca, pokazalo je da samo 22 odsto njih planira da i dalje razvija poslove u Evropi u bliskoj budućnosti, što predstavlja pad u odnosu na 2014. godinu, kada je 32 odsto ispitanih rukovodilaca bilo raspoloženo za proširenje poslovanja u Evropi.
“Uprkos mnogim geopolitičkim rizicima i nestabilnosti poslovnog okruženja, investitori i dalje vide Evropu kao relativno bezbedan ambijent za investiranje. Prednost Evrope leži u digitalnoj i logističkoj infrastrukturi, obučenoj radnoj snazi i stabilnim i dobro utvrđenim pravnim i regulativnim okvirima. Međutim, glavne prepreke i dalje predstavljaju neprilagodljiva tržišta rada, skupa radna snaga i složen sistem oporezivanja”, ističe Mark Lermit (Marc Lhermitte), vodeći ekspert za savetovanje pri izboru međunarodnih lokacija kompanije EY.
Ko investira u Evropi?
Na polju SDI aktivnosti i ove godine nastavljaju da dominiraju intra-evropski projekti, sa 2.751 investicijom, koje čine čak 54 odsto svih projekata i 108.543 otvorenih radnih mesta. Zemlja koje najviše upućuje investicije ka Evropi je SAD – 1.193 sa SDI projekta kojim je stvoreno 58.437 radnih mesta. Samo u oblasti finansija i poslovanja, investitori iz SAD su stvorili 558 projekata i 22.425 radnih mesta.
Azija se sve više uključuje u investiranje u Evropi, sa 735 SDI projekata (13 odsto više 2015. godine) i 37.215 otvorenih radnih mesta u 2015. godini. Kina je najveći azijski investitor, sa 238 projekata (sa porastom od 2 odsto) i sa 8.917 otvorenih radnih mesta. Investicije Indije su takođe vredne pažnje, sa 126 projekata u Evropi, što je za 37 odsto više nego prošle godine. Indija se nalazi među tri najveća ne-evropska investitora u oblasti poslovanja i finansija, sa 55 projekata, odnosno povećanjem od 22 odsto.
Sektorske aktivnosti
Interesovanje za proizvodnju u Evropi ne jenjava, s obzirom na to da je 49 odsto projekata iz oblasti proizvodnje, kao i 62 odsto otvorenih radnih mesta baš u okviru ove industrijske grane. Najveći uticaj na rast SDI aktivnosti u proizvodnoj industriji imale su Poljska (117 projekata, rast od 34 odsto), Turska (105 projekata, rast od 52 odsto), Mađarska (69 projekata, rast od 103 odsto), Srbija (51 projekat, rast od 76 odsto) i Rumunija (51 projekat, rast od 21 odsto).
Automobilska industrija je zabeležila rast proizvodnje u Mađarskoj i Poljskoj, dok je u Turskoj, Srbiji i Rumuniji dominantna mašinska industrija i proizvodnja opreme.