/ B&F Plus / Konkurentnost srpske privrede u globalnoj trci: Ključ za privredni rast
BiF Analize Čitajte B&F online

Konkurentnost srpske privrede u globalnoj trci: Ključ za privredni rast

This post has already been read 1272 times!

Srpski izvoz je u periodu od 2009. do 2014. godine porastao sa 26% na 44% BDP-a, a najveći deo rasta ostvaren je zahvaljujući rastu konkurentnosti, odnosno „preotimanju“ tržišnog učešća od inostranih rivala. U tom periodu svetska trgovina je porasla za 35%, a Srbija je svoj izvoz uvećala za 76%, što znači da nije samo „zajahala“ rast svetske tražnje, već je rasla značajno brže od svetskog proseka zahvaljujući jačanju konkurentnosti. Ohrabrujuće je da je do rasta došlo i u nekim kompleksnim sektorima, od kojih se to nije očekivalo i koji nisu bili pod lupom javnosti. Kako bi privreda Srbije, međutim, dostigla učešće izvoza u BDP-u koje imaju uporedive evropske zemlje, neophodno je od „ad-hoc“ rešenja okrenuti se kreiranju sistematičnih i konzistentnih sektorskih politika „krojenih po meri“.

Pred Srbijom je zadatak da otključa raspoložive potencijale i pokrene privredni rast. Postavlja se pitanje: šta je ključ? Ključ je uvećanje konkurentnosti. Konkurentnost je sinergija resursa koja preduzeću omogućava da raste, uz konstantno nuđenje novih rešenja i zadovoljavanja, kako apetita firme, tako i potreba tržišta. Ukoliko poslovanje zamislimo kao trku, druge firme kao rivale, poslovno okruženje kao stazu, barijere kao prepone, a poslovni uspeh kao prolazno vreme, konkurentnost bi predstavljala kombinaciju svih karakteristika koje čine jednog šampiona: predispozicija, talenta, kondicije, snage, agilnosti, taktike, opreme… Isključivo od konkurentnosti zavisi da li je prolazno vreme zadovoljavajuće – konkurentnost je ključni faktor napredovanja, prelaska u viši rang, trčanja za šampionima, zatim sa šampionima, a na posletku i izrastanja u šampiona.

Srbija je krenula dobrim putem – podstaknut je rast izvoza, koji je zasnovan na uvećanju konkurentnosti. Ironično, za delimičnu promenu razvojne paradigme „zaslužna“ je ekonomska kriza, koja je Srbiju pogodila 2009. godine. Kriza je zaustavila dotok kapitala, ostavljajući u tom momentu srpsku privredu okrenutu nacionalnom tržištu i zavisnu od domaće potrošnje, koja je erodirala. Došlo je do suočavanja sa novom realnošću – firme su bile prinuđene da se od anemičnog domaćeg okrenu ka zahtevnim stranim tržištima. Duga industrijska tradicija, strane investicije, dobra geografska pozicija, ali i niska početna osnova, omogućili su dinamičan rast srpskog izvoza, koji je u periodu od 2009. do 2014. godine porastao sa 26% na 44% BDP-a. Značajan je i podatak da je najveći deo rasta ostvaren zahvaljujući rastu konkurentnosti, odnosno „preotimanju“ tržišnog učešća od inostranih rivala.

Kako je srpski izvoz prestigao svetski prosek

Izvoz je u pomenutom postkriznom periodu porastao za 4.7 milijardi EUR , od čega se na rast konkurentnosti odnosilo čak 68% rasta izvoza, odnosno 3.2 milijarde EUR. Kako smo izračunali rast konkurentnosti? Konkurentnost se računa kao „dodatni napor“, odnosno ono što je urađeno preko očekivanja – u ovom slučaju globalnih tokova tražnje. Primera radi, u posmatranom periodu svetska trgovina je porasla za 35%. U kontekstu trke, to je bila brzina prosečnog trkača. Kako bi Srbija popravila svoju poziciju u trci, morala je da bude brža od proseka, jer je samo tako moguće obilaziti rivale, napredovati. Srbija je u tome uspela, jer je svoj izvoz uvećala za 76%, što znači da nije samo „zajahala“ rast svetske tražnje, već je uložila „dodatni napor“ i rasla značajno brže. Upravo taj deo rasta, koji je iznad svetskog proseka, ostvaren je zahvaljujući jačanju konkurentnosti – tražnja za našim proizvodima je rasla brže od očekivanja, zahvaljujući sinergiji faktora koji su te proizvode činili poželjnijim.

Rast konkurentnosti je bio sistematičan – manifestovao se na većini izvoznih tržišta i kroz većinu izvoznih proizvoda. Od 106 tržišta na koja je Srbija izvozila, na čak 75 je uvećana konkurentnost, odnosno, rast našeg izvoza je bio brži od rasta uvozne tražnje na tim tržištima. Najveći rast konkurentnosti je ostvaren na tržištima koja su i najzastupljenija u našem izvozu. Naša konkurentnost je u Italiji porasla za 861 milion EUR, a u Nemačkoj za 420 miliona EUR. Treba napomenuti da je značajan rast konkurentnosti ostvaren i na tržištima Rusije (310 mil EUR), SAD (184), Češke (149), Francuske (111) i Turske (101).

Neočekivani izvoznici

Posmatrajući iz drugog ugla, od 994 proizvoda, konkurentnost je unapređena kod čak 627. Očekivano, najveći rast konkurentnosti je ostvaren u automobilskoj industriji – motornim vozilima (1,37 mlrd EUR), proizvodnji električne opreme za motorna vozila (199 mil EUR), i proizvodnji guma za motorna vozila (54 mil EUR). Ipak, ohrabrujuće je da je do rasta došlo i u nekim kompleksnim sektorima, od kojih se to nije očekivalo i koji nisu bili pod lupom javnosti. Primeri su aparati za domaćinstvo (68 mil EUR), proizvodnja elektromotora i generatora (59 mil EUR), centrifugalnih pumpi (52 mil EUR), medicinski instrumenti (47 mil EUR)… Ukoliko ukrstimo dva ugla posmatranja – tržišni i proizvodni, tako da jedna jedinica posmatranja bude izvoz konkretnog proizvoda na konkretno tržište, dolazimo do 23.695 jedinica posmatranja. Od tog broja, Srbija je iskazala rast konkurentnosti u izvozu 14.506 konkretnih proizvoda na konkretna tržišta, odnosno učešće konkurentnih jedinica posmatranja je čak 61%.

Kako bismo taj trend ilustrovali primerom, posmatrajmo izvoz frižidera iz Srbije u Nemačku. Na početku perioda, tik nakon udara krize, izvoz je iznosio 9.4 miliona EUR. Pet godina kasnije, izvoz je dostigao 32.4 mil EUR, rastući godišnje za 36%. S druge strane, trgovina frižiderima na svetskom nivou je u istom periodu porasla sa 602 na 754 miliona EUR, odnosno, rast je na godišnjem nivou iznosio svega 5.7% godišnje. Da je Srbija samo pratila svetske tokove tražnje, izvoz ne bi dostigao 32.4, već svega 11.8 miliona EUR. Kada se u računicu doda i rast uvozne tražnje za frižiderima na nemačkom tržištu, dođe se do saznanja da je za rast izvoza frižidera od 23 miliona EUR najzaslužniji rast konkurentnosti, i to u iznosu od 20.5 miliona EUR, rast svetske trgovine je doprineo rastu sa 3 miliona EUR, dok je pad tražnje na nemačkom tržištu uticao na smanjenje našeg izvoza za 0.5 miliona EUR. U prevodu, i pored smanjenja tražnje za uvozom frižidera u Nemačkoj, Srbija je uspela da „osvoji“ preko 20 miliona EUR tržišta i tako uveća svoje, a smanji tržišno učešće svojih rivala.

Na grafiku ispod, prikazana je struktura srpskog rasta izvoza, prema destinaciji – veličina kvadrata zavisi od obima izvoza, dok je boja određena konkurentnošću (što zelenije, to konkurentnije).

 

Grafik: Struktura izvoza, prema destinacijama i stepenu konkurentnosti

ceves tabela

 

Iz ptičije u žablju perspektivu

Kako bi konkurentnost bila dugoročno održiva i u adekvatnoj meri doprinela privrednom rastu, neophodno je podstaći investicije trenutnih izvoznih lidera, ali i omasoviti internacionalizaciju MSP sektora. Da bismo taj zaključak razumeli, potrebno je spustiti se sa „ptičje“ u „žablju“ perspektivu i shvatiti ko uopšte kreira konkurentnost. Firme su te koje se takmiče, koje stvaraju vrednost, koje inoviraju, koje trguju – ne države, ne sektori. Kada pogledamo strukturu srpskog izvoza od 2009. godine, shvatamo da su za dostignuti obim izvoza dominantno zaslužne dve grupe firmi – primarno one koje su u stranom vlasništvu, ali jednim delom i one koje su deo javnog sektora. Četvrtinu srpskog izvoza su determinisali Fijat, NIS, Tigar Tyres, Železara, Simens, Tetra Pak, Hemofarm, Petrohemija, Yura i Gorenje.

Iako na godišnjem nivou svoje proizvode izvozi preko 15.000 preduzeća, 50 najvećih izvoznika je odredilo skoro polovinu srpskog izvoza. Stoga, na putu daljeg uvećanja konkurentnosti stoje dve grupe barijera. Pre svega, mnoge strane kompanije koje su bile lokomotiva rasta, dostigle su pun kapacitet proizvodnje. Kako bi nastavile sa dinamičnim rastom, neophodna su nova ulaganja zarad proširenja kapaciteta i razvijanja novih modela. Takođe, neophodna je snažnija internacionalizacija MSP sektora – domaća preduzeća teško izlaze na strana tržišta (svega 23,2% preduzeća u razmenjivim sektorima izvozi), prodaju male količine (čak 10.000 preduzeća izvozi manje od 50.000 EUR), a onda veoma teško opstaju na stranim tržištima (svako četvrto preduzeće preživi više od tri godine). Bez novih ulaganja i jačanja privatnog sektora, rast će biti usporen, što se već dešava, i na posletku zaustavljen. Kako bi privreda Srbije napravila iskorak, i dostigla učešće izvoza u BDP-u koje imaju uporedive evropske zemlje (preko 70%), neophodno je od „ad-hoc“ rešenja okrenuti se kreiranju sistematičnih sektorskih politika „krojenih po meri“, koje zajedno čine jednu celinu, s ciljem podizanja konkurentnosti i osvajanja stranih tržišta.

Prepoznavanje potencijalnih šamipona

Država kroz aktivnosti planiranja, analize, prioritizacije, selekcije, implementacije, harmonizacije, monitoringa i evaluacije mora da preuzme proaktivnu ulogu u podsticanju rasta konkurentnosti. Navedene aktivnosti koštaju, zahtevaju i vreme, i novac, i ekspertizu, a sve tri kategorije resursa su retke, stoga ih je neophodno adekvatno alocirati. Zato, anegdotski pristup identifikovanju problema, zasnovan na konvencionalnoj mudrosti o prednostima i šansama srpske privrede, kao i „one size fits all“ politike usmerene ka njihovom rešavanju, nisu adekvatne. Privredni razvoj je potrebno graditi na konkurentnim firmama, a identifikovanje i upoznavanje „potencijalnih šampiona“ treba da bude polazna tačka u definisanju razvojne strategije. Identifikovanim „potencijalnim šampionima“ treba ojačati kapacitet i uvećati šanse pri izlasku na strano tržište kroz politike “krojene po meri”, koje će konzistentno podržati svi donosioci odluka i kreatori politika u lancu odlučivanja.

Centar za visoke ekonomske studije (CEVES), u saradnji sa Privrednom komorom Srbije (PKS), sproveo je istraživanje koje ima za cilj da donosiocima odluka „osvetli put“ pri kreiranju razvojne strategije. Kroz istraživanje, identifikovani su sektori koji poseduju visok razvojni potencijal – sastavljeni su od konkurentnih firmi, i treba da predstavljaju pokretačku snagu razvoja srpske privrede. Na bazi rezultata istraživanja, CEVES i PKS će sprovesti i dubinske analize najkonkurentnijih sektora, fokusirajući se na ključne faktore uspešnosti i preporuke za otklanjanje barijera koje koče dalji rast.
Analize koje slede, detaljnije predstavljaju dve industrijske grane koje imaju različite predispozicije, ali obe poseduju visok razvojni potencijal: jedna je drvna industriju, sa fokusom na proizvodnju nameštaja od drveta više dodate vrednosti, a druga je mašinska industrija, sa fokusom na mašine opšte i specijalne namene, i mašine za industrije hrane i pića.

 
maj 2016, broj 127.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close