Stopa rasta srpskog BDP-a za prvi kvartal 2016. godine bila je iznad svih očekivanja, dostigavši 3,5% na međugodišnjem nivou, uz podršku kako domaće tako i eksterne tražnje. Pozitivna kretanja u realnom sektoru dovela su do boljih rezultata na tržištu rada, gde je stopa zaposlenosti za prvi kvartal 2016. godine porasla za 1,4% i dostigla 42,6%, pokazuje najnovija makroekonomska analiza Erste Grupe.
U eksternom sektoru zabeležen je nastavak pozitivnih trendova, jer se dodatno smanjio deficit bilansa tekućih transakcija, podržan snažnim rezultatima u sektoru izvoza robe i usluga, dok su računi prihoda igrali neutralniju ulogu. Inflacija je pokazala jače dezinflatorne pritiske, na koje su uticale niske i opadajuće cene hrane i nafte. Ipak, i pored niske inflacije, NBS je zadržavala rezervisan stav od februara, uglavnom zbog neizvesnosti na svetskim tržištima. Fiskalni rezultati pokazuju da je u periodu januar–april rast rashoda (uglavnom materijalnih troškova, subvencija i kamata) neznatno nadmašio rast prihoda, što je dovelo do međugodišnjeg povećanja iznosa deficita.
U predstojećem periodu 2016. godine očekujemo da eksterna tražnja zadrži pozitivan uticaj, dok bi na strani domaće tražnje trebalo da vidimo dodatno jačanje investicija. Predviđa se da privatna potrošnja ostane u pozitivnoj zoni, ali da igra neutralniju ulogu ukoliko vlada bude sprovodila program racionalizacije zaposlenosti u javnom sektoru, što bi moglo da se odrazi na tržište rada. U oblasti ekonomske politike vidimo prostor za dodatno popuštanje monetarne politike, s obzirom na izglede da će se zadržati niska inflacija i stabilan ekonomski ambijent, dok na fiskalnoj strani očekujemo da nominalni deficit ostane relativno nepromenjen, na oko 3,5–3,7% BDP-a. Najveći izazovi još leže u domenu strukturnih reformi (tržišta rada, penzija, restrukturiranja državnih preduzeća i racionalizacije državne uprave). Što se tiče stope za fiskalnu 2016. godinu, očekujemo da će iznositi oko 2.3-2.5% na međugodišnjem nivou.
Rast BDP-a u 1. kvartalu nadmašio je naša i tržišna očekivanja, jer je stopa iznosila solidnih 3,5% na međugodišnjem nivou. Detaljna struktura pokazuje da je na tu stopu uticao nastavak snažnih rezultata eksterne tražnje (rasta izvoza od 11,5% međugodišnje naspram rasta uvoza od 4,7% međugodišnje) i povećana domaća tražnja, uz rast investicija od 7,9% međugodišnje i, što je najvažnije, prvi pozitivan rezultat privatne potrošnje u poslednjih 10 kvartala (0,7% međugodišnje). Kratkoročni indikatori za april nagoveštavaju nastavak snažnih trendova na domaćem i eksternom frontu.
U predstojećem periodu 2016. godine očekujemo da se nastave pozitivna ekonomska kretanja i da stopa rasta bude oko 2,3-2,5% na međugodišnjem nivou. Kao glavne pozitivne faktore vidimo nastavak snažnih rezultata na strani investicija, zahvaljujući stabilnijem ekonomskom ambijentu, propisima koji olakšavaju poslovanje i programu rešavanja problematičnih kredita koji bi mogli da poboljšaju kreditni potencijal u bankarskom sektoru. Pored toga, bolja perspektiva rasta za većinu glavnih trgovinskih partnera trebalo bi da podrži neto izvoz, uprkos potencijalnim pritiscima u pravcu povećanja uvoza koji dolaze od postepene stabilizacije domaće tražnje. Privatna potrošnja bi trebalo da zadrži pozitivan uticaj, mada bi trebalo da igra i neutralniju ulogu. Što se tiče tržišta rada, uprkos poboljšanom ekonomskom sentimentu, tržište rada je i dalje slabo, a najavljeni program racionalizacije državne uprave (uglavnom penzionisanja) i restrukturiranja državnih preduzeća mogao bi da izvrši dodatne pritiske u pravcu smanjenja stopa zaposlenosti iz ARS.
Monetarna politika
Kad pogledamo kretanje inflacije na početku 2016. godine, mogli bismo da vidimo jačanje dezinflatornih pritisaka, uz nivo ukupne inflacije u periodu januar–april na nivou od 1,2% na međugodišnjem nivou (u odnosu na prosek od 1,5% međugodišnje u 2015. godini), što je ispod ciljnog intervala NBS od 4%+/-1,5 bp. Kad se pogleda detaljna struktura, glavni pritisci u pravcu smanjenja su došli od pada cena hrane i nafte, koje čine skoro 40% ukupnog indeksa potrošačkih cena. U narednom periodu bi inflacija mogla da se postepeno pomera ka sredini ciljnog koridora na početku 2017. godine, gde kao glavne potporne faktore vidimo efekat niske baze, slabljenje efekata niskih cena hrane i nafte i stabilizaciju privredne aktivnosti.
Što se tiče monetarne politike, posle snižavanja referentne stope na 4,25% u februaru, NBS je zadržala rezervisan stav. Uprkos očigledno dezinflatornom ambijentu, Monetarni odbor NBS je odlučio da zauzme oprezniji stav, s obzirom na povećanu deviznu volatilnost na početku godine, očekivanja da se formira nova vlada i razne neizvesnosti na svetskim tržištima (potencijalni izlazak Britanije iz EU, Federalne rezerve SAD, itd). U narednom periodu i dalje vidimo određeni prostor za dodatna smanjenja, jer bi očekivanja da će inflacija biti niska mogla da zadrže indeks potrošačkih cena na niskim nivoima. Pored toga, guvernerka Tabaković je jasno izjavila da će na ton monetarne politike u Srbiji snažno uticati potezi Federalnih rezervi SAD, nastavljajući time da utiče na dinamiku sniženja stope u narednom periodu. Pored toga, NBS bi trebalo da nastavi da pažljivo prati kretanja na međunarodnim tržištima jer, iako predstavlja jedan od ključnih oslonaca finansijske stabilnosti, dinar je osetljiv na nervozu na međunarodnim tržištima.
Još ima prostora za smanjenje prinosa na obveznice u lokalnoj valuti
Što se tiče međunarodnih obveznica, najveći uticaj na prinose na evroobveznice denominirane u USD na srpskom tržištu obično imaju sistemski faktori u regionu CIE i svetu, pri čemu jednu od glavnih uloga igraju očekivanja vezana za politiku Federalnih rezervi SAD. Ipak, u poslednje vreme smo mogli da vidimo pritiske u pravcu smanjenja prinosa (na nivou od oko 4,1%), verovatno uglavnom izazvane lokalnim faktorima, tj. rezultatima izbora i boljim ekonomskim rezultatima. U narednom periodu, na srednji rok, očekujemo da na prinos uglavnom utiču kretanja prinosa na referentne obveznice, i da se tako prinos na obveznice u USD s rokom dospeća u 2021. godini približi 4,5%.
U slučaju prinosa na obveznice u lokalnoj valuti, i dalje vidimo prostor za dodatno smanjenje, uz još uvek privlačnu kamatnu razliku, uz delovanje niske inflacije i očekivana relaksirana monetarna politika koja deluje u tom smeru. Što se tiče drugih osnovnih indikatora, pozitivniji ekonomski rezultati, politika koju podržava MMF, bolja fiskalna kretanja i kretanja deviznog kursa pod kontrolom NBS čine atraktivnom krivu prinosa na obveznice u lokalnoj valuti. Stoga predviđamo da će se prinos na referentne obveznice u RSD s rokom dospeća u 2022. godini postepeno pomerati prema 5,5% do kraja godine.
NBS zadržava kurs EUR/RSD u stabilnom koridoru
Na početku godine smo videli deprecijacijske pritiske na deviznom tržištu, koji se uglavnom pripisuju sezonski većem uvozu energije, isplatama dividendi i međubankarskom trgovanju, ali i izvesnom portfolijskom repozicioniranju stranih investitora. NBS je često intervenisala na deviznom tržištu i prodala ukupno 730 miliona EUR (neto) od početka godine, održavajući tako kurs EUR/RSD u zoni od 122,5–123,5 dinara za evro. Uprkos snažnijim intervencijama, devizne rezerve su i dalje na nivou od oko 30% BDP-a, ostavljajući dovoljno prostora da NBS obuzdava sve preterane pritiske na valutu u kratkom roku. Guvernerka Tabaković je naglasila da NBS neće koristiti devizni kurs kao faktor za podsticanje inflacije i da neće dozvoliti jače oscilacije, uprkos preporukama MMF-a, dajući tako signal da će NBS biti usredsređena na zadržavanje kursa EUR/RSD u stabilnom rasponu.
Što se tiče budućih kretanja, glavni faktori koji će uticati na devizno tržište trebalo bi da budu „dežurni krivci“, tj. ekonomski i fiskalni rezultati i pravac politike NBS. Važnu ulogu će odigrati i stabilizacija eksterne pozicije (smanjena devizna izloženost pravnih lica i države i stabilizacija bilansa tekućih transakcija). Na osnovu toga predviđamo da će kurs EUR/RSD ostati uglavnom stabilan u rasponu 123–125 dinara za evro (pri čemu je u predstojećim mesecima verovatniji donji deo tog raspona), ali da će biti usmeravan povremenom intervencijom NBS, pri čemu će glavni negativni uticaji dolaziti od bilo kakve potencijalne nagle pojave nove nervoze na svetskim tržištima i od rizika vezanih za pogoršanje obaveza u vezi sa stand-by aranžmanom iz predostrožnosti sa MMF-om.
Izvor: Erste Grupa