Početkom maja Nemačka je zahvaljujući suncu i vetru proizvela toliko energije iz obnovljivih izvora da su njene cene otišle u negativnu zonu, što znači da su korisnici energije u tom (kratkom) periodu bili plaćeni za upotrebu iste.
Slična situacija sada se desila i u Čileu, čija solarna industrija je toliko uznapredovala da sada može da poklanja elektičnu energiju. Naime, cene solarne energije u ovoj zemlji su bile na nuli 113 dana u ovoj godini zaključno sa aprilom, što je dobro za kupce, ali loše za proizvođače energije koji se bore za profit, kao i za one koji ulažu u inovacije u ovom sektoru i koji se bore za nove vidove finansiranja.
Čile je ulagao u razvoj solarne industrije zbog rasta u rudarskom sektoru ali i rasta standarda stanovništva, no sada je tražnja za energijom usporila zbog pada proizvodnje bakra na globalnom nivou. Zato solarne elektrane sada proizvode više energije nego što je potrebno, posebno u Atakama pustinji, koja je centar ove energetske industrije tamo, a koja nema infrastrukturu za distribuciju viška energije dalje.
Kada bi proizvedenu solarnu energiju uspevale da distribuiraju u ostatak zemlje, tamošnje kompanije ne bi trpele tolike gubitke, jer bi cena energije bila “razumnija”.
Zato čileanske vlasti otpočinju izgradnju linije za distribuciju energije duge 3.000 kilometara koja bi trebalo da bude završena u ovoj godini. Od toga će, smatraju, imati koristi i korisnici ali i proizvođači energije.
Inače, kapacitet za proizvodnju solarne energije glavnog proizvođača energije u Čileu, SIC-a, se od 2013. učetvorostručio, na 770 megavata. Energija se proizvodi u nekoliko delova zemlje te uspeva da podmiri potrebe 90% stanovništva. Plan je da se enerija učini dostupnijom i ostatku zemlje.
Izvor: Blumberg