Niske kamatne stope, kao i opšta finansijska nesigurnost, dodatno pojačane rezultatima Brexita, povečali su ulaganja u zlato i zlatne kovanice, tvrdi se u Svetskom savetu za zlato. Ulaganja u zlato u odnosu na isti period 2015. godine uvećana su za 122%.
Niske kamatne stope, pre svega u Japanu i Evropi, kao i rastuće opasnosti od iznenadnih turbulencija na finansijskim tržištima, naterale su centralne banke da povećaju rezerve zlata i proizvode od zlata. Tako je Kina u proteklih godinu dana kupila 58,4 tona. a EU 61,8 tona ovog plemenitog metala.
Ukupno je u prvom kvartalu 2016. kupljeno zlata za 617,6 tona, što je u poređenju sa prethodnom godinom uvećanje od 122%.
Bankari iz Švajcarske podvlače „da su performanse ulaganja u zlato trenutno najbolje u poslednjih 30 godina“, pri čemu se trend poput „zlatne groznice“ širi i na manje države. „Svi žele na neki način da se osiguraju od eventualne nove globalne finansijske krize“, tvrde eksperti i dodaju „zato se opet poseže za zlatom, kao najsigurnijim oblikom ulaganja“.
Da je tako pokazuje i ukupna potražnja za zlatom, koja je u prvom kvartalu ove godine dostigla 1.289,9 tona, prema statistikama Svetskog saveta za zlato.
Kada je reč o ulaganju u zlato, bankari iz Švajcarske uočavaju još jedan trend o kojem se malo govori. Naime, Kina ulaže u rudnike zlata, nebitno koje su veličine i koliko realno u eksploataciji. Očito žele, tvrde bankari, da se osiguraju sa izvorima ovog plemenitog metala bez obzira na aktuelne trendove.
U potražnji, ali i ponudi zlatnog nakita, i dalje prednjače Indija i države arapskog sveta, što ekspeti povezuju sa tradicionalnim navikama potrošača. Evropljani za sada manje ulažu u nakit, a više u zlatne kovanice različite gramaže jer se one smatraju najidealnijim sredstvom „zaštite kućnog budžeta“. U slučaju krize kovanice se lako mogu prodati ili zameniti za papirni novac.
A nakon Brexita, i izlaska UK iz Evropske Unije, ovi trendovi su pojačani uz ponovo aktualizovano pozicioniranje Švajcarske Konfederacije kao „jedinog sigurnog mesta“ za dugoročno deponovanje kapitala. Ovih dana mogle su se čuti špekulacije da investitori iz arapskih drava nameravaju da „izvuku“ velike količine zlata iz Londona i da ga „premeste“ na sigurnije račune.
Eksperti Svetskog saveta za zlato podvlače „da su rastuća nesigurnost na svetskim tržištima i sve prisutnija nekonvencionalna monetarna politika mnogih država glavni uzročnici galopirajućeg trenda ulaganja i potražnje za zlatom, pre svega od strane centralnih banaka. Sa oporavkom potražnje za nakitom, ovaj trend će se svakako nastaviti i tokom cele 2016. godine.“
Zoran Vitorović, Bern